Врњачка Бања, 11.4. – 14.4. 2024.
Иза нас су Шеснаести стручни сусрети стручних сарадника и сарадника предшколских
установа Србије под називом „Професионалне компетенције стручних сарадника и
сарадника: допринос грађењу квалитета у предшколској установи“, који су имали за циљ
оснаживање стручних сарадника и сарадника за развој и унапређивање сопствених
професионалних компетенција. Као и ранијих година, Удружење стручних сарадника и
сарадника предшколских установа Србије, препознато је као важно за очување
професионалног идентитета и интегритета стручних сарадника и сарадника, а сусрети су
препознати, не само као место размене и учења, него и као место са ког можемо послати
важне поруке и себи, али и свима онима са којима наша професионална заједница долази у
додир, са којима сарађује и који су за нас релевантни.
Четвородневни рад на сусретима организован је кроз 8 пленарних излагања, рад у 8 сесија у
којима смо имали прилике да чујемо укупно 26 излагања, 6 радионица и 4 постер презентације,
а размене су се дешавале и мимо званичног, агендом предвиђеног програма.
У пленарним излагањима учешће су узели представници: Министарства просвете Републике
Србије, катедре за предшколско васпитање и образовање Филозофског факултета
Универзитета у Београду, Завода за унапређивање васпитања и образовања и представници
Удружења стручних сарадника и сарадника предшколских установа Србије. Својим учешћем
излагачи у пленарном делу програма покренули су бројна питања која су трасирала рад у
сесијама, на радионицама и постер презентацијама, обојила атмосферу сусрета, покренула
бројна преиспитивања и у многоме допринела увидима и закључцима који ће у наставку бити
приказани.
Припрему програма стручних сусрета обележио је процес грађења заједничких значења, а
посебно значења кључних окосница овогодишњих сусрета – концепата квалитета,
компетентности и доприноса. Извештаји модератора сесија, радионица и постер
презентација сведоче о томе да је процес грађења заједничких значења у једном делу
допринео томе да су излагачи, али и остали учесници, били фокусирани на тему сусрета, што
је резултирало добрим приликама за учење и размену. Са друге стране, сусретима су
провејавали и „дисонантни тонови“, што нам говори о томе да на нивоу Удружења стручних
сарадника и сарадника предшколских установа Србије имамо још посла у домену грађења
заједничких значења, како бисмо смањили распон значења у нашој заједници, тиме је ојачали
и учинили заједницом учења у којој можемо да се преиспитујемо користећи аргументацију
утемељену у знању, да учимо тако са другима и унапређујемо се кроз то учење, те оснажени
заједно корачамо изазовним путем промена ка квалитетнијем предшколском васпитању и
образовању у Србији. Оно што охрабрује јесте да бројни учесници скупа резонују поменуте
„дисонантне тонове“ и преиспитује вредности које иза њих стоје, што указује да је постигнут
искорак и да смо на добром путу грађења заједничких значења.
Повратне информације како модератора, тако и учесника скупа указују нам да је недостајало
времена за дискутовање, отворена су бројна питања, учесници су имали потребу за разменом,
што нам сведочи о потреби стручних сарадника и сарадника да уче и да постигну разумевање,
али и нама, као програмском одбору шаље поруку да је потребно да ревидирамо
организовање сусрета, чиме ћемо се ми свакако бавити како бисмо унапредили услове за
учење, размену и грађење заједничких значења.
Значајан увид са ових стручних сусрета јесте да су се показали као снажан покретач
преиспитивања сопственог професионалног деловања и компетентности, али и контекста у ком
сви покушавамо да дамо допринос грађењу квалитета предшколских установа и вредностима
које боје тај контекст. Преиспитивали смо сопствену професионалну одговорност, али и
одговорност осталих актера из система предшколског васпитања и образовања.
Стручне сусрете обележила је различитост, како на нивоу предшколских установа чији су
представници размењивали о својим праксама, тако и на нивоу учесника, њихове свести и
искустава. Јасно је да смо сви закорачили на пут промене, а захваљујући приликама да се
сусрећемо и размењујемо, дошли смо до тога да успевамо да перципирамо где смо ми а где су
неки други и да се захваљујући тим увидима преиспитујемо и чинимо додатни корак на
поменутом путу.
Како стручни сарадници и сарадници виде своју професију кроз призму компетентности
Учесници Шеснаестих сусрета стручних сарадника и сарадника предшколских установа
Србије имали су потребу да поделе своја искуства из праксе у чему се препознаје да стручни
сарадници и сарадници снагу своје професионалне компетентности препознају у сопственој
пракси и лакше је артикулишу кроз представљање свог рада у пракси него кроз задате форме
излагања или радова. Такође се, након искуства са радионица намеће закључак да стручни
сарадници и сарадници кроз рефлексију о промени која се десила у пракси захваљујући
њиховом професионалном деловању лакше врше рефлексију и о сопственој компетентности
која се огледа у њиховим знањима, умењима и вредностима. Та рефлексија даље отвара пут ка
промишљању о наредним корацима који се могу направити како би се наставило
унапређивање квалитета.
Ови сусрети дали су нам увид да је компетентност за стратешко – развојно планирање
изузетно важна за ефикасан рад стручних сарадника и сарадника, а то значи да свакој акцији,
која је уједно и професионално деловање, мора да претходи процес планирања у ком се
полази од разумевања природе посла (у различитим областима професионалног деловања),
разумевања актера са којима се у том послу сусрећемо и са којима сарађујемо, од разумевања
контекста и значења која постоје у том контексту и од сагледавања и уважавања претходних
искустава.
Посебно значајним се показало неговање вредности позитивног лидерства кроз сарадњу,
заједничко учешће и дељење одговорности.
Када се говорило о компетентности за сарадњу и заједништво најчешће се говорило о
успостављању сарадње на нивоу вртића између различитих актера вртићке заједнице. Увиди о
успостављању сарадње са породицом и локалном заједницом говоре нам да су стручни
сарадници и сарадници увек били иницијатори ове сарадње. Истакнута је потреба да се на
нивоу локалних заједница, препозна значај предшколства и професије стручних сарадника и
сарадника и доприноса који они дају не само унапређивању квалитета предшколских
установа, већ и целокупном друштву, те да иницијатори сарадње постану и други актери –
родитељи и локална заједница. Имајући ову потребу на уму увидели смо да је неопходно да се
јасно артикулише смисао успостављања сарадње, како би се ова жељена промена десила.
У погледу знања која су компетентном стручном сараднику и сараднику потребна за
успостављање сарадње и заједништва практичари су изразили осећај оснажености.
Истицано је да је подршка у стицању знања из ове области коју су практичари добили, кроз
различите облике стручног усавршавања и учешће у пројектима, била значајна и да у многоме
помаже у професионалном деловању у овој области.
Подељена искуства са сусрета указују на то да су у погледу компетентности за развијање
рефлексивне праксе стручни сарадници и сарадници направили велики искорак. То се
примећује не само по томе колико су стручни сарадници и сарадници запитани и која све
питања отварају, већ и у разноврсним приказаним стратегијама којима прибегавају у
самопроцени, како би добили одговоре на сва та питања која се отварају у пракси.
Снажан акценат учесници сусрета ставили су на сталну саморефлексију, што доводи до тога
да на путу промене често идемо „два корака уназад“ и тежимо изналажењу различитих модела
организовања, да би се промена десила на нивоу вртића или установе. То значи да се промена
огледа у „малим корацима“ које можемо најбоље да препознамо у промени организације рада
тимова стручних сарадника. Константно се тежи изналажењу таквог модела организовања
који ће различитим профилима стручних сарадника и сарадника помоћи да заједно буду
ефикасни на путу унапређења квалитета. У тој мисији организовања, неопходна је „бочна
подршка“ руководећих структура у установи. Имамо увиде да изостанак ове подршке у многим
установама, не само да стручним сарадницима и сарадницима отежава пут промене, односно
процес унапређивања квалитета, већ и чини да њихов допринос не буде препознат.
Када се говорило о компетентности за развијање реалног програма посебно је била
истицана усмереност на односе. Један од закључака који се намеће јесте да су васпитачи
добро „огледало“ нашег професионалног деловања у овој области, али да је за сагледавање
доприноса који стручни сарадници и сарадници дају развијању реалног програма драгоцено
када се укрсте перспективе стручних сарадника и сарадника са перспективама васпитача.
На сусретима се најмање говорило о компетентности за развијање квалитетног реалног
програма. Стручни сарадници и сарадници истичу да су у протеклом периоду били значајно
ангажовани у овој области професионалног деловања, што је довело до потребе да се истакне
комплексност њиховог позива кроз рефлексију о осталим подручјима компетентности.
На сусретима смо преиспитивали и компетентност за властито професионално деловање и
развој. Као важно препознато је заступање професионалног интегритета, како на нивоу
установе, тако и на нивоу локалне заједнице, па и целог друштва. Такође је истакнут значај
комуникације стручних сарадника и сарадника са доносиоцима одлука, односно укључивање
стручних сарадника и сарадника у процес доношења одлука које обликују структуру и културу
установа у којима радимо и тиме стварају (не)повољне услове за развијање квалитета.
У погледу професионалног деловања као посебно значајне истакнуте су јасно дефинисане
процедуре и документовање, односно постојање сведочанства о поступањима стручних
сарадника и сарадника које осликава професионалну одговорност, са једне стране, док са
друге стране штити компетентног, професионалног и одговорног стручног сарадника и
сарадника у кризним ситуацијама које захтевају преиспитивање одговорности.
Сусрете је обележила и полемика о специфичним профилима стручних сарадника и
сарадника и доживљају компетентности, односно потенцијалу давања доприноса
унапређивању квалитета који препознајемо у различитим профилима стручних сарадника и
сарадника. Посебно се полемисало о улози логопеда и питању њихове позиције у
предшколству, нарочито у мањим установама у којима тимови стручних сарадника и
сарадника нису бројни. Увид је да логопеди, као стручни сарадници треба да су укључени у
процес унапређивања квалитета и да могу дати свој допринос, посебно уколико су део
заједнице учења.
Закључци
На нашем путу промена, који је нераскидиво везан са питањем унапређивања квалитета
предшколских установа, освестили смо снагу, односно величину те промене, освестили смо
нелагоду због тренутка у ком се налазимо али и да та нелагода може имати покретачку снагу,
уколико упориште пронађемо у сопственим професионалним компетенцијама и
професионалној одговорности.
На сусретима који су иза нас, питање одрживости промене на путу успостављања квалитета
отварало се у више наврата јер, иако свесни да квалитет није непроменљива датост, стручни
сарадници и сарадници тренд урушавања квалитета након неке уведене промене
доживљавају демотивишуће. Закључак који се намеће јесте да је за одрживост промене,
односно континуирано унапређивање квалитета, потребно радити на променама другог реда
– на променама у вредностима и култури и на успостављању заједничких значења и заједнице
учења. Успостављање заједничког значења тежак је процес који може дуго да траје и који
захтева константно заједничко преиспитивање. Овај процес најтежи је на почетку, али када
неки систем (вртић или цела установа) постану заједница која учи, процес постаје лакши.
Искуство са сусрета нам говори да се неки фактори који отежавају процес унапређивања
квалитета могу препознати у већини предшколских установа у Србији. То су: недовољан број
стручних сарадника и сарадника (непоштовање норматива), непостојећа подршка
руководећих структура раду и организовању рада стручних сарадника и сарадника,
неусклађеност других система са системом предшколског васпитања и образовања и
изостанак адекватне „бочне подршке“ (иницијално образовање, доносиоци одлука,
надлежни органи, локалне самоуправе, систем здравствене и социјалне заштите…),
непрепознатљив значај наше професије у друштву… Међутим, закључак који смо извели јесте
да тешкоће са којима се стручни сарадници и сарадници на путу успостављања квалитета
сусрећу, а које произилазе из недоследне примене постојећег правног оквира, не треба да
буду примарни фокус над питањем професионалне одговорности, али никако не треба да
престане указивање на потребу за системском подршком у решавању ових проблема и
одговорношћу коју у томе имају, на првом месту доносиоци одлука.
Како су и истраживања приказана у пленарном делу сусрета показала, а искуства учесника
скупа потврдила, увођење приправника у посао представља изазов многим установама.
Намеће се закључак да је неопходна системска подршка предшколским установама и то
најпре у усклађивању правног оквира којим се дефинише приправничка пракса на начин да се
омогући да ова пракса буде усклађена са сврхом и функцијом предшколског васпитања и
образовања и да се уважи допринос који унапређивању професионалних компетенција
васпитача, кроз подршку њиховом професионалном развоју, дају стручни сарадници кроз
своје професионално деловање.
Потребно је покретање иницијативе од стране струковних удружења ка доносиоцима одлука
да се ревидира процес добијања лиценце за рад практичара у предшколству и позивање
релевантних, партнерских установа да се иницијативи прикључе. Посебно је значајно
успостављање јасних принципа одабира испитивача – процењивача који учествују у финалној
фази процеса добијања лиценце за рад стручних сарадника и сарадника, али и васпитача,
који ће бити гарант да су то професионалци која разумеју сврху и функцију предшколског
васпитања и постојеће оквире компетентности за професије стручних сарадника и сарадника
и васпитача и свој суд о оспособљености кандидата за самостални рад доносе на основу тог
разумевања.
На крају можемо да закључимо реченицом којом смо и почели а она гласи:
Компетентни стручни сарадници и сарадници могу у многоме да допринесу унапређивању квалитета предшколског васпитања и образовања.
др Марија Маловић,
председница програмског одбора
XVI стручних сусрета стручних сарадника и сарадника предшколских установа Србије