ПРОГРАМ УВОЂЕЊА У ПОСАО ПРИПРАВНИКА ИЗ ПРИЗМЕ КОМПЕТЕНТНОСТИ СТРУЧНОГ САРАДНИКА ЗА СТРАТЕШКО (РАЗВОЈНО) ПЛАНИРАЊЕ И ПРАЋЕЊЕ ПРАКСЕ ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ
Апстракт: У раду се говори о доприносу стручног сарадника – педагога у грађењу квалитета предшколске установе кроз подршку професионалном развоју васпитача и развијање рефлексивне праксе и заједнице учења. Процес грађења квалитета осликан је кроз приказ Програма увођења у посао приправника васпитача и медицинских сестара – васпитача осмишљеног за потребе увођења у посао васпитача у ПУ „Др Сима Милошевић“ у Земуну. Циљ рада јесте приказ доприноса стручног сарадника у осмишљавању, развијању и примени Програма кроз призму компетентности стручног сарадника за стратешко (развојно) планирање и праћење праксе предшколске установе.
Кључне речи: стратешко (развојно) планирање, компетентност стручног сарадника, професионални развој, увођење у посао, заједница учења
Увод
Праксу предшколског васпитања и образовања у Србији значајно је одредило увођење Основа програма Предшколског васпитања и образовања „Године узлета“. Међутим, и поред континуиране систематски осмишљене и организоване подршке у имплементацији овог програма, обезбеђивање квалитета кроз заснивање праксе на концепцији поменутих Основа и даље представља изазов са којим се све предшколске установе сусрећу. Професионални развој практичара, поред других фактора, у великој мери одређује начин примене програма. Развој квалитета праксе у многоме зависи од мотивације и знања самих практичара. Због тога је посебно важно практичарима пружити прилику за професионални развој који ће их оснажити да у пракси пуној изазова развијају програм уважавајући специфичности савременог друштва и ослањајући се на савремене теоријске концепције и научна сазнања о детињству (Slunjski i Lančić, 2022).
Осмишљавање, имплементација и евалуација Програма увођења у посао приправника васпитача и медицинских сестара – васпитача који се у овом раду представља мотивисано је управо увидима о значају пружања подршке практичарима у професионалном развоју али и о значају улоге стручног сарадника у овом процесу.
О самом Програму, његовом садржају и структури било је речи на Националном научно – стручном скупу Сусрети педагога о чему сведочи и рад објављен у Зборнику радова са одржаног скупа (Malović, 2023). Усмереност програма ка јачању заједнице учења представљена је на Трећем конгресу стручних радника предшколских установа Србије (Malović, 2023а). У овом раду Програм ће бити приказан из призме Компетентности стручног сарадника за стратешко (развојно) планирање. Како би се осликала компетентност у раду ће посебно бити назначена знања, умења и вредности које су уткане у процес осмишљавања, имплементације и евалуације, односно рефлексије о Програму.
Осмишљавање Програма
Иако је осмишљавање стратешких докумената установе посао којим се бави тим стручних сарадника и сарадника, за посебне сегменте стратешких докумената лидерску улогу преузимају одређени појединци. Оваква организација рада показује да се у Установи негује вредност позитивног лидерства кроз сарадњу, заједничко учешће и дељење одговорности (Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja, 2021). У складу са тим, одговорност за планирање процеса увођења у посао васпитача кроз осмишљавање Програма као дела Годишњег плана рада припао је педагогу Марији Маловић. Осмишљавање Програма увођења у посао на овај начин показује умење стручног сарадника да преузме водећу улогу креирању стратешких докумената на нивоу предшколске установе заснованих на контекстуализацији теоријско-вредносних полазишта и циљева Основа програма (ибид).
Захваљујући континуираној размени са свим колегиницама стручним сарадницама дошло се на идеју да се Програм осмисли тако да праксу увођења у посао обликује на другачији начин од раније успостављене праксе. Ову идеју утемељили су заједнички увиди о потреби да се како приправницима, тако и искуснијим практичарима (па и онима који преузимају улоге ментора) пружи више подршке од стране стручних сарадника. Имајући све наведено на уму можемо рећи да процес осмишљавања Програма осликава умење да се кроз дијалог и размену дефинишу и стратешки планирају мере за даљи развој и унапређење рада, а на основу сагледавања и критичке анализе рада установе и утврђивања капацитета и потреба (ибид).
Знања о савременим приступима програмима предшколског васпитања и образовања и теоријских полазишта на којима се заснивају, као и о тенденцијама у развоју праксе предшколског васпитања и образовања на међународном плану (ибид) била су основ да се Програм заснује на јасним теоријско – вредносна утемељењима усклађеним са законским и програмским оквиром предшколског васпитања у Србији (Malović, 2023). Програм је конципиран у дискурсу компетентности (Pavlović-Breneselović, 2014), уз тежњу да се примени системски модел професионалног развоја (Pavlović-Breneselović i Krnjaja, 2012) у ком се дешава мењање и развијање културе вртића (Vujičić i Čamber Tambolaš, 2017) и грађење заједнице учења (Rogoff, 1994).
Са друге стране, познавање (знање) релевантних докумената из области предшколског васпитања и образовања националне образовне политике (Pravilnik…, 2021) допринело је одабиру релевантних ослонаца и ресурса Програма (Malović, 2023).
Стручни сарадник – педагог осмислила је Програм увођења у посао водећи рачуна да овај програм буде усклађен са документима Установе (Годишњим планом, Развојним планом и Предшколским програмом), као и са важећом законском и програмском документацијом. У овом процесу сачињена су три документа: Програм и два пратећа материјалима – Дневник приправника и Дневник ментора.
Поред задатака који су садржани у материјалима Дневник приправника и Дневник ментора, за потребе програма осмишљено је и 5 онлајн задатака који су омогућавали додатни вид размене између свих приправника и ментора који у програму учествују. Осмишљавање ових задатака осликава (умење) културу употребе дигиталних технологија и интегрисање дигиталних технологија у овај сегмент рада предшколске установе (Pravilnik…, 2021).
Имплементација Програма
Правилником о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника (2022) се не прецизира начин примене програма увођења у посао васпитача у установи, већ се само истиче да циљ програма јесте оспособљавање васпитача за самостални рад и полагање испита за лиценцу, као и стицање компетенција потребних за остваривање васпитно – образовног рада (Члан 2).
Како је Програм у нашој Установи осмишљен тако да подржава учење у заједници, договором стручних сарадника, директора и руководилаца вртића и јасли оформљена је група приправника и ментора која је у овом циклусу (фебруар, 2023. – фебруар, 2024.) заједно похађала Програм. Иако поменути Правилник (ибид) не препознаје овакав вид организовања праксе увођења у посао, умење изналажења најбољег начина за примену законских и подзаконских акта у контексту установе, као и познавање (знање) теоријско и друштвено – културних изворишта сврхе и функције предшколског васпитања и образовања као и друштвених тенденција и културних обележја која утичу на рад установе (Pravilnik…, 2021) довело је до одлуке да се Програм имплементира на начин да буде усмерен на вредност учења у заједници.
Улога стручног сарадника у имплементација програма подразумевала је:
- осмишљавање, организовање и вођење актива приправника и ментора намењених свим приправницима и менторима који похађају Програм,
- осмишљавање, организовање и вођење фокус група намењених мањим групама приправника и ментора (6 – 10),
- реализацију индивидуалних или групних консултација са приправницима и менторима.
Рефлексија – евалуација и ревидирање Програма
Умење континуираног праћења имплементације Програма (као дела стратешког документа – Годишњег плана) у циљу увиђања потребе за редефинисањем плана и правовременог реаговања (ибид) било је кључно за процес рефлексије који је текао паралелно са процесом имплементације програма.
Како би се омогућила заједничка рефлексија о реализацији Програма, стручни сарадници сачињавали су извештаје о реализованим активима и фокус групама и организовали састанке са циљем заједничког промишљања и осмишљавања наредних корака. Умење документовања са циљем бољег сагледавања праксе увођења у посао (као једног аспекта рада установе) кроз примену различитих техника документовања (ибид) имало је значајан допринос у процесу праћења и евалуације. Пре одржавања фокус група припремани су протоколи за вођење фокус група и форме за писање извештаја након фокус група. Захваљујући овим материјалима било је могуће бавити се рефлексијом о одржаним фокус групама и припремати даље кораке (рецимо, осмишљавати наредне активе, онлајн задатке или индивидуалне консултације) у складу са стеченим увидима.
Процес континуиране евалуације Програма осмишљен је тако што је процес истраживања (прикупљања података) текао паралелно са процесом имплементације Програма, а у плану је приступање процесу анализе прикупљених података и објављивање резултата истраживања, уз пристанак свих учесника.
Закључак
Системском подршком професионалном развоју како приправника, тако и ментора, којима се у Програму увођења у посао, такође пружа подршка, јачали смо културу заједништва и развијали рефлексивну праксу у Установи, чиме смо допринели грађењу квалитета предшколске установе.
Грађење квалитета огледа се у рекултурацији праксе (Pavlović-Breneselović, 2015) кроз јачање заједнице учења које се дешавало на више нивоа током примене Програма. Најпре, заједнички активи приправника и ментора били су прилика за сусретање и размену међу приправницима, менторима и стручним сарадницима на нивоу Установе. Још једна прилика за размену на нивоу Установе било је и учествовање у онлајн задацима осмишљени тако да омогућавају прилику за заједничко промишљање. Фокус групе биле су осмишљене тако да подржавају размену на нивоу мањих група приправника и ментора. Већина задатака приправника у Дневницима осмишљена је била тако да су подржавали размену на нивоу вртића/јасли јер су неретко подразумевали ангажовање целог колектива у заједничким промишљањима.
Како је Програм у потпуности усклађен са концепцијом Основа програма Године узлета грађење квалитета огледа се и у Заснивању праксе на концепцији Основа програма. Учесници програма (приправници и ментори) сведоче о томе да им је учешће у Програму помогло да боље разумеју концепцију, отклоне дилеме које су имали и ускладе своје поступке са теоријско – вредносним утемељењем концепције.
Литература
Malović, M. (2023). Program uvođenja u posao pripravnika u predškolskoj ustanovi orijentisan na razvijanje zajednice učenja. U Šaljić, Z., Dubljanin, S. i Pejatović, A. (ur.) Zbornik radova sa Nacionalno naučnog skupa Susreti pedagoga: U potrazi za kvalitetnim obrazovanjem i vaspitanjem, izazovi i moguća rešenja (str. 195-199). Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet i Institut za pedagogiju i andragogiju. Malović, M. (2023а). Program uvođenja u posao. U Radosavljević, S. (ur). Zbornik radova i sažetaka sa Trećeg kongresa stručnih radnika predškolskih ustanova Srbije: Podrška dobrobiti deteta – odgovornost celokupnog društva (str. 161-163). Smederevo: Newpress. Pavlović-Breneselović, D. (2015). Gde stanuje kvalitet. Knjiga 2. Istraživanje sa decom prakse dečjeg vrtića. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu. Pavlović Breneselović, D. (2014). Kompetencije ili kompetentnost: različiti diskursi profesionalizma vaspitača. Vaspitanje i obrazovanje, 39(2), 57-69. Pavlović Breneselović, D. i Krnjaja, Ž. (2012). Perspektiva vaspitača o profesionalnom usavršavanju sa stanovišta sistemske koncepcije profesionalnog razvoja. Andragoške studije. 2: 143 -161. Rogoff, B. (1994). Developing understanding of the idea of communities of learners. Mind, culture, and activity, 1(4), 209-229. Slunjski, E. i Lančić, M. (2022). Elements of the Transformation of Preschool Curriculum and Educational Practices. European Journal of Education and Pedagogy, 3(6), 185-188. Vujičić, L. i Čamber Tambolaš (2017). Professional development of preschool teachers and changing the culture of the institution of early education. Early Child Development and Care, 1583-1595. Pravilnik o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (2022) Sl. glasnik RS-Prosvetni glasnik, br. 22/05, 12/08, 88/15, 105/15, 48/2016 i 9/22. Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja (2021). Službeni glasnikRS-„prosvetni glasnik“ broj 3/2021
др Марија Маловић, педагог, ПУ „Др Сима Милошевић“, Земун, Београд