ВИШЕСТРУКОСТ УЛОГЕ ЛОГОПЕДА У ПРЕШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ

Апстракт: Основно полазиште у раду представљају искуства из свакодневне праксе рада логопеда у предшколској установи. Допринос  логопеда у грађењу квалитета рада предшколске установе огледа се кроз учешће у планирању и реализацији васпитно-образовног рада, кроз грађење професионалне заједнице учења и подршку деци и породици, у учешћу у раду стручних тимова, Актива стручних сарадника, развијању различитих пројеката у раду са децом и васпитачима, у непосредном раду са децом, родитељима, васпитачима и стручним сарадницима, кроз професионални развој и примену стечених знања у пракси. Узимајући у обзир обим делатности, број уписане деце као и број деце у групама која имају потребу за додатном подршком, неопходно је континуирано и заједничко рефлексивно преиспитивање, а све у циљу мењања и рекултурације праксе предшколске установе.

Кључне речи: вишеструкост, допринос, мултидисциплинарност, професионалне компетенције, грађење односа.

Увод

Вишеструкост улоге логопеда у предшколској установи огледа се кроз учешће у раду у различитим стручним Tимовима са циљем указивања на значај препознавања улоге стручног сарадника логопеда као и могућности за његово укључивање и учешће. Основно полазиште у раду представљају искуства из свакодневне праксе рада логопеда у предшколској установи. 

Грађење квалитета 

 У свакодневном практичном искуству учешће логопеда и тимски рад огледа се кроз учешће у планирању и реализацији васпитно-образовног рада, кроз грађење професионалне заједнице учења и подршку деци и породици, као и учествовање и реализацију активности у оквиру Тима за инклузивно образовање, Тима за рану интервенцију и Тима за заштиту деце од ДНЗЗ, као и рад у централној уписној комисији. У оквиру тимова спроводе се саветодавни разговори, пружање подршке и оснаживање родитеља, као и васпитача. Као члан Тима за инклузивно образовање и васпитање и као стручни сарадник логопед активно учествујем од самог уписа детета са потребом за додатну подршки у групи, првих разговора у оквиру Тима за инклузивно образовање и васпитање, одабира адекватне групе у зависности од структуре и организације групе, праћењу детета и учествовању у припреми и изради пратеће педагошке документације (педагошки профил и план мера индивидуализације). Спроводимо саветодавне разговоре са родитељима и васпитачима о начину прилагођавања васпитно-образовног рада, структуре и организације простора, укљученост и социјализација детета, а све у циљу целокупног и адекватног развоја. Заједнички развијамо програм – пружамо подршку васпитачима у планирању промена у простору (реструктурирање простора собе и стварање подстицајне средине за развој, на пример формирање сензорног центра за дете коме је неопходна додатна сензорна стимулација у складу са тренутним пројектом и укључивањем друге деце). Пружамо подршку васпитачима у остваривању сарадње са породицом и локалном заједницом (нпр. начин укључивања родитеља у тренутни пројекат) и подршку у развијању теме/пројекта (нпр. деца средње вртићке групе су током развијања пројекта „Тело“ дошли до анализирања развијања мишића језика и уз подршку логопеда предложена им је активност „Госпођа језик“ у циљу интегрисања вежбе логомоторике и испитивања мишића језика). На све ове начине допринели смо грађењу квалитета предшколског васпитања и образовања.

Допринос стручног сарадника /сарадника у процесу грађења квалитета у предшколској установи

Наша искуства показују да кроз учешће у раду стручних тимова, у раду Актива стручних сарадника, у развијању различитих пројеката у раду са децом и васпитачима, у непосредном раду са децом, родитељима, васпитачима и стручним сарадницима на различите начине доприносимо грађену квалитета рада у предшколској установи. Такође, кроз професионални развој а потом и примену стечених знања у пракси као и кроз грађење односа кроз едукативни, саветодавни и непосредни рад са децом, родитељима, васпитачима и стручним сарадницима. Веома је значајна и подршка у учењу и развоју деце којој је потребна додатна подршка, учествовање у сагледавању и процени услова за упис и боравак деце којој је потребна додатна подршка, као и у развијању стратегија за додатном подршком деци и њиховом активном учешћу у животима групе. Допринос се огледа и у превентивно корективниом раду и вежбама логомоторике које су интегрисане у ситуационо учење деце у групи и рад са васпитачима на препознавању одступања у говорно језичком развоју кроз различите активности и едукативне радионице, посебно у раном узрасту.

Компетентност стручних сарадника/сарадника

У описаним начинима доприноса стручног сарадника логопеда грађењу квалитета рада предшколске установе осликавају се, пре свега, професионалне компетенције у подручју сарадње и заједништва: 

– гради однос поверења и уважавања кроз отворену, аргументовану и двосмерну комуникацију са васпитачима и другим практичарима; 

– иницира, договара и реализује различите видове размене са васпитачима (боравак у групи, састанци, онлајн комуникација…); 

– активну улогу у тиму стручних сарадника, као и у раду одређеног тима/стручног органа, заснива на принципима тимског рада. 

Закључак

У даљем развијању квалитета рада предшколске установе и своје улоге стручног сарадника логопеда планирам даље кораке засноване на препознатим изазовима у досадашњој пракси. Узимајући у обзир обим делатности, број уписане деце као и број деце у групама која имају потребу за додатном подршком, неопходно је континуирано и заједничко рефлексивно преиспитивање а све у циљу мењања и рекултурације праксе предшколске установе. С обзиром на вишеструкост улоге логопеда у предшколској установи која истовремено представља и предност и изазов, коришћење постојећих ресурса и ослонаца, пре свега тимски рад, сарадња и размена са другима и могућност котинуираног стручног усавршавања, биће темељи за превазилажење изазова. Један од најзначајнијих изазова с обзиром на све већи број уписане деце и деце којој је потребна додатна подршка, јесте правовремена детекција говорно-језичке патологије која егзистира као самостални ентитет или је део неке шире клиничке слике неког синдрома или поремећаја. Будући да су поред вршњачке групе васпитачи носиоци прогресивног развоја детета веома је важно развијати интегрисан приступ. Неопходно је да се подстакне отвореност васпитача за промене и лична усавршавања, за иновације током планирања и реализације васпитно-образовног рада, као и сагледавања и прилагођавања структуре простора у складу са потребама групе. Такође је веома значајна добра сарадња и тимски рад васпитача, стручних сарадника и породице, а све у циљу подршке целовитом развоју и добробити детета.

Литература

Dobrota, N. (2003). Teškoće artikulacije.  Beograd:  Zavod za psihofiziološke  poremećaje  i  govornu  patologiju  „Prof.  Dr. Ćetko Brajović“. Junuzović  L.,  Artikulacijske  karakteristike  glasova  u  djece predškolske  dobi,  Magistarski  rad,  Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet, Univerzitet u Tuzli, 2005. Krnjaja, Ž. (2010). Igra, stvaralaštvo, otvoreni vaspitni system: šta povezuje. Nastava i vaspitanje, 13(2): 264-277 Krnjaja, Ž., Pаvlović Breneselović, D. (2022). Vodič za integrisano učenje kroz temu / projekat, Beograd: MPNTR. Marjanović, A. (1987). Odabrani radovi. Predškolsko dete, 1–4. Marjanović, A. (1987). Dečija igra I stvaralaštvo. Predškolsko dete, 1-4, 85-101 Osnove  programa  predškolskog  vaspitanja  i  obrazovanja dece  uzrasta  od  3  do  7  godina. Beograd: Prosvetni pregled, 1996. Pravilnik o osnovama programa vaspitno-obrazovne delatnosti dečjeg vrtića i vaspitne grupe predškolske dece pri osnovnoj školi. Prosvetni glasnik, 5-6/1975 Pavlović Breneselović, D. (2015). Istraživanje sa decom prakse dečjeg vrtića. Gde stanuje kvalitet. KNJIGA 2. Bograd: IPA  Pavlović Breneselović, D, Krnjaja,  Ž, Backović, S. (2022). Vodič za uređenje prostora u dečijem vrtiću. Beograd: MPNTR Vladisavljević,  S,  (1981).  Poremećaji  izgovora,  Beograd: Privredni pregled

Катарина Продановић, логопед, ПУ „11. април“, Нови Београд, Београд
Марина Принчевац, педагог, ПУ „11. април“, Нови Београд, Београд

ГРАЂЕЊЕ ЗАЈЕДНИЦЕ УЧЕЊА КРОЗ САМОВРЕДНОВАЊЕ

Апстракт: У раду који представљамо приказаћемо процес самовредновања који је општепознат и постоји у свим установама па и у нашој, приказаћемо кораке које смо предузимали са циљем трансформације овог процеса из нечег што је формална обавеза и што се „одрађује“ у процес који је саставни део професионалног идентитета запослених а и идентитета установе. Кроз циклус самовредновања који приказујемо у овом раду покушале смо укључити што већи број практичара и помоћи им да разумеју суштину и значај самовредновања за развој праксе, да преиспитују своју и праксу вртића, постојеће начине рада и да планирају промене. Покушале смо водити промену личним примером, делећи несебично знања и вештине, показујући поверење у васпитаче и пружајући им подршку у свим фазама. То је резултирало не само успешно спроведеним самовредновањем, већ заједницом која учи, сарађује, дели и развија се.

Кључне речи: самовредновање, заједница учења, тим, подршка.

Увод

Самовредновање подразумева критички приступ према пракси, спремност и отвореност да се та пракса преиспитује и мења. Законске основе рада предшколског васпитања и образовања (Закон о основама система образовања и васпитања, Закон о предшколском образовању и васпитању, Стандарди квалитета рада предшколских установа, Правилник о вредновању квалитета рада установа) садрже управо преиспитивање и развијање праксе као темеље развоја предшколских установа, а практичари се виде као носиоци тог развоја. Чини се да нема важнијег процеса од самовредновања и више запостављене праксе од праксе самовредновања. У предшколским установама самовредновање је присутно скоро две деценије, али његово разумевање у функцији развоја је и даље недовољно. У претходном периоду у нашој установи смењивали су се координатори тима за самовредновање, а прилике у установи  (Ковид, промене у руковођењу, мањак стручних сарадника) су биле такве да је овај тим пребациван као „врућ кромпир“. Са доласком новог психолога, отворила се могућност да се овим послом неко систематски и посвећено бави. Нови координатор тима је, поред богатог искуства и познавања процеса самовредновања, донео нову енергију и спремност да се уђе у промену. Све то се поклопило и са вишеструком подршком Министарства просвете и ЗВКОВ-а који су обезбедили обуку и менторску подршку тимовима за самовредновање, Водич за самовредновање и ресурсе за самовредновање. Циљ је био да се унапреди пракса самовредновања и квалитет рада у контексту реформских промена.   

Разумевање сврхе и смисла самовредновања

Разумевање сврхе и смисла самовредновања на нивоу централног тима

Централни тим су чинили васпитачи – по један представник сваког од девет вртића и два стручна сарадника – педагог и психолог који је руководио тимом. Имајући у виду досадашњу праксу и искуства васпитача у процесу самовредновања сложили смо се да промену треба почети од разумевања сврхе самовредновања, а било је јасно да се постизање заједничког разумевања сврхе самовредновања мора прво постићи међу члановима централног тима. Већ на првом састанку васпитачи су истакли да им није увек јасно на шта се односе индикатори (Правилник о стандардима квалитета рада  установе) и како су видљиви у пракси. Због тога смо постигли договор да сви појединачно за област Управљање и организација, коју смо требали вредновати, анализирамо индикаторе, наведемо практичне примере у којима су индикатори видљиви, а да индикаторе који нам нису јасни маркирамо и на следећем заједничком састанку разјаснимо. Осим разумевања индикатора и стандарда, на том заједничком састанку вршили смо и самопроцену компетенција, анализирали самопроцену, издвајали личне снаге и слабости, а на основу тога планирали лично стручно усавршавње. На овај начин чланови тима су били оснажени да руководе процесом самовредновања у својим вртићима. 

Поред упознавања оквира и самог процеса самовредновања, чини се да је главни допринос био у томе што смо успоставили одличну сарадњу, међусобно поверење и подршку. Први пут у установи комуникација у оквиру неког тима одвијала се путем имејла, чланови су тако добијали обавештења о састанцима са дневним редом, временом и местом састанка, упутства о наредним корацима и све потребне материјале. Такав вид комуникације допринео је великој уштеди времена, могућности да се бавимо самовредновањем у време које нама одговара и осећају компетентности и задовољства. 

Задовољство је било и на страни стручних сарадника. Својом посвећеношћу и одговорношћу, познавањем техника самовредновања (Најдановић-Томић, Ј, Вулетић, Ј, Калезић-Вигњевић, А, Гламочак, С. (2022)), техника позитивне комуникације и дељеног лидерства (Павловић-Бренеселовић, Д, Крњаја, Ж. (2021)), коришћењем дигиталних технологија, градиле су однос поверења и уважавања кроз отворену, аргументовану и двосмерну комуникацију.

Разумевање сврхе и смисла самовредновања на нивоу вртића

Након што је успостављена сарадња и дефинисани циљеви у раду Централног тима уследила је и прва посета ментора за самовредновање. На предлог ментора одлучили смо да процес самовредновања спустимо са нивоа установе на ниво вртића и да први пут формирамо тимове за самовредновање у свих 9 вртића. Наредне активности имале су за циљ да се процес самовредновања, његова сврха и смисао приближе васпитачима у свим вртићима и да се потом формирају тимови вртића. Састанке је у свих девет вртића водила стручни сарадник психолог – руководилац централног тима за самовредновање, а подршку за организацију састанака и припрему материјала пружали су представници вртића – чланови централног тима. То су уједно биле прве активности у којима су представници вртића имали активну улогу у организацији и реализацији састанака, договарали су са колегама у вртићу време састанка, припремали материјале и на неки начин постали спона између васпитача и стручних сарадника. У свим вртићима састанци су организовани у два термина како би присуствовали васпитачи из обе смене. Васпитачи су се упознали са значајем самовредновања за унапређење праксе, како на личном плану тако и на нивоу вртића и установе. Такође, упознали су се са законском регулативом и оквирима за самовредновање (за васпитаче, стручне сараднике, директора и установу). Како би што боље разумели значај самовредновања васпитачима су подељене листе за самопроцену компетенција васпитача и образац за анализу самопроцене (Табела 1) који је креирала руководилац тима у циљу коришћења резултата самопроцене за дефинисање личних снага и слабости и планирање унапређења сопствене праксе. На тај начин сваки васпитач је вршио самопроцену својих компетенција, анализирао их и користио добијене податке за планирање унапређења своје праксе. Тимови вртића су затим, на основу личних анализа васпитача, изводили закључке о снагама васпитача, потребама за подршком васпитачима на нивоу вртића и предлозима за унапређење. 

Састанци су се показали као кључни не само за успостављање заједничког разумевања смисла самовредновања, већ и за успостављање међусобног поверења и сарадње. Да смо на добром путу знали смо када су се у свим вртићима, након састанка, васпитачи добровољно јављали да буду део вртићког тима за самовредновање. 

Први пут су васпитачи, као чланови својих вртићких тимова, стављени у позицију да размишљају о видљивости неког индикатора, начинима прикупљања података и њихове обраде.  Стручни сарадник је био тај који је своје методолошке компетенције у области истраживања ставио на располагање члановима тима, али тако да им даје јасне инструкције како да ураде сами и пружа подршку кроз креирање различитих материјала и кроз навођење конкретних примера из праксе.

Табела 1: Образац за анализу самопроцене компетенција васпитача

Ток самовредновања

Прикупљање податка

Руководилац централног тима прилагодила је електронске упитнике, добијене у оквиру подршке Министарства, издвојила резултате за сваки вртић посебно и проследила руководиоцима тимова вртића графички приказ резултата. Ова подршка је била неопходна јер се већина изјаснила да не поседује знања неопходна за статистичку обраду и приказ резултата. Тимови вртића су са својим колегама организовали долазак родитеља на фокус групе, старали се да атмосфера буде пријатна, али су сматрали да нису довољно компетентни да воде разговоре и тражили су подршку педагога и психолога за  вођење разговора.  Подаци су успешно прикупљени, а сарадња и заједништво у оквиру централног тима и тимова вртића били су све видљивији. Чланови централног тима тј. руководиоци тимова вртића су знање и искуство стечено у раду централног тима полако уграђивали у рад својих вртићких тимова.

Укрштање података и извођење закључака о присуству индикатора и остварености стандарда

Најизаовнији и најкомплекснији задатак био је укрштање података из различитих извора и извођење закључака о остварености стандарда, нарочито имајући у виду да имамо девет вртића и да је свим тимовима била  потребна помоћ у реализацији тог корака. Како би сви што боље разумели тај корак и да би сви тимови добили подршку, руководилац централног тима је креирала матрицу за укрштање података и видео упутство за коришћење матрице и извођење закључака. У видео упутству је, корак по корак, за конкретан стандард, приказано како се на основу прикупљених података процењује присуство индикатора и доноси закључак у којој мери је стандард остварен. То нам је омогућило да се на ефикасан начин објашњење и упутство истовремено учине доступним свим члановима тимова, у свих 9 вртића, а тимови вртића су више пута могли гледати упутство и у време које њима одговара. На овај начин уштедели смо много времена, а и показали како дигиталне технологије могу бити у служби праксе. Познавање и коришћење дигиталних технологија од стране стручног сарадника, у овом случају програма Free Cam, још једном је допринело квалитету рада тима и задовољству свих учесника у процесу самовредновања.

Писање извештаја о самовредновању

У овај завршни део и централни тим и тимови вртића ушли су увелико оснажени, ношени позитивним искуствима у претходним фазама и са пуно оптимизма. Подршка стручног сарадника – руководиоца централног тима овога пута огледала се у изради структуре извештаја и јасних и конкретних упутстава шта се у ком делу пише, са посебним нагласком на језик којим се пише извештај. Наш извештај добио је позитивне оцене и од ментора за самовредновање који је пратио наш рад и био подршка током целог процеса, кроз непосредно учешће на састанцима и путем онлајн консултација.

Евалуација рада централног тима

На завршном, готово свечаном састанку централног тима, сви чланови су изразили задовољство што су учествовали у самовредновању, проширили своја знања и развијали различите компетенције. Сложили смо се да су резултати самовредновања остали у сенци грађења заједнице учења, међусобне сарадње, подршке и поверења. Једна колегиница је на крају циклуса самовредновања рекла: „На почетку ми ништа није било јасно, плашила сам се како ћу, а сада осећам да бих могла бити ментор за самовредновање“.  Показатељ да смо на добром путу је и рад тимова у овој радној години- већина чланова централног тима је остала иста, истичу да им је однос према самовредновању другачији и показују већу самосталност у раду. Вртићки тимови су углавном остали у истом саставу, а промене су најчешће биле последица распоређивања васпитача у друге вртиће. Процес самовредновања одвија се по плану, а састанци тимова су места учења, размене, доброг расположења и међусобног поштовања и поверења. 

Закључак

Значајно смо унапредили праксу самовредновања, али је и на најбољи могући начин искористили за успостављање међусобног поверења и развијање сарадње и заједнице учења. Носиоци промена и унапређења праксе самовредновања били су стручни сарадници, педагог – члан тима и неко ко је дуго у установи и ко познаје прилике и културу установе и психолог – руководилац тима са знањем и енергијом. У наредном периоду планирамо да наставимо са оснаживањем тимова да самостално спроводе све активности, нарочито рад са базама података и креирање инструмената за самовредновање. За то нам је неопходна подршка руководства за набавку дигиталне опреме. Најважнији ресурс – људски ресурс који зна, уме и хоће имамо и настојаћемо и даље да ширимо заједницу учења, да будемо једни другима ослонац и подршка, да градимо нова знања и развијамо вештине. 

Литература

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2021). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 88/2017, 27/18-dr.zakon.10/2019,27/2018-dr.zakon,6/2020 i 129/2021, 2021.  Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (2021). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 18/2010,101/2017,113/2017.-dr.zakon, 95/2018-dr.zakon, 10/2019, 86/2019- dr.zakon, 157/2020-dr.zakon,123/2021-dr.zakon i 129/2021, 2021. Najdanović-Tomić, J, Vuletić, J, Kalezić-Vignjević, A, Glamočak, S (2022). Samovrednovanje u predškolskim ustanovama: vodič za zaposlene u predškolskim ustanovama. Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Pavlović-Breneselović, D, Krnjaja, Ž. (2021). SNOP – stručni sardanik kao nosilac promene PU. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju. Pravilnik o standardima kvaliteta rada ustanove (2018). Sl. glasnik RS – Prosvetni glasnik, broj 14/2018. Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanove (2019). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 10 od 15. februara 2019).

Драгана Золотић, психолог, ПУ „Милица Ножица“, Ваљево
Катарина Плећић, педагог, ПУ „Милица Ножица“, Ваљево