Поштоване колегинице и колеге, данас завршавамо са објавама радова које смо у Зборнику сврстали у Област стратешко (развојно планирање) и праћење праксе предшколске установе и започињемо следећу област – Сарадња и заједништво.

ИСУКУСТВА СТРУЧНОГ САРАДНИКА У УПРАВЉАЊУ ПРОМЕНОМ НА ПРИМЕРУ ВРТИЋА „КАЛИМЕРО“

Апстракт: Живимо у времену када је промена постала наша константа. Узимајући у обзир базичне компетенције практичара стечене током формалног образовања, као и искуства стечена у пракси, многи практичари су се нашли пред великим изазовом разумевања концепта квалитетних предшколских програма и њиховој примени у пракси. То се посебно односи на васпитаче и медицинске сестре васпитаче (у даљем тексу васпитаче). Променила се и организација и динамика живота целог становништва, као и доступност информација, полуинформација и дезинформација на друштвеним мрежама. У таквом контексту променила се и улога стручног сараданика, посебно у управљању променом. Циљ овог рада је да се прикажу искуства стручног сарадника у вођењу промене на примеру вртића ,,Калимеро“ ПУ Нови Сад.

Кључне речи: промена, заједница, повезивање, стручни сарадник

Увод

Вођење промена почело је 2018.године. Директорица Установе је омогућила да искуства стечена у оквиру реализације пројекта „Мрежа практичара за подршку предшколском васпитању и образовању“ примењујем у вртићу „Калимеро и омогућила ми услове за рад. Како је пракса нелинеарна, комплексна и непредвидива, њен квалитет је великим делом зависан од квалитета међуљудских односа и комуникације (Slunjski i sar., 2019). Из тога разлога све активности које су реализована ка разумевању ОП и примене у пракси су реализоване како би се градила заједнице учења, умешност комуникације и стварање заједничких значења. Развијање реалног програма у вртићу „Калимеро“ и даље траје, а за потребе овог рада биће приказани кључни сегменти управљања променама кроз неколико фактора који се сматрају битним за вођење промене (ibid: 52).

Стварање поверења и сигурности међу васпитачима и са стручним сарадником

Стручни сарадник психолог је у претходном периоду доминанто био упућен на подршку васпитачима у раду са децом са сметњама у развоју, децом изазовног понашања, сарадњи са породицом и слично. То је била тачка од које је сарадња даље развијана уз промену простора, материјала и средстава уз честу присустност стручног сарадника. Већина подршке се односила на ,, радимо заједно“, односно на укљученост у све послове васпитача. Боравком у групи, међу децом и укљученошћу у рад васпитача и живот породице васпитачи су почели да стичу поверење у стручног сарадника и да га доживљавају као партнера који им омогућава сигурност у раду и осећај да нису сами. Оснаживање практичара да примећују обрасце понашања деце, мењају простор, материјале и средства, планирају укљученост ове деце и праћење реаговања целе групе на промене осигурало је поверење у стручног сарадника. Ефектом домина, од васпитача из неколико васпитних група на почетку проширило се не цео вртић. Овакав приступ васпитачима је омогућио увид у смислености промена и оснажио их да и самостално доприносе. Укљученошћу у живот сваке групе, мењала се улога стручног сарадника.

Повезивање васпитача и стручног сарадника

На овако постављеним темељима , користећи знања, укључивање свих у све сегменте рада у вртићу, стручни сарадник је лако покренуо педагошко вођење. Главни ослонац у педагошком вођењу првих неколико година је био главни васпитач. Руководиоци вртића познају колектив и компетенције практичара. Стручни сарадник познаје концепт и планира кораке развоја. Одржавање баланса (некада успешно, ређе не) је могуће само њиховом сарадњом. Основно начело је било – не гурати проблеме под тепих већ их отворити и дискутовати о њима тражећи решења. Практичарима је предочена динамика вођења, а они су бирали време. Професиоанлно смо се повезивали заједничким учењем, охрабривањем да имамо право на грешку, подстицањем рефлексије и критичког промишљања, постављањем конкретних и достижних циљева, заједничким доношењем одлука. У периодима стагнације стручни сарадник је практичаре упућивао на упоређивање са сопственом праксом, а не са праксом других. У већини активности главни васпитач и стручни сарадник су се трудиле да другима буду модел. Јачањем професионалних компетенција практичара, и стварањем ситуација хоризонталног учења, јачало је дељено лидерство.

Обезбеђивање приступа релевантним знањима и информацијама

Током времена смо кроистили различите дигиталне платформе на којима смо делили информације, литературу, специфична знања. Значајан олакшавајући фактор је био и техничке природе, а то је приступ интернету у целом вртићу (који је Установа обезбедила) Прво стручни сарадник, а потом и све колеге су трагале за изворима знања. Након што је вртић именован за центар кластера, МПНТР нам је обезбедило додатну обуку и повремен приступ већем броју међународних конференција. Многе колеге су биле мотивисане да учествују са радовима на различитим стручним скуповима где су имали даљу могућност учења.

Индивидуални приступ васпшитачима у смислу увиђања њиховог степена знања умења и вештина

Једно од мерила квалитета вођења је и умеће препознавања и оснаживања деловања појединца, тимова и група које раде на увођењу позитивних промена јер се тако директно појачава колкетивни развој капацитета вртића. За планирање вођења, веома је било важно да стручни сарадник објективно процени тренутне компетенције сваког практичара и подржи учење наредног степена развоја на нивоу велике групе, мањих група и индивидуално. Професиоанални развој свих планирао се по различитим начинима удруживања ради реализације задатака.

Након што је вртић постао центар кластера, дошло је до персоналних промена и повећао се проценат мотивисаних појединаца за учење и промене. Атмосфера учења, преиспитивања сопствене праксе и развоја која се развила након неколико година имала је покретачку снагу и утицај и на појединце који су до тада били пасивни. Током целог периода стварани су услови за учење кроз делање, са минималним подучавањем. току развоја колектива појављивале су се а и даље се покављују нежељене појаве на које реагујемо: ривалитет, борбе за превласт, повлачење у пасивност и претерана зависност о вођи.

Стварање мноштва прилика за размену мишљења и идеја

Подстицање смислене сарадње и уважавање доприноса свих актера је било веома важно за грађење заједнице. Свака прилика се посматрала као могућност за размену мишљења и идеја, без давања рецепата, али коришћењем питања која подстичу размишљање и диксусију. Најважнија одлика потребна за овако вођење је било стрпељење и допуштање учења на грешкама. Брза решења нису никада доводила до одрживе промене.

Стварање заједничког знања и разумевања

На развој ВО праксе утиче професионално знање и разумевање основа програма и властите праксе као и мотивисаност практичара. Из тог разлога развој во праксе се одвијао паралелно са са развојем нових вредности и променом ставова како васпитно образовних практичара, тако и свих осталих (пто). Због различитих знања , вредности и вештина, развој квалитетних програма се не може догодити спонтано , већ мора бити вођен. Вођење је кренуло од претпоставке да сви који су укључени у во процес могу доприноити остваривању развоја у складу са својим способностима, улогом и тренутном позицијом.

Континуитет у сарадњи, односно дужина заједничког рада уз континуирано вођење показала се као један од кључних елемената за развијања односа, међусобног прихватања, развоја поверења и сигурности, повећаног нивоа учешћа. Континуитет смањује могућност погрешног разумевања и различитог давања значења. Висок постотак практичара који дуго раде заједно могу да претрпе значајне промене, па и повремену измену кадрова у већем броју. Да би се заједница поново усталила, потребно је опет неко време. У свим сегментима рада, лидер мора да подржава доследност. У заједничко учење и разумевање кренули смо од простора.

Освешћивање властите улоге у расправама свих појединаца

Рефлексија, размена и дијалог је била констатна нашег учења. Постављање питања и усмеравање на теоријске концепте од стране водитеља промене није пријао свима. Најмање је одговарао практичарима који су се чврсто држали личне педагогије. Што су практичари бивали више оснажени у свом знању, умењу и вештинама, то се потреба за вођењем смањивала, нпр. сами су преузмали неке послове. Од највеће помоћи васпитачима је била континуирана доступност лидера, посебно у првим годинама промене. С друге стране у вођењу промена могућност честог присуства у вртићу (најчешће три до четири дана недељно), доступност практичарима, деци и породицама, омогућило је стручном сарадника сврсисходније и квалитетније планирање. Током времена стручн сарадник је користио разна знања како бисмо освестили различитост и стварали јединство. Практичарима је у разумевању наше различитости и коришћење њених потенцијала помогло када смо радили Белбинов тест. Током године смо јачали компетенције кроз модел хоризонталне евалуације. Брже напредовање настало је како су практичари успевали да разумеју разлику између онога што мисле да раде од онога што раде.

Стварање заједничке визије развоја

Стварање заједничке визије развоја је био дуг процес у ком нам је много помагало самовредновање. Осим процеса самовредновања које спороводи тим установе, у вртићу смо спроводили самовредновање једног или више индикатора који су нам у том тренутнку били у фокусу како бисмо проценили наше снаге и одредили даље кораке развоја.

Стварање заједничких вредности

Свакодневним неформалним разговорима и дискусијама запослених , као и послеподневним састанцима које смо одржавали по потреби, утицали смо на стварање услова за међусобно активно слушање, уважавање мишљења, размену ставова и конструктивне дијалоге. Договарали смо се око прерасподеле послова, решавања текућих проблема и реализације плана стручног усавршавања. Заједничким радом свих запослених, деце и родитеља створено је физичко окружење које је допринело безбедној игри, остваривању животно-практичних активности и планираних ситуација учења. Тако смо градили заједничке вредности. Подршка запосленим у ВО раду се одвијала и даље доминантно по собама. Пружале су је Тајана Дивилд, Драгана Тица, а највише се подстицало хоризонтално учење. Ширени су видици и градила култура уважавања и укључености.

И за крај

Овај процес вођења промене потврдио је да високе компетенције једног појединца немају вредност, потенцијал, ни снагу групе и да квалитетна пракса је колективно, а не индивидуално постигнуће. Док радимо на компетенцијама запослених, најважнији рад је заправо на стварање квалитетних међуљудских односа. Закључили смо и да нису све промене добре. Квалитетне су само оне које омогућавају трансформацију културе вртића ка позитивним вредностима. Стручном сраднику највише времена је одлазило на анализу стања, промишљања о начину имплементације наредног корака. У каснијим фазама развоја, када се појавило дељено лидерство, планирање више није заузимало толико времена. Изазови са којима сам се суочавала: непостојање континуитета у пракси, мала подршка и уважавање, неразумевање индикатора који су довели до успеха колектива код доносиоца одлука, одржавање баланса поделом у колективу на групе које су укључене у посете у оквиру активности Кластера и група које то нису. Највећи од свих изазова у вођењу промене је хронични недостатак времена стручног сарадника као носиоца промене, а посебно за време трајања програма ЗУМ- хоризонтално учење практичара у примени ОП.

Литература

Pavlović Breneselović, D. i Krnjaja, Ž. (2021). SNOP – Stručni saradnik kao nosilac promene PU. Kako voditi promenu. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju. Slunjski, E. i sar. (2019). Izvan okvira 4 ,,Mudrost vođenja: prikaz istraživanja i alati razvoja prakse vođenja, Zagreb

Драгана Тица, стручни сарадник психолог, ПУ ,,Радосно детињство“, Нови Сад

ПОДРШКА ПОРОДИЦИ КРОЗ ИНТЕРСЕКТОРСКУ САРАДЊУ У ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

Апстракт: Полазна тачка за рад је сарадња наше Установе са другим институцијама у локалном окружењу и улога стручног сарадника у иницирању и стварању повољнијих услова у циљу добробити деце којој је потребна додатна подршка. У ПУ инклузивно образовање деце остварује се учешћем и сарадњом васпитача, деце, родитеља и стручних сарадника са другим актерима у локалној заједници: основним школама, Ресурсним центром, Школском управом, здравственим установама и установама заштите. Изазов са којим се сусрећемо је велики број деце којој је потребна додатна подршка(уписано 1950 деце,55 деце има педагошки профил, од којих 20 деце ради по ИОП-у). Кроз сарадњу са институцијама увидели смо да су наше компетенције(знања, уверења, искуства стечена током рада са децом којој је потребна додатна подршка)учешће и поверење родитеља у стварању бољих услова за раст и развој деце, пут који прелазимо заједно и на ком учимо прави избор за све нас. Размена информација о деци, саветодавни рад са породицом, оганизација рада, сарадња и заједништва представља нашу снагу.

Кључне речи: инклузивно образовање, сарадња, подршка, добробит, учешће

Грађење квалитета

Инклузивно образовање није само питање приступачности, већ промена основних вредности и уверења. Постоје значајни људски, економски и социјални разлози за инклузивно образовање као средство за изградњу односа међу појединцима, унутар групе коришћењем свих доступних ресурса.

Подршка детету односи се на подршку добробити и учешћа детета, родитеља васпитача и стручних сарадника. Доношењем Закона о основама система образовања и васпитања 2009. год. инклузивно образовање постаје стратешко опредељење образовног система у Србији које даје једнаке шансе свој деци у остваривању права на квалитетно образовање.

Холистички приступ подржавања дечијег развоја и учења представља с једне стране сагледавање детета као целовитог бића, а с друге стране уважавање различитих перспектива у процесу пружања подршке детету и породици.

Јачање породице и оснаживање родитеља у превазилажењу изазова на које наилазе, омогућује стручном сараднику да увиди потребе породице и развије сарадњу засновану на узајамном поверењу, уважавању и пружању одређених знања кроз међусобну размену.

Стручна подршка подразумева повезаност и умрежавање ПУ са другим институцијама како бисмо ојачали компетенције стручних сарадника и васпитача у циљу саветодавно- инструктивног рада и едукације родитеља о начинима рада са дететом у кућним условима и свакодневним животним ситуацијама, помоћ у одабиру стратегија за превазилажење препрека и изазова са којима се сусреће цела породица.

Стручни сарадници препознају која врста помоћи и подршке је потребна деци и родитељима тако да на основу тога креирају и иницирају повезивање ПУ са институцијама и организацијама у локалној заједници.

Специфичност наше установе је стручни кадар који чине два педагога, педагог за физичко васпитање, психолог и два васпитача дефектолога (развојна група).

Инклузивно образовање представља једну од најактуелнијих тема данашњице када је реч о деци којој је потребна додатна подршка. Да би се квалитетно спровело инклузивно образовање неопходне су корените промене у нама самима, ставовима према инклузији, у организацији процеса учења и уређењу дечијег окружења.

Процес који смо започели још увек траје, константно промишљамо о сарадњи установе са другим учесницима и ресурсима у локалној заједници, унапређењу постојећих компетенција стручних сарадника и васпитача. Учимо кроз размену мишљења са колегама стручним радницима (васпитачима и медицинским сестрама) родитељима и децом као и дефектолозима Ресурсног центра.

Квалитет градимо најпре кроз уређење простора у васпитним групама, кроз сарадњу стручних сарадника и стручних радника, како би се дете осећало прихваћеним од свих актера који чине заједницу учења. Таква заједница подржава заједничко учешће уз поштовање различитости сваког детета.

У зависности од потреба и могућности деце простор у вртићима је структуиран тако да им средства буду доступна, изазовна и наменски постављена, како би их мотивисала и подстакла да се самостално или уз помоћ других играју, истражују и уче.

Током боравка деце у вртићу васпитачи и стручни сарадници прате развој и процес учења детета. Ако у поступку праћења васпитач или стручни сарадник утврди да постоје физичке, комуникацијске или социјалне препреке које неповољно утичу на добробит и развој детета на очекиване исходе васпитања и образовања, приступа се прикупљању података ради формирања документације за пружање одговарајуће подршке. Вапитач и стручни сарадник, прикупљају податке из различитих извора: од родитеља, односно другог законског заступника, стручњака ван установе који добро познаје дете, при чему се користе различити инструменти и технике(систематско посматрање активности детета у различитим ситуацијама, разговор, интервју и упитник за родитеље-хранитеље). Медицински налази су по потреби саставни део документације.

Сарадња међу институцијама најчешће се остварује када се за тим искажу потребе и када је неопходна интервенција свих како би се пружила помоћ и подршка деци и родитељима. Стручни сарадници наше установе су уједно и повремени чланови Интерресорне комисије и поступају по Правилнику о упуствима за утврђивање права на ИОП…) где је циљ оптималан развој детета, његово напредовање и осамостаљивање у вршњачком колективу.

Препознајући децу којој је потребна додатна помоћ и подршка у развоју као и њиховим породицама и васпитачима ПУ остварила је сарадњу са члановима Интерресорне комисије, Ресурсним центром, школе „ 11 мај“ у Јагодини, ШУ- Јагодина и основним школама.

Наша Установа остварила је сарадњу са Ресурсним центром школе „ 11 мај“ и потписала протокол о сарадњи. Тим протоколом договорени су начини функционисања и поступања међу установама када је деци са сметњама у развоју потребна додатна подршка, као и помоћ запосленима да препознају потребе те деце и створе одговарајуће услове за учење, функционисање у вршњачком колективу и свакодневном животу. Право на услуге Ресурсног центра имају деца са мишљењем ИРК.

Ресурсни центар представља унутрашњу организациону јединицу Школе са домом за ученике оштећеног слуха и говора ,,11.мај“ која организује и обавља послове пружања стручне подршке у више праваца:

пружање стручне подршке васпитачима, наставницима и стручним сарадницима у редовним предшколским установама и школама;
пружање стручне подршке деци и ученицима у редовним предшколским установама и школама, као и њиховим родитељима;
стручно саветовање и подршка приликом одабира асистивне технологије за дете/ученика;
Пружање стручне помоћи васпитачима, наставницима и стручним сарадницима у предшколским установама и редовним школама одвија се у виду саветодавног рада, помоћи у изради педагошког профила, планирању мера индивидуализације, изради индивидуалних образовних планова за свако дете/ученика коме је потребна додатна подршка у раду, праћење и саветовање током реализације ИОП-а, помоћ у одабиру дидактичког, игровног материјала и средстава, као и прилагођавања простора у складу са потребама детета/ученика;
Саветодавни рад са родитељима у сарадњи са стручним сарадницима ПУ.

Након дописа Школској управи Јагодина за децу предшколског узраста и дописа за децу млађег васпитног узраста, прослеђивања њихове документације школи „11 мај“, договарају се састанци стручних сарадника ПУ и дефектолога Ресурсног центра, а затим се организују посете групама у којима се та деца налазе.

Стручни сарадници наше Установе и дефектолози заједно са васпитачима предлажу и договарају које кораке треба предузети и да ли је за одређено дете неопходна индивидуализација или ИОП1.

Улога дефектолога Ресурсног центра је праћење и посматрање деце у игри, учењу и интеракцији са другом децом и васпитачима, пружању јасних смерница и инструкција васпитачима о начину поступања и употреби метода рада са децом којој је потребна додатна подршка и корекција плана активности.

У нашој Установи постоји Тим за израду дидактичких средстава који је оформио педагог ПУ и чине га: сарадник за израду дидактичких средстава и чланови Тима –васпитачи из свих радних јединица у којима се налазе поменута деца. Председник овог Тима је уједно и члан Тима за инклузију и редовно присуствује састанцима. На састанцима Тима добијају се информације о деци којој је потребна додатна подршка, анализирају се индивидуалне карактеристике сваког детета и уважавају се њихове потребе и могућности. На основу предлога групних васпитача организује се израда дидактичких средстава и играчака за свако дете понаособ и прати се корисност и њихова примена у дечјем развоју и напредовању.

Током године остварујемо и сарадњу са основним школама на градском и сеоском подручју кроз различите пројектне активности, родитељске састанке, манифестације и транзицију.

Како су школе недовољно информисане о деци која долазе из предшколске установе иницирали смо следеће активности:

Присуство стручних сарадника ПУ састанку актива основних школа ради договора о транзиционом поступку;
Постигнут је договор о начинима извештавања између ПУ и основних школа (документација за одређену децу прослеђује се службеним путем);
Израђени су планови транзиције при преласку деце из ПУ у ОШ, договорени кроз сарадњу стручних сарадника, родитеља и дефектолога РЦ;
Организовани су заједнички састанци стручних сарадника Предшколске установе и ОШ, којима присуствују групни васпитачи, родитељи и стручни сарадници, а тичу се преласка детета у основну школу;
Размењене су информације о начину грађења односа и развијању реалног програма током боравка детета у вртићу са његовом породицом;
Организоване су узајамне посете васпитача и деце школама, као и посете стручних сарадника и учитеља ПУ.

Овај начин сарадње даје увид школским стручним сарадницима о сваком детету које ће похађати наставу у њиховим школама.

Допринос стручног сарадника у процесу грађења квалитета у предшколској установи

Допринос стручног сарадника односи се на сагледавање праксе установе, континураном праћењу рада стручних радника као и дељењу заједничких вредности и одговорности;

Такође је присутан допринос у охрабривању васпитача да са колегама у вртићу размењују искуства о својој пракси, тешкоћама и дилемама са којима се сусрећу у раду.

Стручни сарадник ствара прилике за заједницу учења када практичари размењују своја искуства са стручњацима из других установа, сагледавају различита мишљења и постојеће проблеме у пракси трагајући за проналажењем најбоље могуће добробити за дете.

Стручни сарадник иницира сарадњу установе са породицом засновану на узајамном поверењу, поштовању различитости, уважавању и размени информација у циљу подршке деци и породици.

Закључак

Кроз овај рад стручни сарадник је развијао своје компетенције за сарадњу и заједништво током иницирања, учествовања и организовања различитих облика сарадње Установе са другим институцијама ослањајући се на карактеристике партнерских односа у васпитању и образовању.

У неговању овакве културе, сарадње и међусобне подршке, у циљу добробити деце и jaчање родитељских компетенција створили смо заједницу у којој су повезани сви актери. Наше даље активности подразумеваће чешћу сарадњу са Домом здравља (у ком раде дефектолози и психолози са децом којој је потребна додатна подршка), као и упућивање родитеља на коришћење њихових услуга.

Укључићемо стручњаке запослене у центру за социјални рад због помоћи хранитељским породицама у којима живе деца са потребом додатне подршке, а бораве у нашој ПУ.

Због повећаног броја деце којој је потребна помоћ и подршка организоваћемо едукацију за новопримљене васпитаче (семинари, предавања, округли столови и стручни скупови).

Планирамо боравак једног дефектолога из развојне групе у редовним групама као подршку васпитачима за рад са децом којој је потребна додатна подршка. Кроз овај вид сарадње стручни сарадници имаће прилику да ојачају и развијају своје професионалне компетенције у раду са децом, васпитачима и родитељима.

Литература

Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u PU i njegovog profesionalnog razvoja (2021). Službeni glasnik Republike Srbije – Prosvetni glasnik,br. 3/2021-55. Pravilnik o programu svih oblika rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi (2021).Službeni glasnik Republike Srbije – Prosvetni glasnik,br.5/2012,6/2021. Krnjaja,Ž., Miškeljin, L., Vranješević, J., Jovanović, O., Lazarević, M. i Tomašević, T. (2021). Vodič za uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju IPA Stanojević, B., Erić, A. i Pavlović,T. (2018). Učenje kroz praksu u vrtiću,Beograd: Kreativni centar Pavlović Breneselović, D. (2015) Gde stanuje kvalitet (knjiga 2) Istraživanje sa decom prakse dečijeg vrtića, Beograd: IPA

Јелена Рикало- педагог, педагошки саветник , ПУ „Пионир“ Јагодина
Весна Остојић- помоћник директора , ПУ „Пионир“ Јагодина

У сусрет шеснаестим стручним сусретима