Од данас, па до 11.априла 2024 г. објављиваћемо по два рада који ће се наћи у Зборнику радова шеснаестих стручних сусрета. Концепт Зборника осмишљен је тако да се у складу са овогодишњом темом сусрета, а то је оснаживање стручних сарадника и сарадника за развој и унапређивање професионалних компетенција стручних сарадника и сарадника кроз приказ доприноса грађењу квалитета који се може огледати у реструктуирању праксе вртића, рекултурацији праксе предшколске установе и утемељењу реалног програма на Основама програма, радови групишу и приказују и осликавају кроз компетенције. Јучерашњом објавом рада др Марије Маловић започели објављивање радова који приказују компетентност за стратешко (развојно планирање) и праћење праксе предшколске установе. У даљем наставку текста, моћи ћете да прочитате радове колегиница из ПУ „Милица Ножица“ из Ваљева и „Нада Наумовић“ из Крагујевца.

СТРУЧНИ САРАДНИК ИЗМЕЂУ ПРОПИСА, МОГУЋНОСТИ И ОЧЕКИВАЊА – ПЛАНИРАЊЕ И ПРАЋЕЊЕ РАДА ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ

Апстракт: У раду је приказан процес трагања стручних сарадника за ефикасниијом и економичнијом организацијом рада која треба да отвори могућност за реализацију свих прописаних послова стручних сарадника различитих профила. Приказали смо конкретне активности које смо реализовали полазећи од себе, личних компетенција и организационих промена у нашој служби са циљем мењања културе и структуре установе у складу са концепцијом Године узлета. Полазећи од малих и могућих промена покушавамо да градимо квалитет. Континуирано анализирамо и преиспитујемо своју праксу и праксу установе са циљем унапређења. У раду закључујемо да је наша позиција градитеља и промотера квалитета једина могућа, а да су односи поверења и прихватања темељ на ком настављамо градњу упркос изазовима и препрекама. 

Кључне речи: Стручни сарадник, организација, квалитет, односи.

Увод

Полазећи од Правилника о свим облицима рада стручних сарадника, концепције програма „Године узлета“, сагледавајући своју улогу кроз процес имплементације и кроз реализацију модела ЗПУ, као и сагледавајући реални контекст наше Установе схватамо да је на нама да кроз проактивно деловање и прављење микро пормена мењамо крут систем наше установе која је се полако буди из једног дугог периода пасивног учешћа у процесима промена у предшколству. Променом перспективе и постављањем питања – шта свако од нас може покрећемо читав низ акција за које се надамо да ће дугорочно променити културу и структуру установе. 

Разумевајући савремене тенденције у развоју праксе предшколског васпитања и образовања, познавајући релевантна законска и стратешка документа из области предшколства и анализирајући постојећу праксу наше установе, схватамо да је пред нама дуг пут на унапређивању квалитета рада. Такође, схватамо да морамо кренути од промена у сопственим редовима, да морамо успоставити заједничко разумевање улоге стручних сарадника свих профила и реорганизовати постојећи начин рада. 

Прeдлажемо нову организацију рада која омогућује континуитет у раду и присуство у животу вртића за разлику од ранијих периодичних долазака и малих ефеката у односу на велике напоре. Излазимо из зоне комфора својих матичних професија и покушавамо да будемо непосредна подршка на терену, пре свега у развијању квалитета реалног програма, рефлексивне праксе и грађења заједнице учења.

Кораци у грађењу квалитета

Промена организације рада

У контексту увођења нове програмске концепције и измене законом предвиђених послова за све профиле стручних сарадника, освестили смо да је  постојећа организација рада недовољно ефикасна. Прве активности су се односиле на успостављање заједничког разумевања улоге, послова и задатака стручних сарадника наше установе.

Доскорашња пракса у нашој установи подразумевала је да сви профили стручних сарадника – педагог, логопед и психолог буду присутни у свих 11 објеката, односно у 133 васпитне групе. То присуство има различито значење за руководство, васпитаче и нас стручне сараднике. Ми смо разапети између таквих очекивања и послова који су нам законом прописани, али и реалних ограничења као што је мањак стручних сарадника. Свесни да подршку развијању квалитета реалног програма, рефлексивној пракси установе и грађењу заједнице учења, можемо реализовати само континуираним присуством, праћењем, непосредним учешћем, организовањем размена искустава, различитих облика хоризонталног учења и преиспитивања постојеће праксе, одлучили смо да направимо нову организацију рада стручних сарадника. Стручни сарадници су равномерно поделили постојеће групе тако да сваки стручни сарадник има 25-28 група у којима ће се бавити пословима који су по Правилнику исти за све профиле стручних сарадника. Специфичне послове педагог, психолог и логопеди су организовали на различите начине.

Поред ове поделе, стручни сарадници имају и послове које обављају на нивоу целе установе ангажовани су као координатори и чланови Тимова као и у радним групама и комисијама. 

Све ово говори у прилог нашој мотивисаности да максимално свој рад прилагодимо законском оквиру и потребама вртићке заједнице којој припадамо. У новој организацији рада допринос су дали и други сарадници у стручном тиму наше установе.

Индивидуализован приступ у раду са тимовима објеката

Сваки стручни сарадник је са тимовима вртића  у којима је пружао подршку заједнички креирао акциони план за текућу радну годину. Анализирали смо потенцијале и јаке стране сваког објекта и заједнички планирали акције у областима развијања реалног програма, сарадње са породицом и стручног усавршавања. 

Међуљудски односи у вртићу су били полазиште и кључни критеријум за одабир стратегија и модела рада.  То  је довело до различитих модела рада – вртићки састанци, непосредна подршка  у групама кроз структуриране посете и разговоре са васпитачима, организоване хоризонталне размене између објеката, тематске радионице, рад у малим групама.

Објекти у којима је постајало заједништво определили су се за вртићке састанке и даљи рад на деприватизацији праксе и развијању рефлексивног приступта. У објектима који су имали тешко премостиве разлике између колега у степену прихватања промена приступа раду и мотивацији бирали смо индивидуални рад и рад у мањим групама са тенденцијом прерастања у вртићке састанке. Тематске радионице (“Простор као трећи васпитач”, “Простона целина”, “Пано прича пројектну причу”, “Како написати причу за учење”, “Мапирање места за игру, истраживање и учење у  локалној заједници”, “Дигитализуј пројекат”…) су биле усмерене на базичне компетенције васпитача које су водиле квалитетнијој размени на вртићким састанцима и отворености за промене. 

Подршка развијању комуникације, сарадње и рефлексивне праксе

Рад на односима осветлио је потребу за развијањем компетенција васпитача у области комуникације па су логопеди креирали презентацију за актив васпитача на тему комуникације која је прерасла у тематске радионице које су реализоване у свим вртићима, а имале су за циљ прихвтање различитости сваког појединца и освешћивање  најчешћих грешака у комуникацији и развијање стратегија за њихово превазилажење. 

Педагог, психолог и логопед  које су у претходној години биле координатори модела ЗПУ одлучиле су да ову обуку прилагоде и реализују са васпитачима који су се добровољно пријавили да желе да унапређују своје компетенције за комуникацију и сарадњу. Пријавило се 30 васпитача, дефектолози и стручни сарадници који прошле године нису похађали обуку.

Подршка раду ментора и приправника

Покренули смо процес измена Програма увођења приправника у посао са циљем његовог усклађивања са потребама праксе, односно са циљем премошћавања јаза између постојеће праксе увођења у посао приправника базиране на извођењу усмерених активности и будуће праксе која подразумева рад по основама програма „Године узлета“. Новим предлогом програма увођења у посао приправника предвидели смо кључне тематске целине, задатке и активности за приправнике, менторе и стручне сараднике. На нашу иницијативу успоставили смо и сарадњу са Академијом струковних студија Шабац на којој се школује велики број наших приправника. 

Подршка у раду са родитељима

Доминантно очекивање васпитача је било да стручни сарадник пружа непосредну подршку васпитачима у развијању сарадње са породицом, посебно у изазовним ситуацијама и са „тешким“ родитељима. Наше акције су двоструко усмераване на оснаживање васпитача  кроз  наведене  тематске радионице о комуникацији и подршку у припремању и организацији родитељских састанака али и непосредну реализацију активности са родитељима.

Покренули смо савете родитеља на нивоу вртића и на тим састанцима идентификовали теме о којима родитељи желе да чују више, а затим припремили  и реализовали Трибине за јачање родитељских вештина.

Имајући у виду значај породице као примарног васпитача деце а и бројне изазове савременог родитељства интензивирали смо подршку кроз индивидуални саветодавни рад са родитељима у саветовалиштима. Стручни сарадници свих профила одређени дан у недељи, у одређеном вртићу, у поподневним сатима, обављају саветодавни рад са родитељима из свих вртића. Овај модел подршке смо изабрали због великог броја вртића и група и мањка стручних сарадника, како би били ефикасни и доступни свим родитељима. Све већи број родитеља долази у наша саветовалишта. 

Логопеди су, тражећи моделе да у једном домену рада задрже специфичности својих професија и своје знање и ускуство ставе у службу деце и родитеља, организовали “Логопедско саветовалиште”. Родитељи имају прилику да затраже и добију стручну помоћ логопеда и кроз посматрање непосредног рада  са децом у саветовалишту развијају своје родитељске компетенције у пружању подршке деци из области подстицања развоја говора и језика. Овај вид рада  је за неку децу и породицу изузетно користан и скоро незамељив.

Изазови и начини превазилажења

Равномерно и континуирано присуство стручног сарадника у свим вртићима допринело је активнијој промоцији добробити детета, грађењу односа, сарадње и поверења у колективу вртића, освешћивање родитеља као активних учесника свих процеса у животу и раду вртића. Утицали смо на континуирано учење, преиспитивање праксе кроз размене примера и кулутуру употребе дигиталних технологија у функцији развијања заједнице учења. Доминантну праксу у којој васпитачи чекају да стручни сарадник дође у групу и од кога очекују готова решења, полако замењује пракса у којој су васпитачи иницијатори сарадње са стручним сарадником, консултујући га за различите аспекте праксе, најчешће у вези са имплементацијом новог програма, подршком деци којој је потребна додатна подршка и сарадњом са родитељима. Сматрамо ово веома важном квалитативном променом, а чврсто верујемо да је последица нашег настојања да односе ставимо у први план и нашег наступања из улоге критичког пријатеља. Да коначно у нама почињу да препознају сарадника, критичког пријатеља, и траже одговоре на питања, подршку и потврду свог рада.

Начини праћења ефеката и планови за даље

Сви вртићи имају стручног сарадника који пружа подршку развијању реалног програма, подршка је планска и континуирана, уз непосредно учешће стручног сарадника.  Планирамо упитник за васпитаче у циљу сагледавања њихове перспективе нове  организације рада који ће бити саставни део евалуације  на крају радне године.

Сви вртићи имају акциони план унапређења рада донет на основу анализе потреба, ресурса и дефинисаних приоритета. Стручни сарадници су ослонац васпитачима и за планирање и за реализацију активности, у односу на раније године примећујемо мање  одступања од временске динамике и задовољство и нас и васпитача због испуњавања планираног.

Самовредновање 2023 године је показало да само родитељи који су ангажовани у телима на нивоу установе имају представу о процесима одлучивања у Установи и могућностима учешћа док су остали родитељи потпуно необавештени. Ове године су на иницијативу и уз подршку стручних сарадника у свим вртићима заживели савети родитеља сваког вртића, савети се састају по плану и покрећу прве иницијативе и тиме потврђују своје активно укључивање у живот вртића.

Примећујемо да уз организованију и доступнију подршку родитељима расте број васпитача који родитеље упућују у  саветовалишта, али расте и број родитеља који самоиницијативно траже подршку у саветовалишту.

Закључак

Успостављањем нове организације рада стручних сарадника поставили смо темеље за развијање квалитета рада установе у целини. На тим темељима градили смо разумевање основа програма „Године узлета“, подржавали развијање реалног програма, развијали сарадњу, заједничко учење и рефлексивну праксу, подршку и сарадњу са родитељима – кључним партнерима у остваривању добробити детета.

Настављамо битку за добробит детета и квалитет, малим корацима упркос тешкоћама одлучили смо да се фокусирамо на личне снаге и снаге колектива, непрестано се снажећи међусобно и не одустајући. 

Литература

Pravilnik o osnovama predškolskog vaspitawa i obrazovanja-Osnove programa-Godine uzleta (2018). Službeni glasnikRS-„prosvetni glasnik“ broj 16/2018 Pravilnik o programu svih oblika rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi (2021) Službeni glasnik RS-„Prosvetni glasnik“ broj 6/2021  Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja (2021). Službeni glasnikRS-„prosvetni glasnik“ broj 3/2021 Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju vaspitača i njegovog profesionalnog razvoja (2018). Službeni glasnikRS-„ prosvetni glasnik“ broj 16/2018

Катарина Плећић, педагог, ПУ „Милица Ножица“, Ваљево Снежана Марић, логопед, ПУ „Милица Ножица“, Ваљево Ивана Јањић, логопед, ПУ „Милица Ножица“, Ваљево Драгана Золотић, психолог, ПУ „Милица Ножица“, Ваљево

ПРИКАЗ ПРАКСЕ У ГРАЂЕЊУ КВАЛИТЕТА КРОЗ ЗАЈЕДНИЧКО ПЛАНИРАЊЕ, ВРЕДНОВАЊЕ И ИНИЦИЈАТИВУ ЗА КОРАКЕ ПРОМЕНЕ

Апстракт: Стручни сарадници имају дефинисане облике рада кроз Правилник о програму свих облика рада стручног сарадника у предшколској установи (2021), као и компетенције које су заједничке, али и једном делом специфичне (Правилник о стандардима компетенција за професију стручног сарадника у предшколској установи и његовог професионалног развоја, 2021). Полазиште за промишљање о начину рада (ефикасности и смислу) је било досадашње искуство и различити модели за план ширења Основа програма у свим вртићима и језгрима. Проблем којим смо се бавили проистиче из преиспитивања, увида из васпитних група и вредновања квалитета покренутих процеса, као и преиспитивању сопствене улоге стручног сарадника, кроз рефлексију и саморефлексију, долажење до заједничког разумевања и заједничког плана/корака промене. Циљ је био да стручни сарадници повежу своје специфичне компетенције и кроз заједнички рад дају свој допринос у покретању процеса на нивоу вртића, кроз интеракцију, дискусију, заједничко вредновање и стручно вођење промене и разумевање трансформацијског вођења.

Кључне речи: документовање, иницијатива, промена, одрживост

Увод

Питање квалитета, постојање, развијање, грађење, посебно је актуелно протеклих година, посебно кроз истраживање „Модели процењивања и стратегије унапређивања квалитета образовања у Србији“ (Krnjaja i Pavlović Breneselović, 2011–2016). У нашој земљи, нова концепција програма предшколског васпитања и образовања „Године узлета“ снажно наглашава квалитет. Међутим, питамо се, да ли је квалитет посебно својство ствари, датост, утврђено, оно ка чему стремимо, или је квалитет својство које се развија и гради у зависности од вредности којима се води, структуре и културе једне предшколске установе, као и запосленима и свим учесницима у програму васпитања и образовања. На који начин обезбедити континуитет и одрживост процеса који су потврда квалитета? 

Стручни сарадници у ПУ „Нада Наумовић“ трагају за моделом који би покушао да обезбеди, на првом месту, промишљања о квалитету, да подстакне упитаности о сопоственој пракси, а у другом кораку покушај промена, вредновања, што би можда довело до грађења, и још важније, одрживости квалитета. У овом раду биће приказан један од начина који су иницирали стручни сарадници како би се започео смислен процес истраживања сопствене праксе у грађењу реалног програма.

Квалитет- стабилност и/или флексибилност

Учешћем у реалном програму вртића често смо размишљали о томе шта квалитет јесте, шта он значи из перспективе појединца, перспективе установе или одређеног тима на нивоу установе или на нивоу вртића. Размењујући са колегама, често осетимо да промишљања о квалитету могу бити потпуно различита, па и супротна.  Та промишљања свакако утичу на праксу и на то како се односимо према сопственој пракси. 

Да ли је квалитет детерминисан стандардима квалитета рада предшколске установе? Да ли су показатељи квалитета недвосмислени, стабилни и мерљиви и као такви осигуравају квалитет? Можда. Овде можемо поставити питање коришћења стандарда квалитета рада. Да ли је то листа показатеља на основу које процењујемо праксу? Сигурно да да. Међутим, често смо ранијих година били у прилици да видимо да се показатељи користе више као чек листа, без дубљег промишљања и дискусије о њима. Користе се како би се направио одређени пресек, сагледала пракса у тренутку. Закључивало се на основу тренутно доступних одговора, мало се повезујући са процесима који су се дешавали, имали континуитет, користили постојећу грађу документовања за закључивање. Као да је квалитет неко својство ствари које се спушта у праксу, а лако може и да изађе из праксе. Имајући овај увид, стручни сарадници су дубље промишљали и дошли до закључка да је једним делом велика заслуга методологије када се питамо о квалитету. Дакле, важан је начин на који вреднујемо праксу да бисмо дошли до одговора. Ту нам мало користе констатације типа има/нема. Оне могу бити само основ за дубље истраживање. Увид који је стручним сарадницима био ближи је посматрање квалитета као димензије која је потпуно уроњена у праксу, културу и структуру ПУ, повезана са вредностима, имплицитним и професионалним теоријама о детету. У складу са тим било је потребно прилагодити и методологију, тј. приступ и начин вредновања и грађења квалитета. Може се рећи да је одлика квалитета овако посматрано, више флексибилност, тј. вишеперспективност. То би значило да квалитет није датост, већ се мења, ствара, гради, промишља и зависи од свих актера.  За стручне сараднике схватање квалитета као партиципативног, динамичног, вишеперспективног,  захтева стално праћење и преиспитивање и никада се не може рећи да има коначно одређење. Квалитет се гради кроз разумевање и трагање за стратегијама развоја које су релевантне за дати контекст (Krnjaja, 2016.: 10).

Методологија- начин грађења квалитета реалног програма

Вратимо се методологији коју смо поменули у тексту изнад. Кључан увид стручних сарадника био је да то на који начин ћемо организовати посао, са којим алатима, директно утиче на грађење квалитета и развијање квалитета реалног програма. Наравно, сви увиди, па и овај, проистекли из размена у малој заједници учења стручних сарадника, унапређивали су компетенције стручног сарадника. Свака од 11 радних јединица у нашој установи има своје специфичности и аутентична је.  То значи да су приоритети промене васпитне праксе различити у различитим вртићима, стога је и подршка стручних сарадника морала бити флексибилна. Важан задатак је био подршка у успостављању заједнице учења на нивоу вртића, критичко промишљање о својој пракси из више перспектива. То је можда и најважнији корак у грађењу квалитета реалног програма. 

Важно је било одржати нит између конструктивне размене и конкретних корака промене за део васпитне праксе за коју су васпитачи сматрали да је приоритет. Ово није лако постићи и чини се да подршка стручних сарадника у овом делу мора бити континуирана. Теме које се отварају на разменама са васпитачима на нивоу вртића су вишедимензионалне и вишезначајне за развијање реалног програма. Отвореност за дискусију, мотивација и истинска заинтересованост за истраживање своје праксе су темељ сваке размене. Међутим, нису сви практичари подједнако отворени да о својој пракси промишљају као динамичној, подложној променама у складу са вредновањем. Иако није тренутно присутно интензивније вредновање на нивоу васпитне групе, смисао вредновање добија када се на поменутим разменама заједно са стручним сарадницима вреднује постојећа пракса. Тада долазимо до приоритета, планирања корака промене и у догледно време и евалуације процеса. Међутим, важно је да нагласимо, да цео овај процес мора бити праћен сталном рефлексијом и коконструкцијом знања.

Развој промена кроз аутентичност праћења, документовања и вредновања

Стручни сарадници су се на заједничким састанцима усагласили да израде аутентичне инструменте који су били „допуњујући“ у односу на развијање реалног програма. Циљ инструмената је био да у пракси /васпитним групама, а након тога и на заједничким састанцима тимова вртића вреднујемо,  преиспитујемо  сагласност реалног програма вртића са концепцијом Основа програма. Такође, инструмент је био основ за заједничко преиспитивање и дијалог о култури и структури вртића и покретање заједничких акција у циљу унапређивања праксе.

Појединачном применом или на нивоу група од стане практичара добили смо слике о програму који је видљив/реалан. Покретање дијалога на нивоу групе  у циљу бољег  сагледавања праксе и давање предлога промене. У даљем кораку нам је било важно да се вратимо на концепцију и развијање реалног програма и сагледамо колико знамо, где смо сада и шта желимо, шта нам је важно, како ћемо то постићи, шта/ко може да нам буде подршка. Како стара пракса може бити замењена новом праксом? Како разумемо промену? Како се осећамо? Како сарађујемо?

Питања током састанка нису  била потпуно јасна. Преиспитивање:  да ли стручни сарадник говори јасно, да ли покреће дискусију, уважава предлоге, питања и дилеме, да ли изводимо закључке, да ли учимо у овом процесу, да ли свако има прилику да говори, колико нам треба времена да се разумемо?  Како је овај начин рада био потпуна новина  у пракси и стручних сарадника и практичара били смо у истој позицији учења, али истовремено у прилици да даље преиспитујемо или унапређујемо компетенције: сада и овде, у рефлексији са другима. Да бисмо могли лакше да пратимо развијање праксе израдили смо један образац. Документ „Образац за заједничко развијање и праћење реалног програма вртића“ представља низ приоритета на којима тим планира да ради. Промене проистичу из праксе вртића, дискутују се изазови и предлози и на крају дефинишу кроз приоритете. Рад на једном или више приоритета се организује, документује и вреднује на нивоу практичара који се баве променом или променама. Кораци акције, шта је научено и нова акција представљају могућу путању промена.

Ниво који смо иницирали и пратили заједно у разменама је „Листа процене  размене на нивоу тима“. Садржи 4 нивоа самопроцене практичара (1-4) и обухвата: јасноћу сврхе (циља) размене, учешће и лични допринос, разумевање заједничког циља (промене) и доминантно осећање. Увид  који смо остварили јесте да су највеће оцене практичара  дате у  делу јасноће и разумевања заједничког циља, као и осећаја током размене, а најмање  у делу личног доприноса и учешћа на размени. Ако би надаље трагали да ли су стручни сарадници јасни одговор би био да јесу. Оно што је потребно унапредити јесу стратегије за подршку практичарима за грађење праксе вртића „као простора рефлексивне праксе“ (Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, 2018:15), проактивне улоге у тиму вртића, препознавање капацитета и компетенција практичара унутар вртића, допринос појединца или групе  и развијање заједнице која учи.

Компетенције – изазови праксе

Дефинисање стандарда компетенција стручног сарадника заснива се на принципима предшколског васпитања и образовања датих у Закону о предшколском васпитању и образовању, теоријско- вредносним полазиштима о учењу и развоју детета, пракси вртића и начелима система предшколског васпитања и образовања „Године узлета“. „Дефинисањем стандарда компетенција стручног сарадника стварају се претпоставке за развијање квалитета предшколског васпитања и образовања кроз усаглашено деловање на плану система образовања, плану предшколске установе и на индивидуалном плану професионалног развоја стручног сарадника, а у правцу развијања овако дефинисаних компетенција“ (Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, 2021:2).

У процесу грађења квалитета кроз заједничко планирање, вредновање и иницијативе за кораке промене, препознали  смо  различита разумевања  компетенција у смислу како се разуме подручје професионалног развоја. „Потреба сталног учења и надограђивања одговора на питање шта значи бити  добар васпитач и шта је добар програм“ ( Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, 2018:39) у дијалогу са практичарима, издвојили су, препознали унапређивање компетенција у подручјима непосредног рада са децом и развијања реалног програма. Анализирајући наведене компетенције које практичари наводе (документовање дечијег развоја и учења, начини грађења партнерства са породицом, грађење односа и друго)  водило нас ка питањима: које слике о сопственој пракси су примарне када је сагледавамо појединачно и заједно и колико имамо знања и вештина да се мењамо. 

Уколико се вратимо, а потребно је, на теоријско – вредносне постулате Основа програма: слика о детету, вртићу и предшколском васпитању и образовању, увидећемо да је нужно да разумемо да би се квалитет градио на ономе чему тежимо и шта сматрамо вредним (концепција) неопходно је да се  гради кроз „заједничко разумевање и преиспитивање својих знања и уверења, васпитач утемељује као лично релевантне и блиско повезане са властитом праксом(Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, 2018:13).

На недељним састанцима стручни сарадници су преиспитивали своје компетенције за подршку практичарима посматрајући сопствена знања „о“, умења „да“ и вредности. У овом кораку смо препознали важност узајамне подршке, уважавања, договора и планирања. Аутентичност знања различитих профила стручних сарадника допринело је да добијамо ширу слику сопствених знања, умења и вредности и да их у континуитету даље промишљамо, али и из перспективе односа компетенција сарадника и практичара.

Научене лекције- искорак ка квалитету

Корак који је уследио након месец дана био је укључивање стих стручних сарадника и сарадника (сарадника за исхрану, сарадника на превентивној здравственој заштити, педагога за музичко), помоћника за педагошки рад и директорке, осим психолога, педагога, социолога и педагога за физичко васпитање који су ове процесе на нивоу вртића и иницирали. Идеја за окупљањем и заједничким анализирањем процеса у установи створило је услове да се о важним питањима, промишљањима и договорима промена дешавају у одређеној мери системски у самој установи.

Континуитет размене стручних сарадника и сарадника створио је прилике да (као и тимови вртића) дискутујемо о изазовима праксе, делимо идеје и промишљања и планирамо наредни корак. Од питања: шта ради стручни сарадник и где, померамо се ка поверењу и узајамности, уважавању компетенција, договарању и праћењу планираних промена, а пре свега промени културе. Промене су трансформативне, дуготрајне и изложене бројним отпорима, сложене, јер једна промена нужно утиче на други промену на свим нивоима  установе (системског решења). Култура промене је  одлика, суштина квалитета васпитања и образовања једне установе, одређена степеном разумевања свих учесника зашто нешто радимо/мењамо. Неизвесност као део свакодневног рада у предшколском васпитању и образовању, спремност да учествујемо и будемо носиоци промена, да документујемо исте, да заједнички вреднујемо и доносимо одлуке су научене лекције које смо започели у нашој пракси. 

Научено је да промена не може бити наметнута споља, ван установе или од стране „моћи“ јер не даје суштинску и одрживу промену засновану на потребама, аутентичности и приоритетима појединаца и тимова. Промена има смисла ако је промишљена, планирана, договорена и вреднована у континуитету од стране стручних сарадника и сарадника,  размењена са другим учесницима васпитно – образовног рада. Наш модел заједничког развијања и праћења реалног програма вртића померио се ка установи и пракси (промени културе) да редовним разменама вреднујемо процесе у установи. 

Компетенције стручних сарадника се мењала  не у самом одређењу одабране компетенције, већ у рефлексији начина и стратегија подршке практичарима, грађење поверења и дељењем одговорности, отвореном и јасном комуникацијом. Све наведено би се могло посматрати и као модел/овање, знање и умење сада и овде.  

Literatura

Pravilnik o programu svih oblika rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi (2021) Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, broj 6 od 4. avgusta 2021. Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja (2021) Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, broj 3 od 13. aprila 2021. Krnjaja, Ž. (2016) Gde stanuje kvalitet. Knjiga 3. Istarživanje sa decom prakse dečjeg vrtića. Beograd. Institut za pedagoška istraživanja, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja (2018) Službeni glasnik RS- Prosvetni glasnik, broj 16 od 17.9.2018.

Ивана Јокић, психолог, ПУ „Нада Наумовић“, Крагујевац
Анита Ерић, педагог, ПУ „Нада Наумовић“, Крагујевац