УЛОГА СТРУЧНОГ САРАДНИКА У ГРАЂЕЊУ КВАЛИТЕТА КРОЗ РАЗВИЈАЊЕ РЕФЛЕКСИВНЕ ПРАКСЕ

Апстракт: Узимајући у обзир нови  приступ у процесу самовредновања и укључивања свих актера у тај процес, стручни сарадници су се руководили унутрашњом потребом и интересом установе, за отпочиње новог циклуса самовредновања, а не вредновања у целости четири области квалитета рада, које је следило. На основу додатно појачане потребе за унапређивањем због реформских процеса који су се догодили у предшколском васпитању и образовању, након процеса рефлексије са практичарима, родитељима, децом и представницима локалне заједнице, Тим је донео одлуку о одабиру области уважавајући резултате из досадашњих циклуса самовредновања. При одлучивању о одабиру области, узети су  у обзир процеси имплементације нове концепције програма ПВО „ Године узлета“  и развијање саморефлексивности и рефлексивности свих практичара,  који су  уској вези  са процесом самовредновања. Створили смо услове за заједничко грађење квалитета које се огледало кроз осмишљавање организационих и садржајних концепата рада, развијању праксе хоризонталног учења и вођења тог процеса.

Кључне речи: Рефлексивна пракса, заједништво, сарадња, хоризонтално учење, одговорност

Увод

Након  пружене подршке ментора и завршене обуке за самовредновање, тежили смо да наставимо континуитет и унапредимо спровођење квалитетног (ефикасног) процеса самовредновања у установи која има 29 објеката. Стручни сарадници педагози, осмислили су стратегије које су допринеле истом, кроз осмишљавање организационих и садржајних концепата рада, хоризонталног учења укључивањем свих актера, развијање климе за самовредновање, вођење процеса учења и подизање нивоа рефлексивности.

Осмишљавање организационе и садржајне структуре

Пронашли смо добар, ефикасан организациони модел, да без обзира на величину установе,  систематично сензибилишемо актере, развијамо климу самовредновања и укључујемо све практичаре и примењујемо адекватне технике у процесу. То је подразумевало конституисање тимова за самовредновање на нивоу сваког вртића.

Поред представника (координатора вртића), тим су чинили стручни сарадници, сарадници, медицинска сестра-васпитач и васпитачи. Број чланова тима зависио је од величине самог вртића. Код формирања тима водило се рачуна да чланови имају различита знања и вештине које су важне за успешан рад, спремност за тимски рад и учење, познавање методологије самовредновања, комуникацијске вештине и самокритичност. Руководили смо се наведеним кретиријумима за формирање хетерогених тимова. Чланови колектива вртића дефинисали су свако за себе тимске улоге којима располажу и владају, а којима могу да допринесу раду тима кроз упитник за сопствену процену. 

Преиспитали су и установили своје позитивне особине, јаче стране и могуће слабости, а у оквиру следећих улога: организатор, вођа, особа од акције, особа са идејама, особа за контакте, „Судија“, човек тима, перфекциониста.

Улога стручног сарадника педагога, огледала се у креирању садржајних концепата у оквиру обука за све практичаре, која се потом сукцесивно реализовала у складу са актуелним процесима. Педагози су осмислили и реализовали обуку за координаторе тимова на нивоу 29 вртића и за чланове централног тима (9). Обука је реализована као интерактивна радионица која је била усмерена на сензибилисање запослених, заједничко разумевање оквира квалитета, стандарда, индикатора вредноване области, грађења климе за самовредновање, упознавање са инструментима и укључивања свих актера у процес. Рефлексија се огледала у односу на литературу и теорију, сагледавање сопственог искуства и искуства колега.
A group of people sitting around a tableDescription automatically generated A person standing in front of a group of people in a classroomDescription automatically generated A group of people sitting in a roomDescription automatically generated

Слика 1, 2 и 3: Приказ реализованих обука-радионица са централним тимом и координатора тима вртића

Осврт на концепт обуке и ток хоризонталне размене и учења

  • Подела учесника радионице у  мање групе; 
  • Примена кооперативне технике учења-техника инсертовања (издвајамо дилеме и потребна објашњења);
  • Кроз технику, анализирају сегменте стручне литературе везане за самовредновање (Водич за самовредновање, Правилник о стандардима квалитета рада установе)
  • Сврха је припрема учесника за отварање дискусије са колегама у процесу изградње заједничког разумевања
  • Рад у малим групама се заснивао на сумирању и заједничком разумевању оквира квалитета, кроз преиспитивање сопствене праксе ,кроз размену информавија, искуства, знања и сумирању увида и закључке, до којих су дошли учесници.

По пруженој подршци кроз оснаживање практичара у препознавању професионалних компетенција, координатори тима вртића реализовали су исти модел обуке -радионице са практичарима у својим вртићима. Иницирали смо и покретали промене, усмеравали и мотивисали запослене, заједно учили кроз савете, предлоге, идеје  о томе на шта треба обратити пажњу, са акцентом на суштину. Укључени су сви у доношењу одлуке и прављењу избора при утврђивању приоритета коју ћемо област вредновати на нивоу установе у односу на приоритете вртића. 

Учење се одвијало кроз учешће у промени праксе да се укључе сви актери у процес (васпитачи, медицинске сестре-васпитачи, родитељи, деца, стручни сарадници и сарадници и формирање тимова на нивоу вртића). Стварање заједништва, партнерства, поштовања, поверења  да сви заједно кроз дијалог делимо информације, уважавамо, саслушамо предлоге и идеје свих чланова тима. Били смо спремни и отворени за сарадњу приликом сваке потешкоће на коју је централни Тим наилазио или дилема око коришћења инструмената.

Овим приступом у раду формирали смо мрежу заједништва у којој је свако имао дефинисане улоге и професионалне одговорности.

Прва област квалитета “Васпитно-образовни рад“, је процењена као приоритетна за самовредновање и унапређивање у току радне године на нивоу Установе, због реформских промена и потребе које намеће концепција Основе програма предшколског васпитања и образовања“ Године узлета“. 

Процес самовредновања одвијао се у складу са:

  • Правилником о вредновању квалитета рада установе
  • Водичем за запослене у предшколским установама као извором могућих идеја за радионице, технике и инструменте самопроцене
  • Резултатима и закључцима из раније спроведеног самовредновања
  • Четворогодишњим циклусом самовредновања Установе
  • Планом менторске подршке, договором о начину рада и предстојећим задацима.

Кораци у процесу самовредновања

Након оснаживања у домену компетенција за развијање рефлексивне праксе, сарадње и заједништва, практичари су за потребе израде појединачних Годишњих планова рада вртића, путем SWOT анализе – анализу стања, издвојили су специфичности простора, опис и представљање локалног окружења у ком функционише вртић. Дефинисали су мисију и визију, личне карте вртића, препознали јаке и слабе стране са приоритетима и пожељним/ очекиваним исходима ( шта желе да унапреде и мењају), у односу на изабрану област коју вреднују. На нивоу вртића, тимови су анализирали, израдили план и договорили су  наредне кораке са јасно подељеним улогама у оквиру тима који је сада видљив.

 Следећи корак био је непосредно позивање родитеља и деце за укључивањем у процес самовредновања, као неизоставних актера. На нивоу двадесет девет вртића Установе, а у складу са изабраном облашћу коју смо вредновали, израђени су плакати, постери, макете у сарадњи са децом и родитељима „ Какав вртић желимо“, у складу са ПВО „Године узлета“. 

A person writing on a whiteboardDescription automatically generated A room with many pieces of artDescription automatically generated

Слика 4 и 3: Израда плаката, макета родитељи-деца „Какав вртић желимо“

Стручни сарадници и чланови централног тима, били су непосредно укључени у процесе прикупљање и анализу података. За потребе самовредновања користиле се различите методе и технике за мерење и праћење остварености сваког од стандарда квалитета у оквиру области која је планирана за вредновање. Методе и технике које смо користили током реализације самовредновања су:

  • Методе: посматрање, анализа педагошке документације, дијалошке методе
  • Технике и инструменти: протоколи и праћења, анализа дечијих радова, консултовање деце /тура, мапирање,../, анкетирање, упитници за васпитаче и родитеље, групне дискусије, Фокус група родитељи, Фокус група васпитачи и медицинска сестра, Чек листа, интервјуи са децом, родитељима и запосленима, Онлајн/Упитник за васпитаче и медицинске сестре, Интервју са стручним сарадницима…

Тимови вртића, разматрали су различите перспективе које нуде поједини подаци и увиди, донели су заједничке закључке о остварености вредноване области на нивоу вртића, који су били саставни део Годишњег извештаја тима за самовредновање вртића.

Допринос стручног сарадника и сарадника јесте и видљив је у:

  • иницирању, осмишљавању и организовању  садржајних, организационих концепата,
  • повезивању кроз заједничку рефлексију и хоризонтално учење,
  • самоевалуацији и критичком преиспитивању као основи промене у грађењу квалитета праксе,
  • подизању културе употребе дигиталних технологија у функцији развијање заједнице учење.

Професионално деловање стручног сарадника засновано на хоризонталном учењу у развијању компетенција за сарадњу и заједништво кроз грађење односа, поверења, уважавања и отворену двосмерну комуникацију са практичарима; Иницирање, договарање и реализација различитих видова размене са практичарима. 

Компетенција за развијање рефлексивне праксе у ПУ (примењивање модела и техника у самовредновању; Размењивање искустава заједничког учења као и умрежавања вртића на нивоу установе; Организовање различитих облика хоризонталног учења унутар установе на основу анализе постојеће праксе; Иницирање и указивање на значај и предности коришћења дигиталних технологија у култури самовредновања.

Изазови за тим у процесу вредновања

 Изазов са којим смо се сусрели  односи се на величину Установе – на који начин организовати и спровести процес самовредновања у великој установи. У сарадњи са кординаторима  тима са вртића, извештили смо поделу тимова (подела улога, задужења, одговорности), направили конкретне кораке и дефинисали временску динамику. Значила нам је непосредност у раду, отвореност за комуникацију, срдачност. Свој професионализам и знање смо несебично делили и били смо слободни да изразимо своје дилеме и нејасноће.

Исходи и критеријуми успеха

  • Реализоване активности из Акционог плана за установу у целини и за сваки од објеката. 
  • Предлози мера самовредноване области су полазна основа за израду планова Стручног актива за Развојно планирање, Тима за обезбеђивање квалитета и развој установе и тимова  установе.
  • Пораст броја учесника обухваћених самовредновањем и укљученост представника свих интересних група /родитељи, деца, васпитно-образовни кадар, представници локалне заједнице/.
  • Унапређење праксе у тимовима објеката које је мерљиво /постојање доказа/ у Установи у целини.

Литература

Vuletić J. Najdanovic-Tomic J. Kalezic-Vignjevic A. Glamocak S.(2022). Vodič za zaposlene u predskolskim ustanovama, Beograd-Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja RS Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2021). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 10/2019, Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanove Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja RS(2022), Priručnik za samovrednovanje u PU

Марија Боснић, педагог, ПУ „Пчелица“, Ниш
Соња Спасић, педагог, ПУ „Пчелица“, Ниш

ЈАЧАЊЕ КОМПЕТЕНЦИЈА СТРУЧНОГ САРАДНИКА ЗА САРАДЊУ, ЗАЈЕДНИШТВО КРОЗ УКЉУЧИВАЊЕ ПОРОДИЦЕ И ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У ПРОГРАМ ПУ

Апстракт: Полазиште нашег рада је трансфомација установе, сагледавање наше улоге у процесу промене културе вртића које се базира на повезивању са породицом и локалном заједницом. Учешће родитеља у вртићу није у пуној мери присутно, нема довољно доказа о активном учешћу родитеља у креирању реалног програма, не подстиче се у довољној мери иницијатива, као ни разноврсни начини њиховог укључивања. На основу увида које смо стекли у досадашњем раду, потребно је наћи различите начине оснаживања родитеља за укључивање. Сарадња са локалном заједницом постоји, мада није увек у функцији развијања реалног програма. Ресурси и простори у локалној заједници нису у довољној мери искоришћени и стављени у функцију учења. Циљ нам је јачање компетенција стручног сарадника у сензибилисању и подизању свести о значају укључивања породице и локалне заједнице у развијању квалитетног програма у вртићу. 

Кључне речи: промена, улога стручног сарадника, сарадња, заједница учења

Увод

Дефинисање стандарда компетенција стручног сарадника заснива се на теоријско-вредносним полазиштима о учењу и развоју детета, пракси вртића и истиче се значај њиховог стручног ангажовања и доприноса континуираном развоју праксе у сегменту развијања квалитетних партнерских односа са породицом и локалном заједницом. Вртић сагледавамо као простор рефлексивне праксе, што подразумева стално преиспитивање односа, који треба да су засновани на уважавању, размени и подршци. 

При покретању промена стручни сарадници ослонили су се на резултате SWAT анализе на нивоу установе/тимова вртића и потенцијале које имамо у установи. То нам је дало јасну слику какву праксу хоћемо да развијамо у установи и чему тежимо. Ово нам је била добра основа и сигурност за континуитет у пракси. Упознали смо културу установе и њених вртића. Сваки вртић је у специфичном локалном окружењу, које им нуди пуно потенцијала који су значајан извор подршке промене. Наше снаге су препознате као ослонци и потенцијали:

  • Установа је заједница учења, између деце, васпитача, родитеља и локалне заједнице.
  • У планирању васпитно-образовног рада уважавају се информације и предлози родитеља. То је видљиво у чек листама, viber групама, педагошкој документацији, кроз индивидуалне разговоре, давања идеја и предлога од стране родитеља.
  • Богати природни ресурси, као места за учење ван вртића, инспиративна места за истраживање и стицање животних вештина.
  • Отворена комуникација између васпитача и родитеља, као партнера, што пружа осећај добродошлице и атмосферу припадања вртићу као места заједничког живљења.
  • Видљива је међусобна сарадња свих запослених као и укљученост родитеља а све у циљу подршке дечијег развоја и учења.
  • Доступност и сарадња са локалном заједницом (школа, црква, игралиште, амбуланта, маркети, пијаца…).
  • Неговање партнерских односа са родитељима и локалном заједницом.

Изазови су били наше слабости које су нам одредиле приоритете из који ће проистећи акције вођења промена и повезивање са новим акцијама.

  • Неинформисаност и незаинтересованост родитеља о новим Основама „Године узлета“.
  • Недовољна укљученост веће групе родитеља у променама физичке средине вртића.
  • Недовољна сарадња родитеља у укључивање у активности у вртићу-идеје, предлози, заједничко учење…
  • Простори локалне заједнице још увек се у мањој мери користе као места за заједничке активности деце и одраслих.

Сагледавање прилика и стварање могућности у разумевању промена куда желимо да идемо, су кључни за разумевање зашто треба мењати праксу и шта желимо да постигнемо том променом. То нас је повезало и развило осећај заједништва и дало јасну слику праксе којој тежимо:

  • Веће укључивање деце и родитеља као партнера у доношењу одлука.
  • Стварање квалитетне средине за развој и учење уз укључивање родитеља и локалне заједнице.
  • Тимски рад кроз развијање рефлексивне праксе.
  • Континуирано радити на повезивању и укључивање локалне заједнице у процес учења

Претње су за нас биле питање како превазићи застоје, шта нас је то изненадило и нисмо очекивали:

  • Неразумевање породице о значају укључивања у живот и рад вртића.
  • Недовољно преиспитивање и критички приступ сопствене праксе.
  • Несхватање значаја локалне заједнице о коришћењу њених ресурса као инспиративног и аутентичног простора у процесу учења. 
  • Различита места у локалној заједници треба више користити за заједничко учешће и учење деце и одраслих. 
  • Ово треба бити видљиво кроз планове васпитача, кроз паное, летопис, кроз прославе пројекта, посете у локалној заједници а такође је видљиво и кроз дечији портфолио.
  • У процесима истраживања и учења у локалној заједници чешће укључивати стручњаке и представнике локалне заједнице.
  • Вртићи су мапирали места/ресурсе у локалној заједници, међутим потребно је да  њихово коришћење буде редовна пракса у свим групама и вртићима.

Градили смо односе поверења и уважавања кроз отворену, аргументовану и двосмерну комуникацију са породицом и окружењем у ком се налази вртић. Развијали смо осећај заједништва подржавањем и стварањем прилика у којима васпитачи, породица и локална заједница међусобно сарађују. Кроз различите организационе приступе (састанци у мањим или већим групама, кроз хоризонталну размену…) стручни сарадници подстицали су практичаре на промишљање, давали сугестије како би се евентуални проблеми и дилеме разрешили. Уважавањем доприноса свих учесника и оснаживањем њихових сопствених снага и капацитета, идеје су се преточиле у акције, а планирано у видљиво. Разлике у мишљењу и проблеме у пракси користили смо као прилике за учење. Подстицањем професионалне и конструктивне комуникације јачали смо сопствене компетенције, компетенције практичара и родитеља. Промовисањањем активне улоге породице и локалне заједнице, градили смо заједницу учења засновану на принципима тимског рада. делећи заједничке вредности и одговорности. 

Стварање и неговање подстицајних услова који ће допринети изградњи односа са децом, породицом и локалном заједницом били су засновани на принципима партнерства. Партнерство са породицом градили смо кроз развијање узајамног поверења, уважавање и сталну размену. Да би породица припадала, постала партнер и дала допринос вртићкој заједници кроз смислено учешће у развијању реалног програма, била је позвана на сарадњу, добродошла, прихваћена и уважена. Дечји вртић је део окружења у ком функционише. Места у локалном окружењу постају места заједничког истраживања где је видљиво учешће деце и одраслих. Људи, простори, организације и институције су ресурси важни за развијање програма, за развој социјалног и личног идентитета деце и учешће у планираним активностима и акцијама на нивоу локалне заједнице.

Допринос стручног сарадника се огледао у стварању прилика и могућности за различите начине повезивања породице, локалне заједнице и предшколске установе, као и у иницирању и примени техника укључивања породице у процес вредновања рада установе и васпитно-образовног програма и кроз развој осетљивости на потребе породице и детета кроз преиспитивање професионалних знања, очекивања и разумевање перспективе породице. Наш допринос је видљив кроз дијалог и узајамну подршку у којој вртић и окружење у локаној заједници постају простори заједничког учешћа деце и одраслих у учењу и грађењу смисла. Стварање могућности да породице активно учествују у васпитању своје деце, а практичари (васпитачи, стручни сарадници и други стручњаци) да имају прилику да испоље своју аутономију, креативност и професионалност уграђену у тимски рад.

Професионално деловање стручног сарадника је видљиво у развијању компетенција за сарадњу и заједништво (грађење односа, поверења и уважавања кроз отворену двосмерну комуникацију са практичарима, породицом и локалном заједницом; Иницирање, договарање и реализација различитих видова сарадње са породицом и окружењем). Компетенција за развијање рефлексивне праксе у предшколској установи (примењивање модела и техника у самовредновању). Организовање различитих облика хоризонталног учења унутар установе на основу анализе постојеће праксе у сегментима сарадње; Иницирање и указивање на значај сензибилисања и подизања свести о значају укључивања породице и локалне заједнице у развијању квалитетног програма.

Закључак

Током промене које смо имали уласком у нове Основе програма (2022), где је требало да градимо професионални идентитет у заједници која учи, увиђали смо шта су наши ослонци у том процесу: наша знања, уверења, искуства које смо стицали у процесу промена. Области рада које су прошле кроз трансформацију (сарадња са васпитачима, породицом, окружењем) допринеле су развијању квалитетног реалног програма. Процес који смо започели још увек траје, константо промишљамо о нашој улози у установи, унапређењу постојећих компетенција и како видимо себе у будућности. Наш ослонац је свакодневна размена информација, организација, сарадње и осећај заједништва. Прихватамо изазове и користимо ослонце за искораке. Кораци ка партнерским односима са породицом и локалном заједницом отворају нову димензију усмерену на међусобно разумевања – да ли смо и колико потребни једни другима? Где су наше тачке сусрета?

Желимо да наша установа буде место заједничког живљења у коме се подршка учењу и развоју деце остварује кроз заједничко учешће деце и одраслих као аутентичних људских односа и заједништва у ситуацијама. 

Циљ нам је оснаживање стручног сарадника анализом професионалне компетентности у васпитном контексту кроз јединство димензија. Сензибилисање и подизање свести о значају укључивања породице и локане заједнице у развијању квалитетног програма.

Литература

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2021). (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 88/17,27/18, 10/19 и 6/20) Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovom profesionalnom razvoju, Beograd Pavlović-Breneselović, D. i Krnjaja Ž. (2021). Stručni saradnik kao nosilac promene u predškolskoj ustanovi, Beograd: Institut za pedagoška istraživanja, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu.

Соња Спасић, педагог, ПУ „Пчелица“, Ниш
Марија Боснић, педагог, ПУ „Пчелица“, Ниш

У сусрет шеснаестим стручним сусретима