ОД ВРЕДНОСТИ ДО ПРАКСЕ: ЗАЈЕДНИШТВО СТРУЧНОГ ТИМА КАО
ПОЛАЗИШТЕ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ОБУКЕ “БУДИ РУКА КОЈА ВОЛИ“
Апстракт: Стручни тим установе се од 2022. године интензивно мења, паралелно са имплементацијом Нових основа, што је покренуло процесе преиспитивања и реорганизације. Проширени и подмлађени тим дочекује обуку “Буди рука која воли”, делећи вредности и уверење да стручне компетенције могу
подстаћи преиспитивање васпитних метода и јасно одбацивање насилних пракси.
Полазећи од компетенција за стратешко планирање, креиран је свеобухватан и реалан
план имплементације, уз укључивање колега из мањих установа ради увођења
вишеперспективности. Реализоване су радионице, акциони планови за све вртиће,
саветовалиште за родитеље, активности ненасилног васпитања, брошуре, видео
материјали и промоција програма. Настављено је умрежавање на нивоу округа, а
планирају се нове радионице, тематски састанци и сарадња са локалним заједницом.
Упркос изазовима, процес је оснажио тим који кроз заједништво и вредности подстиче
повезивање у вртићима, са родитељима и у заједници. Кључне речи: БРО, заједништво, стратешко планирање, вредности
- КОНТЕКСТ И ПОЛАЗИШТА
Предшколска установа „Милица Ножица “ обухвата 13 вртића и има тим који чини седам стручних сарадника (два психолога, два педагога и три логопеда) и пет сарадника (социјални радник, три дефектолога и педагошки асистент). У години која је претходила започињању имплементације програма Буди рука која воли (БРО), установа је већ била у процесу оснаживања стручне службе кроз увођење Актива стручних сарадника и сарадника, са циљем
структурирања сарадње, размене и преиспитивања праксе.
На активима смо се бавили вредностима које желимо да развијамо у установи,
културом вртића, улогама у тиму и професионалном мотивацијом. Ово је био
важан корак у изградњи заједничког разумевања и припреми тима за дубље
промене.
Паралелно са тим, започета је обука за Породично оријентисане ране
интервенције (ПОРИ), након које су логопеди и дефектолози фокусирали своју
енергију на развој ове праксе. Истовремено, сви стручни сарадници су прошли
обуку за БРО и препознали његове вредности као дубоко усаглашене са личним
и професионалним уверењима. Посебно су нас привукле вредности које БРО
истиче: примарна улога родитеља у раном васпитању, демократски и
инклузивни приступ, повезивање са заједницом, критичко–рефлексивна пракса,
колективни професионализам и заступање права детета (Žegarac N., Jović S.,
Krstić K., Mihić I., 2023.)
Ове вредности препознате су као полазиште за измену праксе и јачање
професионалне компетентности у установи. Због тога је у фебруару 2025. године
наш тим започео процес имплементације БРО-а као заједничку, вредносно
утемељену иницијативу која је требало да унапреди културу сарадње, партнерство
са родитељима и квалитет превентивних активности. 2. ПРОЦЕС И АКТИВНОСТИ
По завршетку обуке, уз подршку Актива стручних сарадника, колегиница Драгана Золотић организовала је радионицу за израду акционог плана имплементације БРО-а. Радионици су се придружиле и две колегинице изПУ “Каја” из Љига и “Невен” из Мионице, са циљем међусобног учења и размене различитих перспектива. Тим је заједнички приступио изради плана, полазећи од потребе да се промене остваре на више нивоа:
- А) Промене у документима установе Усклађивање постојећих планова са вредностима БРО-а, посебно: – – плана заштите од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања – плана професионалног развоја – плана сарадње са породицом – плана повезивања са локалном заједницом – Циљ је био да се превентивне активности вредносно и структурно оснаже. Б) Оснаживање практичара – Тематски састанци у објектима ради упознавања васпитача са 5П моделом превенције – Радионице са васпитачима са непосредном применом алата из БРО – Заједничко планирање и подршка васпитачима у организацији сопствених идеја Овим активностима градио се заједнички језик и разумевање вредности, као и компетенција рефлексивног и демократског планирања. В) Подршка родитељима и оснаживање родитељских компетенција По завршетку обуке, уз подршку Актива стручних сарадника, колегиница Драгана Золотић организовала је радионицу за израду акционог плана имплементације БРО-а. Радионици су се придружиле и две колегинице из ПУ “Каја” из Љига и “Невен” из Мионице, са циљем међусобног учења и размене различитих перспектива. Тим је заједнички приступио изради плана, полазећи од потребе да се промене остваре на више нивоа: – Промене у документима установе – Радионице са родитељима на тему позитивног родитељства (о подстицајној нези, васпитним праксама и алтернативама кажњавању и примени бољих алтернатива) – Израда брошура и видео материјала и постављање едукативних садржаја на друштвеним мрежама на тему позитивног родитељства – Рад саветовалишта за родитеље и анализа његове доступности Циљ је био да родитељима приближимо принципе 5П модела и да их укључимо у процес развоја детета. Г) Партнерства у локалној заједници Ово је препознато као најзахтевнији сегмент: – Мапирање ресурса и потенцијалних партнера – Сарадња са Патронажном службом (радионице, флајери, кућне посете) – Укључивање стручњака изван установе који раде са родитељима – Партнерство са Дечјом библиотеком Ваљева – Сарадња са локалним медијима ради промоције позитивног родитељства
Д) Унутрашњи развој тима Убрзо након Актива и израде плана имплементације дошли су и резултати самовредновања у који су укључени сви вртићи и стручни сарадници. Самовредновање установе показало је домене које треба унапредити:
превентивне активности су биле усмерене углавном на децу
васпитачи су били мање укључени у активности намењене родитељима
недостајала је активна промоција дечјих права
медијска видљивост установе била је ниска
Резултати су постали полазиште за унапређење стратешког планирања и
операционализацију тимских планова за заштиту деце.
Лако је направити план, али креирати план који је реалан и усаглашен са
перципираним могућностима, снагама и мотивацијом тима захтевало је
обазривост и темељно сагледавање капацитета – како самог стручног тима, тако
и окружења у коме тим делује, односно културе и вредности установе. Полазећи
од логике 5П модела, који превенцију посматра као системски и вишеслојни
процес, било је неопходно да планирање обухвати различите нивое деловања и
да буде утемељено у реалним условима праксе.
Наш тим чине различите индивидуе, са разноликим карактерним особинама и
професионалним снагама, али оно што нас повезује јесу заједничке вредности
заједништва, демократичности и заштите деце, уз уважавање родитељске
позиције, али и позиције васпитача и услова у којима раде. Управо су те личне
разлике омогућиле да имплементацији БРО-а приступимо из више перспектива,
док су заједничке вредности и унутрашња мотивација представљале ослонац за
одржавање континуитета и доследности у примени превентивних приступа. Прво систематично преиспитивање започето је на Активу стручних сарадника,
након Стручних сусрета, када је посебна пажња усмерена на питање како
обезбедити развојност, континуитет и одрживост промена кроз стратешко
планирање. Управо у том контексту 5П модел препознат је као оквир који
омогућава да се превентивне активности не своде на појединачне интервенције,
већ да буду повезане, планиране и усмерене ка различитим актерима – деци,
васпитачима, родитељима, установи и локалној заједници.
Закључци Актива усмерили су нас ка даљим корацима и конкретним акцијама
које су усклађене са принципима 5П модела. Препозната је потреба да се боље
разуме оквир у коме васпитачи делују – да ли њихову праксу превасходно
обликују формално образовање, личне особине или култура вртића – како би
планиране активности биле подстицајне и смислене. Истакнуто је да су
партиципација васпитача у одлучивању и планирању, као и доступност
релевантних информација, кључни предуслови за мотивацију и прихватање
нових превентивних приступа. Улога стручног сарадника препозната је не као
улога вође, већ као подршка васпитачима у организовању и развијању
сопствених идеја, чиме се директно јача један од кључних стубова превенције –
оснаживање професионалаца у непосредном раду. Посебно је наглашено да су
прихватање принципа и заједничке слике о детету основ за спровођење
Годишњег плана и доследну примену превентивних активности, као и да
васпитачи лакше усвајају нове приступе кроз практичне, занимљиве задатке и
игру, него кроз теоријска излагања.
Током ових састанака развијана је рефлексивна пракса и јачани су односи
унутар тима, кроз отворене дискусије и уважавање различитих перспектива. На
тај начин створени су услови да се 5П модел не доживи као спољашњи захтев
или додатна обавеза, већ као заједнички оквир који је касније
операционализован кроз израду акционог плана и конкретне активности
усмерене на унапређење превентивне праксе у установи.
Истовремено, координација тима за заштиту деце (инспирисана самовредоањем
и рефлексијама стручног тима) интензивирана је путем радионица, консултација
и дигиталне комуникације. Подела сарадника по објектима повећала је њихову
видљивост и доступност, што је ојачало сарадњу са васпитачима.
Удружење стручних сарадника и сарадника пружило нам је подршку кроз
обуку, онлајн супервизије и кроз могућност хоризонталне размене са
предшколским установама које су прошле обуку, што је значајно утицало на
оснаживање нашег тима. УВИДИ И ПРОМЕНЕ Током имплементације БРО-а постало је јасно колику снагу носи заједништво унутар стручног тима. Почетком године дошло је до бројних кадровских промена – у тим су ушла два нова сарадника, док су две приправнице завршиле стаж и напустиле установу. Истовремено, једна дефектолошкиња је отишла на трудничко одсуство. Иако бројан, тим до тада није био тестиран у динамичним условима. Управо пут имплементације БРО-а показао је да су кључне вредности — поштовање, поверење, подршка, отвореност, заједничко преиспитивање, прихватање ризика и колективна одговорност — постале основа на којој су изграђене компетенције за сарадњу.
Промене су постале видљиве у више области:
А) Унутрашња култура тима – развијена је рефлексивна пракса (рефлексија једне особе постајала је повод за рефлексију остатка тима и тиме покретач промене праксе)
– појачана је колегијална подршка
– формиране су рутине и прилике за редовне размене
– успостављена је пракса „тим билдинга“ (заједнички догађаји, подршка колегиницама на одсуству) Б) Практичне промене у установи – васпитачи су активније укључени у планирање превентивних активности
– већа је посећеност саветовалишта и јасније су формулисане теме
– превентивне активности су постале видљивије родитељима и заједници
– повећана је медијска присутност установе В) Сарадња са округом и другим установама Кроз активности са колегама из Колубарског округа увидели смо да физичка
удаљеност није препрека — дигиталне технологије омогућиле су континуитет
сарадње. Разменом искустава показало се да нас, упркос разликама, уједињују
заједничке вредности и жеља за унапређењем праксе. Тако је дошло до два
састанка на коме су гостовале колеге из других установа са заједничким
планом да се наша сарадња и озваничи.
РЕФЛЕКСИЈА И ПРЕПОРУКЕ ЗА ДАЉИ РАЗВОЈ
Кључна поука јесте да су вредности темељ компетенција: када су вредности
усаглашене и проживљене, компетенције се развијају природно и одрживо.
Знања и вештине могу се стицати тренингом, али промене које носе дубину и
трајност могуће су само онда када тим дели заједничко вредносно полазиште.
За наш тим следе нови кораци у јачању партнерстава у локалној заједници.
Планирамо систематско мапирање ресурса, а већ у марту почињемо интензивнију сарадњу са Дечјом библиотеком и Патронажном службом. Након тога планирамо успостављање мрежа са стручњацима који раде са родитељима, као и са локалним медијима, како би информације о позитивном родитељству постале доступније свим породицама.
Искуство нашег тима може бити корисно и другим установама — нарочито у
погледу праксе заједничког планирања, ослањања на самовредновање као
полазиште и неговања културе рефлексије. Верујемо да наш начин рада
доприноси развоју професионалне заједнице и континуитету позитивних
промена у предшколском васпитању и образовању.
Литература: Pravilnik ostandardima kompetencija za profesiju stručnih saradnika i saradnika u predškolskoj ustanovi i njihovog profesionalnog razvoja (2021). Službeni glasnik Republike Srbije – Prosvetni glasnik, br. 3/2021.
Žegarac N.,Jović S., Krstić K., Mihić I. (2023) Budi ruka koja voli i reč koja sokoli:
Priručnik za profesionalce koji rade sa roditeljima. Beograd: UNICEF
Катарина Плећић
Бојана Дамњановић Предшколска установа “Милица Ножица”, Ваљево
МЕЂУРЕГИОНАЛНА САРАДЊА ПРЕДШКОЛСКИХ УСТАНОВА У УНАПРЕЂИВАЊУ МОДЕЛА ТРАНЗИЦИЈЕ
Апстракт: Рад приказује повезивање двије предшколске установе из региона са циљем
унапређивања рада са дјецом кроз размјену васпитно – образовне праксе са фокусом на
модел транзиције. Стручни сарадници ПУ „Радосно детињство“ и ЈУ Дјечији вртић
„Чика Јова Змај“ су на основу заједничке анализе праксе установиле да је Дјечијем
вртићу „Чика Јова Змај“ потребна подршка у развијању и унапређивању процеса
транзиције. Овај облик сарадње додатно је учврстио праксу одрживог модела
професионалног повезивања у региону, и свеукупно допринијео квалитету реализације
васпитно – образовног рада. У процесу професионалног повезивања и имплементације
пренијетог модела у фокусу су биле вриједности колегијалности, сарадње и међусобне
подршке. Искуство се размјењивало транспарентно имајући у виду уважавање
специфичности сваке установе. Овај рад има за циљ да прикаже значај транзиције и важност међурегионалне сарадње као кључних елемената у обезбјеђивању подржавајућег и стабилног окружења за свако дете. Кључне ријечи: међурегионална сарадња, транзиција, професионални развој
УВОД
Међурегионална сарадња између два вртића представља стратешки приступ у подизању
квалитета васпитно-образовног рада кроз размјену добрих пракси, знања и заједничких
активности. Сарадња између ЈУ Дјечијег вртића „Чика Јова Змај“ из Бијељине и ПУ
„Радосног дјетињства“ из Новог Сада одвија се континуирано упркос различитим
географским подручјима, друштвеним и културним контекстима. Из заједничке
перспективе разноврсног проучавања проблематике организације и реализације
предшколског рада, у овом раду фокус се ставља на процес транзиције дјеце из породице
у вртићко окружење. Полазак у вртић представља велику промјену у животу сваког
дјетета јер дијете из сигурности свог дома прелази у ново окружење и међу непознате
особе. Сваком дјетету потребно је одређено вријеме да се прилагоди новој средини,
васпитачима и другарима. Кроз процес адаптације пролази дијете, али она је подједнако
потребна и родитељима чија дјеца крећу у вртић. У заједничком промишљању дошло се
до закључка да је вртићу у Бијељини потребна подршка у унапређивању процеса
транзиције из породице у вртић јер се одвијао без присуства родитеља на групи, што је
знатно отежавало дјеци да прихвате нови почетак, док се у вртићу у Новом Саду
адаптација дјеце укључујући родитеље успјешно одвијала дуги низ година. Имајући у
виду специфичности сваке установе циљ рада је приказати процес међурегионалне
сарадње и њеног доприноса моделу транзиције, као и важност заједништва и
професионалног развоја у предшколском васпитању и образовању.
Међурегионална сарадња два вртића
Сарадња двије установе је започела 2022. године као резултат увиђања важности
међурегионалног повезивања и постојања жеље да се реализује ефикасна размјена искустава и добре праксе на националном и регионалном нивоу. Са овим циљем на
уму, реализовано је стручно усавршавање које је подразумијевало организацију и
реализацију онлајн конференције на тему „Односи се граде односима, а не причом о
односима“. Носиоци активности организације конференције били су тим практичара
запослених у ПУ “Радосно детињство“ Нови Сад, као и запослени у предшколској
установи ЈУ „Дјечији вртић Чика Јова Змај“ у граду Бијељини са територије Републике Српске. Конференција је била реализована преко интернет платформе „Умрежи се“, а приступ истој био је омогућен за 400 учесника. И током наредне године настављена је међурегионална сарадња предшколских установа са територије АП Војводине и Републике Српске. Једна од активности био је зум састанак са циљем да се на основу рефлексије досадашње сарадње начини план будуће сарадње дефинишу кораци даљег умрежавања практичара у васпитно образовном раду. Овај циљ је успјешно остварен, те је услиједило прикупљање и селекција адекватних садржаја и примјера добре праксе из обје установе. Садржаји су обрађени и припремљени за објављивање на платформи „Умрежи се“ (www.umrezise.org.rs).
Слика 1 и 2: Посјета и састанак тимова у Новом Саду
У раду је приказана сарадња током 2024. године. Међурегионална сарадња предшколских
установа успјешно је реализована кроз планско умрежавање, отворену комуникацију и
јасно дефинисане заједничке циљеве. Размјена искустава и примјера добре праксе
допринијела је унапређењу професионалних компетенција васпитача и квалитета
васпитно-образовног рада. Активно учешће свих партнера ојачало је међусобно
повјерење и створило основу за дугорочну сарадњу. Остварени резултати показали су да
заједничко дјеловање превазилази регионалне разлике и подстиче иновативне приступе у
раду са дјецом. Сарадња је потврдила значај повезивања установа као снажног механизма
за одрживи развој предшколског образовања. Оваква успјешна сарадња представља
чврсту основу за њен континуитет, те је планирано да се међурегионално повезивање и
зајдничке активности предшколских установа наставе и у наредном периоду.
Унапређивање модела транзиције у ЈУ Дјечијем вртићу „Чика Јова Змај“
Транзиција означава процес промјене кроз које дијете пролази када прелази из једног
животног окружења у друго. У контексту вртића транзиција најчешће подразумијева
прелазак из породице у јасличку групу, прелазак из јаслица у вртићку групу, промјену
васпитача или простора и почетак формалног предшколског програма. Хансон (2005)
наводи како појам транзиција имплицира промјену, међутим то је „комплексан и постепен процес“ (Hanson, 2005). Успјешна транзиција из породичног окружења у
јасличку групу захтијева координисано и одрживо дјеловање свих актера у установи.
Темељ чини интердисциплинарсни приступ васпитно-образовних радника. Према
Guralnick (2005) успјешност транзиције у васпитно-образовном контексту зависи од
капацитета за сарадњу и координацију свих укључених фактора (васпитачи, родитељи,
дијете), те информисаности родитеља о свим расположивим опцијама (Guralnick, 2005).
Темељна припрема процеса спровођења транзиције у вртићу „Чика Јова Змај“ почела је
много прије поласка дјеце у вртић јер процес транзиције у раном дјетињству не одвија се
сам по себи, захтијева вођство увјежбаних стручњака који тај процес подстичу и
усмјеравају (Bailey, 2011). С обзиром да се конкурс реализује крајем мјесеца маја, након
чега се формирају групе, у јуну мјесецу направљен је списак дјеце која ће похађати млађе
јасличке групе. Организациону структуру Установе чини 9 вртића, а у процес транзиције
укључено је 6 гдје су формиране млађе јасличке групе (од 1 до 2 године). Промовисање
модела транзиције реализовано је кроз родитељски састанак у мјесецу јуну, гдје су
родитељима дате јасне смјернице и објашњења о важности ове осјетљиве и развојно
кључне етапе у животу сваког дјетета. Модел транзиције је спроведен кроз сљедеће
кораке:
- Дводневна посјета ПУ „Радосно детињство“ у Новом Саду
(тим васпитача и стручних сарадника из Бијељине боравио је у Новом Саду и
два дана пратио модел транзиције у јасличким групама);
– Формирање млађих јасличких група у ЈУ Дјечијем вртићу „Чика Јова Змај“;
– Подршка васпитачима – заједничко планирање транзиције
(Од стране стручних сарадника одржана су предавања, састанци са васпитачима
како би се заједнички направио и спровео план транзиције);
– Припреме прије поласка дјеце у вртић – родитељски састанак
(Родитељима је предочен план спровођења);
– Реализација постепене транзиције
- Боравак родитеља са дјецом на групама два дана по сат и по времена;
- Кратки боравци прве седмице, до спавања;
- Дужи боравци дјеце (спавање укључено). Организовањем транзиције, циљ је био олакшати процес адаптације дјеце која први пут крећу у вртић, као и пружање могућности родитељима да непосредно учествују у активностима и упознају простор, васпитаче и програм рада Установе. Током прва два дана трајања, организован је разноврсан програм: – Боравак дјеце са родитељима у групи – родитељи су имали прилику да буду присутни током слободне игре са својом дјецом; – Упознавање са васпитачима и стручном службом – родитељи су добили основне информације о начину рада, организацији дана и подршци у периоду адаптације; – Игровне активности – организоване су слободне игре и игровне активности; – Разговор са родитељима – пружена је могућност постављања питања и добијања савјета у вези са недоумицама и почетком похађања вртића.
Слика 3 и 4: Боравак дјецеса родитељима на групи
Дјеца су показала заинтересованост и постепено прихватање нове средине. Присуство
родитеља је имало умирујући ефекат и допринијело је сигурности дјеце. Родитељи су
исказали захвалност на могућности да буду укључени у прве кораке адаптације.
Слика 5 и 6: Игровне активности
Овакав пут представља важан корак у процесу адаптације дјеце на вртић, а сарадња са
родитељима доприноси изградњи повјерења и партнерског односа између породице и
вртића. Васпитачи су такође упознали нову дјецу прије почетка радне године и
упознали њихова интересовања и специфичности, што је обострано унаприједило модел
транзиције. Добром сарадњом породице и васпитача породично васпитање се жели
проближити институционалном и обрнуто јер се једино тако могу досљедно
остваривати циљеви и задаци савременог предшколског васпитања и образовања који
утичу на здрав и цјелокупан развој дјетета (Rosić i Zloković, 2003). Партнерство са
породицом подразумијева равномјеран однос и континуирано заједничко праћење раста
и развоја дјетета од најранијег узраста
Закључак
Међурегионална сарадња између двије установе показала се као изузетно значајан
елемент у унапређивању транзиције, јер је омогућила размјену знања, примјера добре
праксе и искустава која унапређују квалитет васпитно-образовног рада. Кроз међусобну
сарадњу, заједничке активности, професионално умрежавање и отворену комуникацију,
установе су створиле подстицајно окружење које је ојачало компетенције стручних
сарадника и васпитача. Спроведена сарадња и примјер добре праксе показао се као добро
организована међуинституционална подршка која је довела до укључивања родитеља и
лакшег прилагођавња дјеце на нову средину у ЈУ Дјечијем вртићу „Чика Јова Змај“.
Унапређивање транзиције представио је важан корак ка стварању инклузивног и
квалитетног система раног образовања, у коме је најважнији циљ добробит сваког
дјетета.
Литература
Bailey, H. M. (2011). Transitions in Early Childhood: A Look at Parent’s Perspective.
Greensboro: The University of North Carolina at Greensboro. Guralnick, M. J. (2005). The
developmental systems approach to early intervention. Baltimore: Brookes. Hanson, M.J.
(2005). Ensuring effective transitions in early intervention. The Developmental systems
approach to early intervention. Baltimore: Paul H. Brookes Publishing Co.Inc. Radojković, D.,
Erdeljan, Ž., Koprivica, M., Zečević, S., Nešić, J., Kosovac, G., i Laković, Z. (2012).
Adaptacija u jaslicama. Novi Sad: Zavod za udzbenike.
Rosić, V. i Zloković, J. (2003). Modeli suradnje obitelji i škole. Đakovo: Tempo.
Маја Пердан Илић ЈУ Дјечији вртић „Чика Јова Змај“, Бијељина Дуња Скорић ПУ „Радосно детињство“, Нови Сад