КУЛТУРА ДЕЉЕЊА-ПРАКСА ПЕДАГОГА СА ПРАКТИЧАРИМА И РОДИТЕЉИМА КАО ПРОЦЕС ИЗГРАДЊЕ ПАРТНЕРСТВА, ПОВЕРЕЊА И ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДГОВОРНОСТИ У ПУ
Апстракт: Овај рад истражује развој културе дељења и партнерства са практичарима и родитељима
у ПУ „Ђурђевдан“, Крагујевац, у контексту промена које прате концепт „Године узлета“ и промену
структуре запослених. Полазећи од самовредновања и квалитета као процеса који се мења, поставља се постулат грађење културе дељења као праксе. Предшколска установа која реализује културу дељења са практичарима и родитељима, гради следеће димензије: транспарентност, партнерство, ко-креацију, разбија асиметричне улоге вртић-родитељ, док су вредносна опредељења на којима се заснива култура дељења индикованa кроз: дијалог, рефлексију, хоризонталне сарадње и отварање установе према локалној заједници. Кроз рад је приказано како систематично самовредновање, тематски родитељси састанци, модели транзиције и дигитални кутак за родитеље доприносе јачању партнерских односа. Посебан допринос стручног сарадника се огледа у координицији процеса унапређењу комуникацијских пракси и повезивању установе са локалним ресурсима, показивајући да се одрживе промене стварају када практичари и породица заједно креирају праксу.
Кључне речи: култура дељења, партнерство, самовредновање, заједништво
УВОД
Култура дељења, као пракса педагога у сарадњи са практичарима и родитељима, поставља
основу за процес изградње партнерства, поверења и заједничке одговорности у
предшколској установи. Изазови и достигнућа су део свакодневне праксе педагога, док се
ново професионално окружење перципира као прилика за раст и развој професионалних
компетенција. Предшколска установа „Ђурђевдан“ у Крагујевцу позиционира се као ново
професионално окружење и заједница учења у којој се одвија циклус промена, транзиција
и иновативних приступа који утичу на обликовање савремене професионалне праксе.
Промене у структури запослених допринеле су развијању културе промене и јаснијем
препознавању нових професионалних потенцијала. Додатну подршку овом процесу
пружиле су Основе програма предшколског васпитања и образовања „Године узлета“( у
даљем тексту: Програм), које у фокус стављају квалитетне односе, професионално учење и
развој праксе засноване на сарадњи, дечјој перспективи и активној улози породице.
Програм Године узлета делује као подстицај да установа гради заједничку професионалну
културу, да преиспитује сопствене поступке и да кроз дијалог и партнерство развија савремене моделе рада. Како истиче Вићентије Ракић (1945:12), способност за промене
представља животну снагу која често успева да надвлада устаљене навике и омогући
настанак нових делатности.
Квалитетна пракса сарадње и заједништва
Тежња ка квалитету и дијалогу у васпитно-образовном раду заснивала се на активизму
стручног сарадника у преиспитивању културе установе и развијању стратегија које
подстичу следеће вредности: групна кохезија, тимски рад, дијалог, рефлексија, партнерство
и дељење, са циљем јачања заједништва и ефикасне комуникације у установи. Стручни
сарадник, педагог у улози председника Стручног актива за развојно планирање на првом
састанку у радној 2025/2026. радној години отвара питања трансформације и развијање
културе као заједнице која учи. У отвореном разговору са родитељима представницима
Савета родитеља продубљује питање учешћа породице у васпитно-образовном рад, као и
укључивања локалне заједнице и отварање установе ка представницима локалне заједнице.
Допринос стручног сарадника у процесу развијања квалитета огледа се у праћењу ефеката
донетих мера и сталном преиспитивању постојећег процеса. Током педагошко-
инструктивног увида, на одржаним састанцима тимова, тематским родитељским
састанцима и хоризонталним разменама, стручни сарадник је отварао питање заједнице
учења, истичући да је квалитет у људима, њиховој повезаности, отворености и заједничкој
одговорности која се негује кроз све субсистеме сарадње и подршке и разумевању квалитета
као динамичног процеса условљеног контекстом саме установе (Крњаја, 2016). Кроз мини
радионице у оквиру стручних размена „Глас детета у васпитно-образовном процесу“ и
хоризонталне размене „Тимски рад“, стручни сарадник-педагог подстицао је учеснике на
промишљање кроз следећа питања: „Како свој глас чиниш видљивијим у тиму“?; „Како
повратна информација постаје конструктивна“?
Самовредновање и план активности за унапређење квалитета рада установе
Култура самовредновања као процес преиспитивања, где се налазимо и да ли смо на добром
путу, отвара нова поглавља у раду установе. На крају радне 2024/2025. године, са посебним
нагласком на евалуацију и праћење процеса рада у установи, на основу Извештаја о
реализацији самовредновања, Развојног плана и анализе података из упитника за
родитеље/старатеље о квалитету рада ПУ „Ђурђевдан“, тимски је састављен план
активности за унапређење квалитета рада установе. У плану су предвиђене активности које
су подржавале увођење тема о значају културе дељења као модела праксе која живи, а чији
је значај и препознао и подржао стручни сарадник педагог. Ове активности биле су
усмерене на развијање отворене и дијалошке професионалне културе и обхватале су:
реализацију тематских родитељских састанака, хоризонталних размена са родитељима и
васпитачима, увођење ритуала који ће допринети бољој сарадњи са породицом (план
сарадње са наведеним очекивањима учешћа родитеља вођеним истраживачким питањима
деце и практичара; приказ примера за унапређење родитељских компетенција и сл.). Уз
операционализацију наведених активности издваја се значај праћења ефеката остварених
мера, у контексту јачања културе дељења са родитељима и практичарима, кроз следеће димензије квалитета а то су: транспарентност, ко-креацију, равноправност и разбијање
асиметричне улоге “вртић даје -родитељ корисник услуга“.
Шта радимо заједно?-Ко-креација (заједничко стварање) заједничко планирање
- Шта делимо и колико је то видљиво? Транспарентност
У складу са планом активности за унапређење квалитета рада установе и Развојним планом
установе припрема за нову радну годину 2025/2026. годину је почела од дигиталног
простора „Кутка за родитеље“, сегмента за теме о родитељству и развоју деце. На сајту
установе, у оквиру“ Кутак за родитеље“ издвојене су следеће теме које су писали
професионалци: васпитачи, стручни сарадници (педагог и психолог), дефектолог (едукатор
за родитељство). Идеје за темe које би оснажиле родитељске компетенције проистекле су
из анализе резултата упитника о задовољству родитеља радом установе, у којој је стручни
сарадник имао важну аналитичку и рефлексивну улогу у подршци процесу видљивости
мишљења и ставова родитеља у раду установе. Синергијом и кохезијом-базираном ка
задатку (Сузић, 2005) оформљен је кутак са следећим темама: Вршњачки односи и
решавање конфликата, Дечји тантруми и како превазићи; Припрема за школу; Васпитање
позитивном дисциплином; Васпитни стил и самопоуздање; Дигитализација екранизација
код деце; Читање код куће; Односи у породици и психички развој; Цуцла; Припрема детета
за полазак у вртић. Родитељи су путем вибер групе, родитељских састанака, актива и тимова
упознати са постојањем „Кутка“ као простора за размену информација. У плану је да се у
оквиру „Кутка“ активно укључе родитељи кроз размену мишљења и разговора (кутак за
разговоре), као и да се развије дигитални простор за родитеље са новим темама и
садржајима. Стручни сарадник кроз професионално јавно деловање ради на континуираној
промоцији „Кутка“ и подстицање родитеља на учешће. У оквиру Релоф пројекта, чији је
донатор Влада Швајцерске Конференције, сајт установе“Ђурђевдан“ је по квалитету
рангиран у прва четири најбоља у Крагујевцу, а сајт управо издваја најбољи информатор о
раду. Кроз уређење физичког окружења идеја стручног сарадника је да у простору сваке
радне јединице ПУ буду видљиве бесплатне социјалне услуге за породице деце
предшколског узраста у оквиру локалне заједнице. Мапирање бесплатних услуга би
нарочито за родитеље који долазе из маргинализованих средина имали вишеструку добит.
Кроз рад Тима за социјалну инклузију израђује се план акције за реализацију поменуте идеје
и развијање културе дељења са родитељима. - Шта радимо заједно?-Ко-креација (заједничко стварање) заједничко планирање
На састанцима тимова и актива родитељи се активно укључују у дискусије и праћење
васпитно-образовног рада, а њихове сугестије се интегришу у план акције. Ове године је уз
подршку стручног сарадника култура самовредновања ка родитељима добила нову
димензију, родитељи су одговарали шта би волели да чују у вртићу, које теме их интересују,
како би се укључили у живот и рад вртића, како могу помоћи у повезивању са локалном
заједницом. Стручни сарадници организују тематске и интерактивне састанке на основу
предлога родитеља, пружајући ресурсе који им помажу да донесу сопствене одлуке. 3. Родитељи осећају поштовање и вредновање њихових избора и жеља које имају за својудецу, ово је посебно битно за родитеље из маргинализованих и друштвено осетљивихгрупа (Михић и сарадници, 2016), који се фреквентније укључују у васпитно-образовнирад и креирању документације за децу (педагошки профил)-стручни сарадници их укључује као најбоље познаваоце свог детета и усвајају њихове идеје за реализацију активности у вртићу. Теме које су стручни сарадници реализовали са родитељима у оквиру тематских родитељских састанака биле су следеће: Стимулација говора; Утицај екрана на развој говора, Консултовање са децом, Емоционални развој деце, Васпитање позитивном дисциплином. - Како се односимо једни према другима? Равноправност
Укључивање родитеља у програм зависи од квалитета сарадње и комуникације између
родитеља и васпитача. Добра комуникација омогућава заједничку подршку развоју детету,
поверење се показало као најважнији фактор успешне комуникације, важнији од њене
учесталости (Виденовић и Рајић, 2023). У већини радних јединица установе, родитељи се
препознају као равноправни и компетентни партнери, што је видљиво кроз различите
облике комуникације и заједничке активности у простору установе. У простору су видљиви
панои који исказују захвалност родитељима за њихов ангажман, брошуре сарадње са
родитељима, а у предпростору и ходнику видљиви су трагови заједничког учешћа деце и
родитеља кроз пројекте. Праћењем ефеката остварених мера, у оквиру тимског деловања,
стручни сарадник је током педагошко-инструктивног увида који је реализован у октобру и
новембру 2025/2026 радне године афирмисао предлог за унапређење партнерства са
породицом кроз размене примера добре праксе, као и кроз подршку иницијативе родитеља
за укључивање у повезивању са локалном заједницом и грађењу заједнице учења. Као
подршку практичарима у вођењу иницијалних разговора са родитељима деце уписане уз
здравствену документацију, стручни сарадник је саставио вођени интервју за родитеље,
који је практичарима омогућио да граде отворенију комуникацију са родитељима и да, кроз
осећај предвидљивости и сигурности, обезбеде лакши процес адаптације деци. Заједно са
Тимом за унапређење васпитно-образовног радило се и на укључивању модела вођења
индивидуалних разговора у оквиру програма ПОРИ.
(Породично оријентисане ране интервенције), где је слика о детету-из угла родитеља (Један
дан детета)-вођен од стране практичара темељ односа који се гради без хијерархије и
осликава симетричност у комуникацији. Родитељско искуство и познавање детета вреднује
се подједнако као и стручно мишљење васпитача, чиме се гради симетрична и ненаметљива
комуникација. - Ко има активну улогу, а ко је само корисник услуга? Разбијање асиметричне улоге
– вртић даје – родитељ користи
Заједничко одлучивање заснива се на поверењу и делотворној комуникацији. Практичари и
родитељи редовно размењују информације о детету, планирају циљеве и прате
напредовање, прилагођавајући рутине потребама детета (Компировић, 2021). Установа негује културу транзиције и подршке детету у привикавању на новине, уз јасне планове иконтнуиране планове који обухватају полазак у вртић, полазак у нову групу, школу илипромену вртића. Нови модели транзиције проширују улогу родитеља, посебно кроз модел„родитељ у групи“, који омогућава заједничко истраживање простора, успостављањеодноса и сарадњу са е васпитачима. Педагог као стручњак прати адаптацију, а привикавање детета постаје заједничка одговорност и прилика за прилагођавање рутина породичним потребама. У оквиру унапређења транзиције, обезбеђена је подршка мајкама кроз „Кутак за дојење“ и тематски родитељски састанак у сарадњи са патронажном службом Дома здравља Крагујевац. Квалитетна сарадња остварује се и приликом преласка деце из јаслену у млађу васпитну групу. Укључивање стручног сарадника-педагога омогућило је прикупање података о интересовањима, потребама и снагама деце, као и породичним стратегијама, путем упитника за родитеље (1. Како Ваше дете реагује на промене? 2. Шта може бити изазов у прихватању промена за дете? 3. У којим активностима и играма Ваше дете највишеужива? 4. Како тешите дете када је тужно/узнемирено (загрљај, играчка, разговор, музика? 5. На који начин се Ваше дете мотивише за прихватање нових рутина и ритуали?). Родитељи су активно учествовали у васпитно-образовном раду, размењивали информације са
васпитачима и боравили у групи као сарадници, што је допринело лакшој адаптацији деце.
Сличан модел примењује се и приликом преласка из вртића у школу, уз укључивање
родитеља као активних учесника, посебно код деце којој је потребна додатна подршка.
Стручни срадник, координише између родитеља, васпитача и школе, препознајући
родитеља као најбољег познаваоца детета. На основу педагошко-инструктивног увида који
је реализован у октобру и новембру 2025/2026. године, препозната је потреба за
континуираним укључивањем родитеља у праћење развоја и напредовања детета кроз дечји
портфилио, као и у заједничком креирању и вредновању планова за децу који раде по
прилагођеном и индивидуализованом приступу. Током процеса постала је видљива
промена у ставовима, пракси и заједништву-развијено је дубље поверење и равноправнији
однос са родитељма, ојачане су професионалне компетенције и сарадња у тиму, а резултати
су постали препознатљиви кроз већу транспарентност, активније учешће породице и јасну
видљивост квалитетнијих односа.
Закључак
Рефлексија досадашње праксе у ПУ „Ђурђевдан“ у Крагујевцу показује да је највећа
вредност у постепној изградњи културе дељења са родитељима, у којој су транспарентност,
поверење и равноправност постали основ за заједничко планирање, праћење и подршку
развоју детета. Посебно се издвајају модели који укључују родитеље као компетентне
сараднике- од „Дигиталног кутка за родитеље“, преко тематских састанака и учешћа у
тимовима, до квалитетно организованих транзиција које јачају њихову активну улогу. Ово
искуство показује да квалитет није дат, већ се гради кроз односе и континуирано
преиспитивање праксе. Зато су препоруке за даљи развој усмерене ка даљем продубљивању
самовредновања, јачању хоризонталне размене, ширењу партнерства са породицом, и
активнијем учешћу родитеља у праћењу развоја деце. На овај начин установа доприноси
ширем професионалном контексту, показујући да се одрживе промене стварају када
практичари и породица заједно креирају праксу.
Литература:
- Kompirović, T. P. (2024). Relacijska pedagogija: Razvijanje kvalitetnih odnosa dece, roditelja,
vaspitača i lokalne zajednice. U Predškolska ustanova kao profesionalna zajednica učenjaainovacije,
izazovi i perspektive: Zbornik radova sa Osamnaeste konferencije „Vaspitač u 21.
veku“, br. 22 (str. 15–30). Aleksinac: Akademija vaspitačko-medicinskih strukovnih studija –
Odsek vaspitačkih studija. - Krnjaja, Ž. (2016). Gde stanuje kvalitet. Knjiga 3. Razvijanje prakse dečjeg vrtića. Beograd:
Institut za pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu. - Mihić, I., Rajić, M., Krstić, T., Divljan, S. i Lukić, N. (2016). Naša priča-program podrške
roditeljima dece sa smetnjama u razvoju: primer dobre prakse u predškolskim ustanovama.
Specijalna edukacija i rehabilitacija 15 (4), 477-498. - Rakić, V. (1945). Vaspitanje igrom i umetnošću. Beograd: Prosveta.
- Suzić, N. (2005). Pedagogija za XXI vijek. Banja Luka: TT-Centar.
- Videnović, M. i Rajić, M. (2023). Komunikacija između roditelja i vaspitača za vreme
vanrednog stanja tokom pandemije COVID-19: povezanost sa angažovanjem roditelja u
razvojno podsticajnim aktivnostima. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 55(1), 143–
159.
Марија Ристић, стручни сарадник педагог
ПУ „Ђурђевдан“, Крагујевац
ЛОГОПЕДСКИ РАД У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ – РАЗВОЈНЕ СМЈЕРНИЦЕ, ИЗАЗОВИ И ПРИМЈЕР РАДИОНИЦЕ ИЗ ПРАКСЕ
Апстракт: Рад се бави значајем логопедског рада у вртићу, уз фокус на примјену различитих
приступа те важности раног укључивања дјеце у логопедске третмане. Посебан нагласак
ставља се на сарадњу са васпитачима и родитељима која је неопходна за напредак сваког
дјетета. Детаљном анализом типичног говорно-језичког развоја од рођења до шесте године
истаћи ће се значај говорно-језичких способности за свакодневно функционисање дјеце са
нагласком на развојне прекретнице. Размотрени су изазови у пракси попут организације рада у
великом колективу, повећаног броја дјеце са кашњењем у развоју говорно – језичких
способности, временских ограничења и интеграције логопедских активности у свакодневне
рутине вртића. Практични дио обухвата приказ реализованих радионица на старијим вртићким
групама, са активностима које су прилагођене узрасту и потребама дјеце. Логопедске
радионице представљају важан сегмент припреме дјеце за полазак у школу, доприносећи
цјелокупном говорно – језичком развоју.
Кључне ријечи: логопед, третман, говор и језик, изазови, радионица
Увод
Предшколски период представља најдинамичнију, најкомплекснију и темељну фазу у
развоју говора и језика, самим тим овај период захтијева адекватно и континуирано
праћење и препознавање одступања од стандардизованих норми за развој говорно –
језичких способности. Логопед у предшколској установи је дио стручног тима и
представља особу која се бави детекцијом, процјеном, превенцијом и третманом
говорних и језичких поремећаја. Рад логопеда обухвата процјену говора и језика
стандардизованим тестовима, планирање и реализацију индивидуалних тертмана,
логопедских радионица, вођење логопедске евиденције као и савјетодавни рад са
васпитачима и родитељима. Говор представља једну од најзначајнијих људских особина
јер се помоћу њега могу формулисати и изразити мисли, потребе и осјећања. Важно је
направити разлику између појмова говор и језик. Језик се преноси и усваја културним
путем, вишеслојан је и хијерархијски устројена структура у којој јединице нижег реда
својим комбиновањем образују јединице вишег реда. Језик се може одредити као систем
знакова или симбола уређених по одређеним правилима помоћу којих се преноси
значење. Наука о језику се назива лингвистика, а у лингвистичке дисциплине убрајамо
фонетику, фонологију, морфологију, синтаксу, лексикологију и семантику. Употребом
адекватних тестова логопед процјењује сваки од ових елемената након чега се на основу
добијених резултата планира и реализује третман са дјецом. Да би могао служити
социјалном контакту, говор мора бити услужан бар у толикој мјери да дијете које говори
може да изрази шта жели и да лица која ступају у говорни контакт са дјететом разумију
његово говорно изражавање. Узимајући у обзир важност и сложеност говорно – језичких
способности улога логопеда у вртићу је дио комплексног ланца који је неопходан за
срећан и безбрижан развој сваког дјетета.
Развојне смјернице за типичан говорно – језички развој
Табела 1: Стандардизоване норме за изговор гласова
УЗРАСТ-ГОДИНЕ ГЛАСОВИ КОЈЕ ДИЈЕТЕ ТИПИЧНО ИЗГОВАРА
НАПОМЕНА
1 – 2 А, Е, И, О ,У, Т, Д, П, Б, М, Н Дјеца почињу да комбинују гласове у прве ријечи.
2 – 3 К, Г, Х, Ф, В, Ј, Њ Експанзија рјечника, могу постојати замјене гласова.
3 – 4 С, З, Ц, Л Артикулација гласова сеусложњава. 4 – 5 Ш, Ж, Ч, Џ, Ћ, Ђ Гласови са сложенијом артикулацијом се могу мијешати. 5 – 6 Р, Љ Важно је пратити уколико ови гласови изостају након шесте године.
Артикулација, односно изговор гласова, подразумијева одређене покрете говорних
органа, као и усмјерен ток ваздушне струје који су специфични за сваки глас. Процес
усвајања гласова се одвија према одређеним фазама развоја. То значи да се неки гласови
усвајају раније од других. Гласови који су акустички и моторички једноставнији јављају
се раније у изговору.Гласови који се јављају прије су база за развој сложенијих гласова.
Они гласови који се касније јављају захтијевају спретније покрете говорних
органа.Важно је напоменути да није потребно чекати узраст од шест година за појаву
одређених гласова јер се они могу јавити раније. Процес говорно – језичког развоја
почиње од момента рођења дјетата. У периоду од рођења до прве године дијете пролази
кроз фазе гукања и брбљања. Јавља се социјализовани осмијех, реагује осмијехом на
глас друге особе. Дијете почиње циљано и са намјером користити социјално
препознатљиве невербалне сигнале како би пренијело сопствене захтјеве и придобило
пажњу одраслих особа. Око првог рођендана јавља се прва ријеч. Период између 1 – 2
године карактерише повећање обима вокабулара. Између 16. и 18. мјесеца вокабулар
износи између 20 и 50 ријечи. Дијете тражи ријечима да једе и пије. Већина ријечи се
продукује у поједностављеној форми у односу на одрасле особе. Дијете на овом узрасту
разумије једноставна питања, разумије гестове и употребљава их. Око друге године
дијете би требало да изговара 300 и више ријечи и да комбинује двије ријечи у реченицу.
Дијете изговара своје име на захтјев, опонаша оглашавање животиња. Период 2 – 3
године карактерише експанзивни развој рјечника који броји и до неколико стотина
ријечи (између 300 и 1000) као и разноврсна употреба просте реченице од двије и три
ријечи. Дијете почиње правилно употребљавати именичке фразе и главне глаголе,
наставке за множину, приједлоге У и НА, поставља једноставне облике ШТА, ГДЈЕ,
КАКО питања, слуша кратке приче, користи рјечицу НЕ, користи ријечи које означавају
величину. Између 3 – 4 године дијете је у могућности да учествује у дужим дијалозима,
да самостално иницира неку тему, изрази своје потребе и осјећања. Кохерентност
дискурса још није потпуна на овом узрасту. Дијете активно користи замјенице, придјеве,
негационе форме (није, немој, не могу), квантификаторе (мало, много), поставља
сложенија питања, учествује у игри улога. Дијете почиње да користи наставке за прошло
вријеме како у правилној тако и у неправилној употреби. На узрасту од 4 – 5 године
дијете може да исприча причу, користи комплексну и граматичну реченицу, све врсте
ријечи користи граматички правилно, активно користи машту у спонтаном говору.
Већину гласова дијете артикулише на адекватан начин. Може да исприча и повеже
причу на основу слика. У периоду између 5 – 6 године дијете користи сложену реченицу
са свим врстама ријечи граматички правилно. У стању је да коригује свој исказ,
објашњава када га саговорник не разумије. Може да исприча кохерентну причу са
уводом, разрадом и закључком. До узраста од 6 година вокабулар броји и до 14000 ријечи. Дијете увиђа односе, узроке и посљедице. Има појмове времена: данас, јуче, сутра, ујутру и навече. Између 5 и 6 године норме српског језика подразумијевају потпуно савладане фонолошке обрасце свих гласова.
Логопедски рад у предшколској установи има посебну вриједност у оквиру система
ране интервенције, одвија се у природном, подстицајном и емоционално сигурном
окружењу. Због тога вртићко окружење пружа повољне услове за успостављање
квалитетног терапијског односа што представља једну од основа квалитетног
логопедског рада.
Логопедски рад у вртићу суочава се са низом специфичних изазова који произлазе из: 1. Велики пораст броја дјеце са кашњењем у развоју говорно – језичких способности – у претходном временском периоду уочава се значајан пораст броја дјеце са кашњењем у развоју говора и језика, артикулационим потешкоћама, говорно – језичким потешкоћама у склопу развојних сметњи. Одложена појава прве ријечи, смањен обим рецептивног и експресивног
рјечника, отежано вођење и одржавање двосмјерне комуникације, проблеми са пажњом, фином и грубом моториком су потешкоће које су све више присутне код дјеце. Узроци овога су вишеструки и укључују прекомијерну изложеност екрану од најранијег узраста, смањену вербалну интеракцију, убрзан начин живота породице, развојна одступања као и недовољно рано препознавање истих 2. Сложеност и организација рада у великом колективу – наша предшколска
установа обухвата 9 објеката са укупно 33 васпитне групе што усложњава рад,
захтијева пажљиво планирање, добру координацију и ефикасну расподјелу
времена. Добра организација рада у виду формираног седмичног распореда
обиласка објеката је начин да се ова препрека превазиђе и свим васпитним
групама омогући логопедска подршка. 3. Уклапање логопедских активности у свакодневне рутине у вртићу – због свакодневних рутина у вртићу сама интеграција логопедских активности може да буде отежана. Током дјечијих оброка и периода за одмор, расположиво вријеме се конструктивно користи за реализацију савјетодавних разговора са родитељима, обављање административних послова, уредно вођење логопедске документације као и за израду логопедских материјала чиме се обезбјеђује квалитетна припрема за рад са дјецом. 4. Неразумијевање описа и природе посла стручног сарадника од стране васпитача – у пракси се понекад јавља неразумијевање улоге и обима рада логопеда као стручног сарадника. Такође, васпитачи често имају очекивање да „преузмем дијете“ и самостално ријешим проблем, без континуиране сарадње и примјене препорука у свакодневном раду. Недовољно јасно дефинисане улоге могу довести до слабије сарадње, док је управо тимски приступ кључан за
успјешан развој дјетета. Отоврена комуникација, заједничко планирање рада, размјена информације о дјететовом функционисању на групи и у току третмана, пружање конкретних и лако примјењивих смјерница које васпитачи могу укључити у свакодневне активности, заједничко сагледавање напретка дјетета су начини да се изгради међусобно разумијевање и повјерење. Оваквим приступом се логопедски рад не посматра као издвојена активност већ као
саставни дио васпитно – образовног процеса. 5. Очекивања породице – породица врло често има очекивања од логопедског рада. Родитељи очекују брзе резултате не породица често има висока али и нереална очекивања од логопедског рада. Родитељи очекују брзе резултате не узимајући у обзир индивидуални темпо дјетета, сложеност говорно – језичког развоја и и потребу за дуготрајним и систематичним радом. Ту се јавља потреба за континуираним савјетодавним радом са родитељима и усмјеравањем ка
активном учешћу у логопедском процесу. 6. Недовољна освјештеност родитеља о значају раног укључивања дјеце у логопедске третмане – многи родитељи и даље имају увјерење да ће дијете „само проговорити“ или да је прерано реаговати у раном узрасту. Недовољна информисаност о значају ране интервенције често доводи до касног укључивања дјеце у логопедски третман што може отежати и продужити терапијски процес. Улога логопеда тада постаје едукативна, све са циљем подизања свијести родитеља
о важности правовремене стручне подршке.
Логопедска пракса у предшколској установи представља процес који је динамичан,
сложен и структурисан тако да се преплићу развојне потребе дјеце, захтјеви програма
рада и очекивања породице и заједнице. Изазови који се у том процесу јављају указују
на важност континуиране сарадње стручне службе, васпитача, родитеља, а све у циљу
формирања окружења које је неопходно за емоционални, социјални, говорно – језички
развој сваког дјетета. Логопед у вртићу има могућност да допринесе раној превенцији,
подизању свијести о значају раног укључивања дјеце у третмане, пружању
индивидуализоване подршке и јачању инклузивне праксе. Одржавање стручне
компетентности, унапређење међусобне комуникације и развој системске подршке
кључни су елементи који омогућавају да се оствари овај циљ, а то је срећан развој
сваког дјетета.
Рана интервенција и детекција као и рано укључивање дјеце у третман примарни су
како би се допринијело цјелокупном дјечијем развоју. Након логопедске процјене
реализује се разговор са родитељима када су они у могућности да добију све
информације везане за говорно – језички статус њихове дјеце. Заједнички се дефинише будући план третмана усмјерен на индивидуалне потребе дјетета. Током савјетодавног разговора посебно се наглашава значај континуираног и досљедног рада у кућном окружењу, будући да је рад код куће један од кључних фактора у процесу напредовања дјетета. Циљ сваког логопедског третмана у вртићу је пружање адекватне подршке дјетету кроз различите логопедске вјежбе и употребу адекватних материјала како би се дошло до лакшег усвајања говора, развоја правилне артикулације гласова, ширењу реченице и подстицању самосталне употребе говорне комуникације. Сваки третман је индивидуално планиран и конципиран тако да подстиче оне аспекте који су кључни
како бисмо континуирано и заједнички дошли до жељених резултата. Третмани се
спроводе једном до два пута седмично у сарадњи са васпитачима и родитељима. Поред
индивидуалних третмана, у склопу стручног рада са дјецом реализују се и логопедске
радионице које представљају додатан али једнако важан облик подршке у развоју
говорно – језичких способности и комуникацијских вјештина. Радионице омогућавају
примјену циљано осмишљених активности које су прилагођене хронолошком узрасту
дјеце као и специфичностима групе чиме се подстиче развој кроз игру, интеракцију,
практичне задатке. Поред јачања и унапређења говорно – језичких компетенција,
радионице доприносе јачању мотивације, самопоуздања, осјећаја заједништва и
сигурности.
На основну свакодневног праћења дјеце и рада у вртићу, уочен је низ потреба које се
посебно издвајају у старијим васпитним групама. Код дјеце пред полазак у школу
примјећују се потешкоће свих елемената фонолошке свјесности, артикулациони
дефицити који се највише манифестују у виду супституција и дисторзија гласова, приликом примјене прича у сликама као и у наративним способностима што представња
важне предуслове за успјешно савладавање школских активности и обавеза. Управо због
значаја овог развојног периода старије васпитне групе су препознате као приоритетне за
реализацију радионица. Радионица је осмишљена као одговор на уочене потребе дјеце с
циљем јачања говорно – језичких вјештина кроз структурисане, али дјеци блиске и
интерактивне активности. Процес реализације радионица подразумијевао је планирање
садржаја у складу са развојним могућностима дјеце, сарадњу са васпитачима и
прилагођавање активности постојећим рутинама у вртићу. На овај начин радионице су
постале дио ширег васпитно – образвног процеса чиме је обезбијеђен континуитет и већа
ефикасност логопедског рада. Примјер логопедске радионице на старијој вртићкој групи Остварене су двије логопедске радионице на старијим вртићким групама „Коалице“ и
„Јежићи“ у трајању од 45 минута.
Увод: У уводном дијелу радионице реализован је разговор са дјецом о занимању
логопеда као и подстицање да изразе своја знања и претпоставке о томе чиме се све
логопед бави. Кроз заједнички разговор смо открили на који начин логопед помаже
дјеци да правилно изговарају гласове и да се самостално и лијепо изражавају.
Главни дио радионице: У главном дијелу радионице реализоване су четири логопедске
активности:
Ријечи изненађења – мали говорници из чаробне кутије. Задатак сваког дјетета
је да из кутије насумично извуче картицу коју треба да именује, опише и
дефинише појам приказан на слици. Циљ ове вјежбе је подстицање самосталног
вербалног изражавање, подстицање спонтаности и способности описивања. На
крају вјежбе логопед такође из кутије узима картицу и дјеци описује приказан
Логопедска гимнастика–извођење вјежби за развој оралне моторике које су од
кључног значаја за правилну артикулацију гласова. Дјеца су уз вербалне и
визуелне инструкције логопеда изводила вјежбе за јачање и бољу координацију
мишића орофацијалне регије ( усана, језика, образа). Циљ ове вјежбе јесте
успоставити бољу контролу артикулаторних органа и припремити дјецу за бољу
артикулацију гласова.
Развој фонолошке свјесности – дјеци су представљене картице са одређеним
сликовним садржајем. Циљ је да препознају и издвоје одређен глас у ријечима
(на почетку, у средини и на крају ријечи). Активност се спроводи кроз игру и
заједничко анализирање ријечи чиме се подстиче фонемска дискриминација
гласова као и анализа и синтеза гласова у ријечима. Након ове вјежбе дјеца
добијају лист на коме су приказане различите сличице, њихов задатак је да
заокруже сличице које у свом називу садрже задати глас. На овај начин се јача
повезаност између гласовне и сликовне представе ријечи. Ова вјежба је од
великог значаја за дјецу предшколског узраста јер је добро развијена
фонолошка свјесност предуслов за развој способности читања и писања.
Трећа активност усмјерена је на правилну употребу приједлога кроз различите
вјежбе и примјере из свакодневних ситуација. Након визуелне презентације
приједлога У, НА, ПОРЕД, ИЗА, ИСПРЕД, ИЗНАД, ИСПОД и ИЗМЕЂУ дјеца
су добила краћи задатак у коме су самостално примијенили научене приједлоге
тако што су обојили одређене дијелове сличица који се односе на задати
приједлог („Обоји само оно што је испод/изнад!“). Ријечи изненађења – мали говорници из чаробне кутије. Задатак сваког дјетета
је да из кутије насумично извуче картицу коју треба да именује, опише и
дефинише појам приказан на слици. Циљ ове вјежбе је подстицање самосталног
вербалног изражавање, подстицање спонтаности и способности описивања. На
крају вјежбе логопед такође из кутије узима картицу и дјеци описује приказан
појам али га не именује, дјеца на основу асоцијација треба да погоде који се то појам налази на картици. На овај начин се дјеца мотивишу на развој логичког мишљења и стварање асоцијативних веза.
Завршни дио радионице: Сумирање реализованих активности. Кроз разговор, дјеца су
имала прилику да изразе своје утиске о ономе што су радила. Акценат завршног дијела
заједничког рада је на постављању питања логопеду од стране дјеце како би се
подстакла дјечија знатижеља, отвореност у изражавању мишљења. Дјеца су на крају
радионице добила симболичне поклоне у циљу јачања самопоуздања, успјеха и
заједништва.
ЦИЉЕВИ РАДИОНИЦЕ: Развој моторике говорних органа, развој фонолошке
свјесности, подстицање самосталног вербалног изражавања и богаћење рјечника,
развој просторне оријентације, унапређење артикулационих способности кроз игре и
вјежбе.
Закључак Говор као основни агенс социјализације личности је елементарни дио сваког појединца и
омогућава му да представи себе, изрази своје потребе, мисли и осјећања, размијени
информације. Пружањем адекватне логопедске подршке дјеци на предшколском узрасту,
пратећи њихове индивидуалне потребе, омогућава се природно укључивање у говорно –
језички процес. Дјеца у природном и пријатном вртићком окружењу са лакоћом
прихватају логопедски рад и уз континуирану сарадњу са васпитачима и родитељима
долазимо до жељеног циља, а то је срећно и задовољно дијете.
Литература Bugarski R. (2003), Uvod u opštu lingvistiku, Beograd.
Golubović S. (2017).Fonološki poremećaji, Društvo defektologa Srbije Beograd
Žunić – Junuzović L. (2015). Artikulacijski i fonološki , Tuzla
Марина Бојановић ЈУ Дјечији вртић „Чика Јова Змај“, Бијељина