У данашњим радовима приказаћемо процесе транзиције и тимског рада стручних сарадника и један рад колегиница из Требиња, које ће нам представити ауторску играчку као израз професионалне компетентности и подстиацје учења кроз игру.
ЗАЈЕДНО КРОЗ ТРАНЗИЦИЈУ – УНАПРЕЂЕЊЕ ТИМСКОГ РАДА СТРУЧНИХ САРАДНИКА ПРИ ПРЕЛАСКУ ДЕЦЕ ИЗ ВРТИЋА У ШКОЛУ
Апстракт:
Рад приказује сарадњу и тимски рад стручних сарадника различитих профила, који су
произашли из потребе за повезивањем и подршком у остваривању сарадње са основном
школом. Транзиција деце из вртића у основну школу представља важан развојни корак који
захтева координисану сарадњу између предшколске установе и школа. Сарадња стручних
сарадника предшколске установе са основним школама представља основ за квалитетан и
сигуран прелазак детета из вртића у школу. Да би транзиција била успешна потребно је да буде
добро испланирана, усклађена и прилагођена потребама сваког детета. Компетенције за
сарадњу и заједништво стручних сарадника су у овом процесу дошле до изражаја, као и њихова
иницијатива у успостављању сарадње са школама. Највећи изазов је представљао раскорак у
погледу виђења начина за реализацију транзиције деце из предшколске установе у школу.
Промена која се десила је већа укљученост и преузимање иницијативе стручних сарадника
школе у у појединим сегментима процеса транзиције. Улога стручних сарадника видљива је у
неговању вредности као што су уважавање и колегијалност, отвореност у комуникацији и
повезивање два система као ресурса учења и развоја деце.
Кључне речи: Tранзиција, тимски рад, сарадња, компетенције.
УВОД
Транзиција деце из вртића у основну школу представља једну од најзначајнијих
развојних и емоционалних прекретница у раном детињству. Транзиција је процес, а не
догађај, који захтева координисану сарадњу свих учесника — деце, породица, васпитача,
стручних сарадника и школских педагошких и психолошких служби. У том смислу,
компетенције стручних сарадника (педагога и психолога), дефинисане Правилником о
стандардима компетенција за професију стручног сарадника у предшколској установи и
његовог професионалног развоја имају значајну улогу у обезбеђивању континуитета
искустава и одговарајуће подршке детету.
Повезивање стручних сарадника вртића
Рад стручних сарадника у великим предшколским установама као што је ПУ “Радосно
детињство“ одувек је био специфичан и изазован, а последњих година од како је почела
примена програма ПВО “Године узлета“, то је још видљивије. Промене у организацији
рада стручних сарадника, обављање свих послова из Правилника о програму свих
облика рада стручног сарадника у ПУ независно од профила, усмереност на самог себе
и своје компетенције, а паралелно са тим грађење заједнице, стицање поверења и
преузимање улоге лидера, допринели су томе да смо као стручни сарадници помало
лутали и тражили праве начине да одговоримо свим захтевима који су пред нас
постављани. Из тог разлога, груписали смо се и повезивали у мање тимове, како би у
складу са својим компетенцијама и вештинама, једни другима пружили подршку у
остваривању различитих послова. Овај рад представља приказ успостављене сарадње
стручних сарадника (педагога и психолога) и повезивање четири вртића са основним
школама (по два вртића гравитирају ка две школе). Промишљајући и анализирајући
досадашњу праксу сарадње вртића и школа, тешкоће и изазове, дошле смо до закључка
да је потребно да “удружимо снаге“, употребимо своје компетенције за рад и различите
сензибилитете и покушамо да унапредимо процес транзиције деце из вртића у школу.
Рад са васпитачима
Стручни сарадници вртића су организовали сусрете са васпитачима група пред полазак
у школу, чији циљ је био рефлексија васпитача о њиховом досадашњем искуству када је
у питању процес транзиције из вртића у школу. Пажња је посвећена карактеристикама
деце датог узраста и стратегијама васпитача у години пред полазак у школу. Резултат
рада васпитача и стручних сарадника на овим састанцима је израђен предлог плана
транзиције деце из вртића у школу, а следећи корак је био представљање тог плана
школама.
Иницирање и планирање транзиције
Сарадња са школом је започела иницијативом стручних сарадника вртића упознавањем
са Планом транзиције деце из вртића у школу. План је укључивао:
Мапирање потреба деце и родитеља.
Дефинисање облика сарадње са школама.
План посета и заједничких активности.
Посебне кораке за децу са сметњама у развоју.
План укључивања породица и информисања родитеља.
Евалуацију транзиционог процеса.
Овај документ постао је основа за даље договоре са школама.
Успостављање сарадње са школама
Након више иницијатива стручних сарадника вртића, остварен је први заједнички
састанак са стручним сарадником једне основне школе. У другој школи састанак је
укључивао и учитеље који преузимају први разред.
Током састанака:
Представљен је предлог Плана транзиције.
Учитељи су информисани о карактеристикама деце, начинима рада у вртићу и
очекивањима породица.
Договорени су наредни кораци и заједничке активности.
Реализоване активности транзиције
Посете учитеља вртићима
Према плану који су стручни сарадници вртића предложили стручној служби школе,
једна од активности – посета учитеља вртићима, у једном од вртића је реализована –
учитељи су дошли у групу деце пред полазак у школу, посматрали пројектне активности
и имали прилику да упознају децу у њиховом природном окружењу. Ово се показало као
изузетно корисно јер:
деца су упознала учитеље у сигурној и познатој средини,
учитељи су добили реалнији увид у рад вртића,
десило се конкретније разумевање културе и структуре заједнице вртића.
У осталим вртићима то се није остварило.
Сарадња кроз физичко васпитање
Стручни сарадници вртића су укључили у план транзиције и стручног сарадника
педагога физичког васпитања, која је успоставила директну сарадњу са наставницима
физичког васпитања из школе. Организовани су:
заједнички часови на школском дворишту,
активности у фискултурној сали у школи за децу из вртића и ученике школе.
Ова активност допринела је инклузивној клими, смањењу страха деце од великих
простора и упознавању школе кроз игру и покрет. Реализована је у једној школи са
децом из једног вртића.
Транзиција деце са сметњама у развоју
Стручни сарадници вртића и школе посебно су радили на транзицији сваког детета са
сметњама у развоју на шта нас обавезује Правилник о ближим упутствима за утврђивање
права на ИОП, његову примену и вредновање (Сл. гласник РС; бр.74/2018). У рад тима
око детета укључени су стручни сарадници школе и учитељи заједно са стручним
сарадницима вртића, васпитачима и родитељима. Обавезна је примена Обрасца 7 –
израда и примена Плана транзиције.
Посете школи и упознавање простора
Стручни сарадници вртића и школе су заједно планирали посете деце из група пред
полазак у школу школама и усклађивали их са могућностима васпитача и учитеља. Све
групе су имале прилику да са васпитачима посете школу. Посете су укључивале:
обилазак учионица, библиотеке, дворишта,
сусрет са учитељима,
гледање кратких програма које су ученици припремили,
изложбе радова ученика ОШ,
заједничке активности и игре – укључивање наставника физичког васпитања и
организовање полигона за децу из вртића уз подршку деце одељења четвртог разреда; цртање кредама по бетону; присуство часовима код учитеља првих/четвртих разреда.
У једној школи деца из два вртића су заједно са родитељима учествовала на данима
„Отворених врата“, где су имала прилику да се укључе у различите активности, о чему
су родитељи добили информацију у вртићу.
Сарадња са предметним наставницима
У складу са предлозима плана транзиције, успостављена је сарадња са мотивисаним
наставницима – експертима из основне школе који су зависно од теме пројекта,
учествовали у њиховом развијању. Ова активност се повремено реализовала у обе школе
и укључивала је децу из сва 4 вртића.
Учешће старије браће и сестара
У сарадњи са васпитачима, планиране су и реализоване посете старије браће и сестара
вртићу, сада ученика школе, како би читали млађој деци и причали им о школи. Ове
активности су имале за циљ да:
мотивишу децу пред полазак у школу,
стварају осећај заједништва,
развијају културу читања.
Сарадња са родитељима
Стручни сарадници вртића су припремили и реализовали заједничке тематске
родитељске састанке за родитеље деце из група пред полазак у школу. Учитељи су
позвани да се прикључе овим састанцима, где су учитељи једне основне школе показали
заинтересованост и учествовали на родитељском састанку, док у другој школи то није
било могуће, па су родитељски састанци реализовани искључиво од стране стручних
сарадника вртића. Обе школе су понудиле и неке друге облике сарадње, о чему су
родитељи информисани у вртићу: једна школа је послала презентацију у ПП како би је
проследили родитељима, а друга је организовала родитељски састанак у простору
школе, који су реализовали директор и стручни сарадници школе.
Изазови и препреке у процесу транзиције са којима смо се суочавали
-Запослени у школама су често оптерећени школским обавезама и нису били у
могућности да изађу у сусрет предлозима из вртића за организовање посета.
-Видљиво је да учитељи не виде сврху посећивања вртића јер не препознају значај
оваквог увида у рад вртића.
-Највећи проценат учитеља је само површно упознат са програмом “Године узлета“ и
има нереална очекивања од вртића.
-Иницијатива за сарадњом углавном је потекла из вртића, али школе су пролонгирале
све предложене активности за друго полугодиште текуће школске године, често тек у
априлу и мају, без обзира на то што је иницијатива стручних сарадника вртића започела
већ од октобра.
-Активности школа често се заснивају на кампањи ради уписа у школу, а занемарује се
сам процес транзиције и значај активности за децу и породицу.
Улога и допринос стручних сарадника
Координација и умрежавање: Повезивање вртића и школа, иницирање
састанака, израда заједничких планова и докумената развија осећај заједништва
јер су сви актери процеса подржани и имали су прилике за међусобну сарадњу.
Подршка детету и породици: Сарађујући са породицом, градећи узајамно
поверење и размену, породице су се припремале за транзицију и активно
учествовале у процесу на различите начине.
Обезбеђивање инклузивне праксе: Развијајући осетљивост на потребе деце и
породице, обезбеђена је персонализоване транзиција за децу са сметњама у
развоју.
Развој професионалне заједнице: Успостављајући сарадњу са учитељима,
васпитачима, наставницима различитих предмета, стручним сарадницима школа
градили смо однос поверења и уважавања кроз отворену, аргументовану и
двосмерну комуникацију.
Посматрање, документовање и евалуација процеса: праћење активности,
прикупљање података о реакцијама и потребама деце и свих осталих учесника
транзиције.
Изградња компетенција и неговање вредности у пракси
Кроз цео процес транзиције деце из вртића у школу, развијали смо професионалне
компетенције и неговали кључне вредности како унутар стручне службе, тако и у
сарадњи са школом и породицама. Конкретно:
Развијање компетенција кроз заједничке активности и планирање
Планирањем посета школама и организовањем заједничких активности са
колегиницама из вртића, јачали смо своје компетенције у тимском раду,
планирању и координацији.
Припрема плана транзиције омогућила нам је да унапред сагледамо потребе
сваког детета и да примењујемо компетенције у индивидуалном приступу.
Неговање вредности сарадње и заједништва
Активности које смо реализовали са школом — долазак учитеља на родитељски
састанак, заједничке посете, праћење пројектних активности деце — оснажиле
су вредности партнерства, поверења и међусобног поштовања.
Сарадња са стручном службом школе у вези са децом са сметњама омогућила нам
је да негујемо инклузивност, емпатичност и одговорност према свакој потреби
детета.
Унапређење компетенција кроз практично искуство
Учешће у родитељским састанцима, организовање посета и заједничких
активности омогућило је унапређивање вештина комуникације са
родитељима, колегама и стручњацима из различитих сектора.
Посете учитеља вртићу и укључивање деце у заједничке активности омогућиле
су нам да развијамо компетенције у праћењу дечјег напретка.
Промовисање вредности кроз праксу
Свака активност била је допринела неговању поверења, међусобног
поштовања и професионалне одговорности.
Кроз сталну размену искустава и рефлексију у тиму, афирмисали смо вредност
континуираног учења и сарадње у пракси, што директно утиче на квалитет
транзиције деце из вртића у школу.
Закључак
Сарадња стручних сарадника вртића и основних школа, показала се као значајан фактор
успешне транзиције деце из вртића у школу. Процес је обухватио планирање,
реализацију и евалуацију низа активности које су обезбедиле сигурнији прелазак у
школу, информисаност породица и професионално повезивање два система образовања.
Иако предлози мера за унапређење процеса транзиције већ годинама укључују
системску подршку учесницима овог процеса, ми и даље немамо системско решење у
виду стандардизације процеса. Самим тим, процес транзиције се одвија у складу са
личним компетенцијама и преференцијама учесника процеса и могућностима установе.
Сматрамо да смо својим ангажовањем и тимским радом унапредиле процес транзиције
и подстакле васпитаче и учитеље да преиспитају свој рад. Овакви примери праксе
показују да транзиција може бити осмишљена, подржана и континуирана, у складу са
потребама деце, породица и стручних тимова. Одрживост и континуираност оваквих
облика сарадње доприноси дугорочном квалитету образовног процеса и стварању
заједнице учења између вртића и школе.
Литература:
Krnjaja,Ž. i Pavlović-Breneselović, D.(2022). Stručni saradnik kao nosilac promene u
predškolskoj ustanovi, Beograd: Institut za pedagoška istraživanja, Filozofski fakultet
Univerzitet u Beogradu.
Pravilnik o Osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja (2019). Službeni
glasnik Republike Srbije-Prosvetni glasnik, br.16/2018.
Pravilnik o programu svih oblika rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi (2021).
Službeni glasnik Republike Srbije-Prosvetni glasnik, br.6/2021.
Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi
i njegovog profesionalnog razvoja (2021). Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, br.3/2021-55.
Мирослава Виславски
Татјана Миљановић, ПУ “Радосно детињство“, Нови Сад
АУТОРСКЕ ИГРАЧКЕ КАО ИЗРАЗ ПРОФЕСИОНАЛНЕ КОМПТЕНТНОСТИ И ПОДСТИЦАЈ ЗА УЧЕЊЕ КРОЗ ИГРУ
Апстракт
Игра представља темељну активност у развоју дјеце предшколског узраста, кроз коју се остварује стицање знања, развој компетенција и формирање
социјалних вјештина. Овај рад испитује значај дидактичке игре и ауторских
играчака у контексту професионалне компетентности, вриједности и
заједништва у предшколском васпитању и образовању, указујући на њихову
улогу у подстицању свеобухватног развоја дјетета. Предмет анализе чине
четири иновативна ауторска материјала – „Гусјеница училица 1“, „Гусјеница
училица 2 – Емоцију покажи ти“, „Тестиралица – учимо заједно“ и сликовница
„Перин породични викенд“. Њихова примјена у раду са дјецом предшколског
узраста показала је значајне ефекте на когнитивни, емоционални и социјални
развој, посебно у доменима комуникације, логичког мишљења, емоционалне
експресије и сарадничких односа.Резултати указују да игра као метод учења има
високу педагошку релевантност, док ауторски дидактички материјали
доприносе формирању подстицајне, партнерске и активне образовне средине. Ови налази потврђују да иновативни облици учења одговарају потребама
савременог дјетета и подржавају вриједности које чине основу квалитетне
предшколске праксе. Кључне ријечи: ауторске играчке; дидактичка игра; учење кроз игру;
предшколско образовање; заједништво; компетенције
Abstract
Play represents a fundamental developmental activity through which preschool
children acquire knowledge, build competencies, and form social skills. This paper
examines the significance of didactic play and author-made educational materials
within the framework of professional competence, values, and community in early
childhood education, emphasizing their role in supporting holistic child development. The analysis focuses on four innovative author-made materials – “Learning
Caterpillar 1,” “Learning Caterpillar 2 – Show Your Emotion,” “Tester Game – Let’s Learn Together,” and the picture book “Peri’s Family Weekend.” Their
implementation in work with preschool children demonstrated notable effects on
cognitive, emotional, and social development, particularly in the areas of
communication, logical reasoning, emotional expression, and cooperative interaction. The findings indicate that play-based learning possesses substantial pedagogical
relevance, while author-made didactic materials contribute to creating a stimulating, collaborative, and active educational environment. These results confirm that
innovative learning approaches align with the needs of the modern child and reinforce
the core values underlying high-quality early childhood education practice. Key words: author-made toys; didactic play; learning through play; preschool
education; child development; community; competencies
Увод
Процес и фазе израде дидактичких играчака кроз интердисциплинарну
сарадњу. Процес израде дидактичких играчака за дјецу предшколског узраста реализован
је плански и систематски, кроз више међусобно повезаних фаза, уз
интердисциплинарну сарадњу психолога, педагога и логопеда, као и активно
учешће васпитача и родитеља. I фаза: Идентификација развојних потреба и планирање
У првој фази извршена је анализа развојних потреба дјеце на нивоу васпитне
групе. Васпитачи су, кроз континуирано посматрање дјеце и праћење њихових
интересовања, препознали области у којима је било потребно додатно
подстицање. Психолог је дао стручно мишљење о социо-емоционалном развоју дјеце, нивоу пажње, мотивације и саморегулације. Логопед је сагледао говорно- језички развој дјеце, док је педагог повезао уочене потребе са васпитно- образовним циљевима и програмским смјерницама. На основу заједничке анализе дефинисани су циљеви израде дидактичких играчака, уз уважавање принципа развојне примјерености, индивидуализације иинклузије. II фаза: Идејно осмишљавање дидактичких играчака
У другој фази стручни тим и васпитачи су, кроз тимске састанке, осмислили
врсте и садржаје дидактичких играчака. Сваки члан интердисциплинарног тима
дао је допринос из своје области: психолог у погледу подстицања емоционалне
сигурности и когнитивних процеса, логопед у развоју говора и комуникације, а
педагог у усклађивању са васпитно-образовним исходима. Идеје су конкретизоване у виду функционалних рјешења дидактичких играчака које омогућавају учење кроз игру, активно учешће дјетета и развој више развојних домена истовремено. III фаза: Укључивање родитеља и припрема за израду
Трећа фаза била је усмјерена на укључивање родитеља као равноправних
партнера у процесу. Родитељи су упознати са циљевима активности путем
родитељских састанака и радионица. Стручни тим и васпитачи дали су јасне
смјернице у вези са избором материјала, безбједносним стандардима и
дидактичком намјеном играчака. Посебан акценат стављен је на коришћење доступних, природних и рециклираних материјала, чиме је додатно подстакнута креативност и еколошка
свијест. IV фаза: Израда дидактичких играчака
У четвртој фази реализована је израда дидактичких играчака, кроз заједничке
радионице у предшколској установи и индивидуални рад родитеља код куће. Васпитачи су имали координаторску улогу, док је стручни тим пружао стручну
подршку и надзор, водећи рачуна о развојној примјерености, функционалности
и безбједности израђених средстава. Процес израде подстицао је сарадњу, размјену искустава и јачање партнерских односа између свих учесника. V фаза: Примјена и евалуација у васпитно-образовној пракси
У завршној фази израђене дидактичке играчке уведене су у свакодневне активности у васпитној групи. Васпитачи су пратили начин на који дјеца користе играчке, ниво ангажованости, интересовања и напредовања у различитим развојним областима. Стручни тим је, на основу посматрања и повратних информација, вршио евалуацију ефеката примјене дидактичких
играчака, као и њихову евентуалну дораду и унапређење. Процес израде дидактичких играчака, реализован кроз јасно дефинисане фазе и интердисциплинарну сарадњу, представља примјер добре праксе који доприноси квалитету васпитно-образовног рада, јачању компетенција васпитача
и родитеља, као и цјеловитом развоју дјетета предшколског узраста. Опис иновативних дидактичких играчака
У оквиру васпитно-образовног рада осмислили смо и примјенили четири оригиналне играчке: „Гусјеница училица1“, „Гусјеница училица 2 – Емоцију покажи ти“, „Тестиралица- учимо заједно“ и сликовница „Перин породични викенд“, Гусјеница училица 1 је дидактичка играчка чијом употребом се развијају одређене способности и стичу одређена сазнања, а у складу са развојним
потребама и могућностима сваког дјетета. Утиче на развој логичког мишљења, правилног закључивања, способности запажања, као и на развој говора и пажње. Гусјеница училица је играчка која ствара најповољнију форму за стицање искустава и сазнања о почетничким
математичким појмовима и геометријским облицима, као и препознавање и именовање одређених
боја, чијом игром стечене вјештине, навике и сазнања имају непроцјењиву вриједност, јер су стечена на занимљив начин у интересантној форми која је доступна дјечијем разумијевању и
схватању. Гусјеница училица 2 – „Емоцију покажи ти „ је наставак дидактичке играчке
„Гусјеница училица“ која је била фокусирана на когнитивни развој дјеце, док је
Гусјеница училица 2 намијењена за социо-емоционални развој дјеце узраста од 3 до 6 година. Играчка се састоји од 6 радних задатака (препознавање емоција, пантомима, склапање дијелова у цјелину, приче у сликама, покажи нам како се осјећаш, игра меморије), гдје су задаци број 1 и 5 флексибилнији за дјецу од три године која тек упознавају и препознавају емоције, која уз помоћ картица и дрвених коцкица прате социо-емоционални развој код дјеце. Дидактичка играчка
„Тестиралица“ је намијењена је когнитивном и једном дијелу социо-емоционалноог аспекта развоја код дјеце календарског узраста 4-6 година. Састоји се од осам едукативних задатака
( препознавање и именовање, разликовање облика и спаривање, сличности и разлике,обуци ме, шта недостаје,појам броја,картице са бројевима , памћење приче). Свих седам задатака детаљно је
фокусирано на когнитивни аспект развоја и тестирају радну меморију, памћење, опажање и логичко закључивање код дјеце , а задатак број 4 „Обуци ме“ фокусиран је социо – емоционалном аспекту развоја са циљем доживљаја себе и других. Сликовница „Перин породични викенд“ фокусирана је на социо- емоционални развој дјетета. У центру фокуса је сам дјечак Пера, који кроз
породична дружења и активности стиче сазнања о социо-емоционалним правилима, као и упознавања самога себе и својих емоција. Сет је намијењен дјеци узраста 3-6 година и садржи сликовницу, као и 14 дијелова пузли. Сваки дио сликовнице приказује одређени дио дана Перине породице (јутро, поподне, вече). Кроз Перине авантуре приказане су разне емоције, како и како
се носити са својим поступцима. Ликови наше сликоцнице су Пера, његова сестра Мара, мама и тата.
Закључак
Резултати овог рада потврђују закључке из резимеа, показујући да дидактичка
игра и ауторски материјали имају значајну улогу у свеобухватном развоју
дјетета предшколског узраста. Примјена четири иновативна ауторска материјала – „Гусјеница училица 1“, „Гусјеница училица 2 – Емоцију покажи ти“, „Тестиралица – учимо заједно“ и сликовница „Перин породични викенд“ – показала је да ови алати стимулишу когнитивни развој, унапређују комуникацијске вјештине, омогућавају емоционално изражавање и доприносе
развоју социјалних односа. Резултати праксе истичу да пажљиво дизајниране и развојно прилагођене играчке представљају више од средства забаве: оне постају ефикасан дидактички алат који подстиче радозналост, самостално истраживање и олакшава дјетету да артикулише своја осјећања и мисли. Активно учешће дјеце у игри доводи до повећања мотивације, боље концентрације, развоја говора, стабилнијег емоционалног реаговања и јачања
самопоуздања. Ови налази указују на потребу континуираног развоја и прилагођавања иновативних дидактичких материјала потребама савременог дјетета. Формирање подстицајне, садржајно богате и заједничке образовне средине доприноси не само индивидуалном развоју, већ и изградњи заједништва и вриједности које представљају основу квалитетне предшколске праксе. На тај начин, дидактичка игра потврђује своју кључну улогу у унапређењу квалитета
васпитно-образовног процеса.
Литература
- Piaget, J. (1951). Play, Dreams and Imitation in Childhood. 2. Vygotsky, L.S. (1978). Mind in Society. 3. Smilansky, S. (1990). Sociodramatic Play and Human Development. 4. Bruce, T. (2011). Early Childhood Education. 5. Интерна документација и евалуације – ауторски рад (2024/2025).
Бранка Кујачић – психолог
Светлана Милојевић – логопед
Весна Којoвић- педагог
Јавна установа за предшколско васпитање и образовање дјеце „Наша
радост“ Требиње