УЧЕЊЕ ДЕТЕТА, РОДИТЕЉА И ПРАКТИЧАРА КАО ВРЕДНОСТ ЈЕДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
Апстракт: Култура билингвалног вртића се сусреће са бројним вредностима које породице доносе, те је изазовније креирати прилике за заједничко учење са родитељима. Темељне вредности
Основа програма, захтевају да се стално гради заједничко разумевање, док се суочавамо са веома
различим уверењима о детету. Висока флуктуација запослених, имплицитне педагогије о учењу
детета, препознавање диспозиција као теже ухватљивих, али важнијих (Carr, M., & Claxton, G.
2002.) и подршка у причама за учење, која није генерализована су најчешћи изазови. Ако у
„причању“не постоји активно учешће и учење родитеља, који су најважнији учитељи своје деце
(Sauro M. Escamilla, 2021), приче за учење остају само део садржаја дечијег портфолија, а подршка
учењу бива сведена на контекст вртића. У раду је представљен могућ начин грађења сарадње и
заједништва кроз учешће родитеља у документовању и изради прича за учење у данима размене
дечијег портфолија и слику стручног сарадника као покретача, носиоца промене и онога који учи.
Кључне речи: заједништво, учење, дечији портфолијо , вредности, лидерство
Увод
Контекст билингвалне предшколске установе је место сусретања различитих уверења и
вредности породица деце странаца о родитељству и вртићу, што као императив поставља
неопходност стварања и одржавања квалитетних односа поверења, заједништва и дељења
одговорности, те грађење заједничких значења о детету, програму, учењу. Инспирисани
резултатима истраживања УССС ПУ Србије, да су компетенције за сарадњу и заједништво
основ развоја свих осталих и снага, као фокус у раду стручних сарадника је постављен
проактиван приступ изазовима у пракси и дељено лидерство у вртићкој заједници.У
оквиру процеса самовредновања претходне две године, као и током рефлексивних
састанака, препознато је праћење дечијег развоја и напредовања као изазов практичара.
Недостатак времена, селекција садржаја, а посебно учешће родитеља у документовању
дечјег напредовања и развоја је отворило питање разумевања сврхе и смисла
документовања, али и следећа питања: Која је документација ми је мање приоритетна?
Шта дечији портфолио може да „уради“ уместо мене? Шта је вредно документовања
за професионалца, дете и родитеља? Како бирам садржај портфолија? Како укључујем
родитеље? Које вештине ми требају за приче за учење? Једнако тако, разумевање
теоријско – вредносних постулата “Године узлета”, слика о детету, начина учења и
истраживања детета су захтевали подршку стручног сарадника.
Кoраци
Доступност портфолија у заједничким просторима није обезбедила разумевање програма,
учења детета и учешће родитеља. Потребан је практичар који је вешт да преведе
вредности у разумљиве термине кроз садржаје портфолија, тумачећи њихово значење за
дете и породицу. Због тога је иницирано да се у сваком објекту уведе дан размене
портфолија са родитељима једанпут месечно. Наведеном су претходили рефлексивни
састанци, на којима су практичари доносили по један дечији портфолијо и заједнички
анализирали у односу на најчешћа питања: Како селектујем садржај? Шта желим да
комуницирам кроз портфолијо? Које вредности су видљиве? Како користим приче за
учење, цртеже, белешке, записе у сопственој пракси? Шта ми је изазовно? На шта сам
посебно поносна? Цртежи су често били без записа и перспективе детета, мапе ретке,
фотографије насумично додате, а белешке пуне субјективних интерпретација одраслог.
Подршка у причама за учење је била генерализована, неповезана са препознатом
диспозицијом, скале добробити и укључености само „исчекиране“, а дете – као главни
актер приче – често неконсултовано. Бирано је више диспозиција, а у подршци готово
наведено „све што знам о детету“.Састанци су показали потребу за развијањем културе
самоевалуације и вештине давања повратне информације. Саморефлексија је била на
дескриптивном нивоу и захтевала даљу подршку стручне службе, а као подршка
комуникацији са родитељима, реализован је тренинг асертивности.
Селектовање садржаја и питање шта кроз портфолио желим да саопштим родитељу
постали су основ даљег преиспитивања и припреме за дан размене. Из угла стручног
сарадника отворила се „пандорина кутија. Иницирану промену је требало „носити“ и
„делити“са практичарима. Све раније препознато као „научено“ одједном се показало као
недовољно јасно, мање видљиво у пракси, неједнако разумљиво, што је захтевало да се
дефинишу циљеви и кораци и диференцира подршка. Припремљена су два упутства: једно
за родитеље – писмо са линком ка „Годинама узлета“, вредностима и позивом на учешће у
грађењу портфолија; и друго за практичаре – синопсис дана размене, вежбан кроз „игру
улога“. Практичари су тимски селектовали два до три продукта из садржаја портофолија
које ће поделити са родитељима, у односу на критеријум шта желе да комуницирају
родитељу. Припремљене су смернице за кратку саморефлексију након што се реализује
размена, о томе шта је успешно пренето родитељима, а шта није.
Дани размене реализују се од фебруара 2024. сваког месеца, родитељи се пријављују за
понуђене термине. Првобитно су били структуирани, а данас су флексибилнији и краћи,
јер су практичари су вештији у размени. На фокус групама родитеља, дани размене
портфолија се „чују“ као добри начини учења родитеља о програму и учењу детета.
Већина родитеља портфолијо носи кући, дели са дететом и допуњава својим записима и
фотографијама, учећи о учењу детета.
Дечији портфолијо препознат је као алат за преиспитивање разумевања вредности ОП, а
приче за учење као средство за комуникацију са родитељима. Практичари кроз портфолио
преносе важне информације о детету и програму, деле начине подршке, фотографије и
активности, фокусирајући се на диспозиције и целоживотно учење. „По први пут излазим
пред родитеље као професионалац, који уме да на једноставан начин каже шта је
програм“. „Проширујући игру кроз учешће вршњака и материјале, креирала сам ситуације за сарадњу на јасленом узрасту, која са паралелне игре прераста у игру у пару и подржала диспозицију за сарадњу“. Практичари кроз размену препознају сагласност сопственог и родитељског виђења детета и обезбеђују учење родитеља. Скале процене добробити и укључености, мање или више отворено деле, али прате и настоје да „поправе“ подршку добробити и укључености. Континуитет размене доприноси односима поверења, отворености и оснажује родитеље за двосмерну комуникацију у планираном дану. Приче за учење воде другачијој употреби фотографија: мање се родитељи „затрпавају“ сликама на виберу, већ се настоји да фотографије буду праћене белешком васпитача и да их „испричају“са дететом. Припрема за дан размене садржала је селектовање и промишљање шта је најилустративније нпр. за одређену слику о детету („Изабрали смо садржај којим смо хтели да покажемо јаке стране детета, али и слику о
детету из ГУ“), што је актуализовало видљивост истих у пракси. Јасна структура, смернице, критеријуми за избор два-три примера и игра улога допринели су унапређењу професионалних компетенција. У односу на свакодневну размену са родитељима током пријема и отпуста деце када родитељи журе и показују интересовање за основну бригу о детету (јело, пило, спавало), планирање дана размене помера улогу „чувара“ детета ка експерту за рани развој.
Родитељи су навели да им је дан размене пружио потпуну слику о детету, да боље
разумеју програм и пројекте, уживали су у фотографијама и инспирисали се за активности
код куће. Препознали су самосталну игру и креативно истраживање, као и „увиђајно“
понашање према млађој деци, те сада разумеју радозналост и одговорност и др. као
диспозиције, а учење као истраживање детета,
Закључак
Размена дечијег портфолија са родитељима фокусирана на вредности ОП развијала је
заједништво практичара и сарадњу са родитељима. Подршка стручног сарадника
допринела је да избором садржаја практичари документују слике о детету, учешћу,
сарадњи и учењу као истраживању. Рефлексивни састанци постали су места учења и
отворене размене, а практичари су увидели сврху рефлексије по принципу „урадим нешто
и онда се рефлектујем“. Даљи кораци односе се на континуирану подршку у коришћењу
портфолија за професионални развој и грађење „практичне теорије“.Цео процес је
допринео преласку са дескриптивне на референтну рефлексију, а кроз даљу дељену
одговорност и будућа решења изазова у документовању, пружаће се подршка ка
метастратешкој рефлексији. Осетљивост на перспективу детета и вештина консултовања
остају теме за даљу подршку стручног сарадника. Рад показује како дечији портфолио
омогућава разумевање развоја детета, видљивост вредности „Година узлета“, заједништво
у вртићу, сарадњу са родитељима и учење свих актера уз стручну подршку. Истовремено
дечији портфолијо показује и шта је вредно стручној служби, а дан размене са
родитељима је доказ да се и компетентност за сарадњу и заједништво гради.
Литература
- Carr, M., & Claxton, G. (2002). Tracking the development of learning dispositions.
Assessment in Education: Principles, Policy&Practice, 9 (1), 9–37.
https://doi.org/10.1080/09695940220119148 - Isauro M. Escamilla, (2021). Learning stories. National Association for the Education of
Young Children (NAEYC), Vol.76(2), 33-39. https://www.jstor.org/stable/27095172 - Godine uzleta – Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja (2018). Beograd: Prosvetni pregled
Олгица Стојић
Татјана Бјелетић
ПУ “Дримленд“ Нови Сад
УНАПРЕЂИВАЊЕ КВАЛИТЕТА ПРИПРАВНИЧКО-МЕНТОРСКЕ ПРАКСЕ: УЛОГА АКТИВА МЕНТОРА И ПРИПРАВНИКА
Апстракт: Рад представља процес промене у развијању и унапређивању праксе Aктива ментора и приправника (у даљем тексту: Актива) са посебним освртом на период након менторске подршке имплементацији ОП ПВО „Године узлета“ (2020/21).
За разлику од приступа који процес увођења у посао своде на формално оспособљавање приправника за полагање испита за лиценцу настојали смо да развијамо одржив модел заснован на континуитету и унапређивању заједнице учења, полазећи од законске регулативе / подрегулативе, али и од концепта грађења квалитета, као и разумевања компетентности као интеграције знања, умења и вредности. Стручни сарадници су иницирали промене у приступу и садржају рада Актива и осмислили тематске целине које прате кључне димензије програма. Рад приказује контекст, процес и активности кроз које смо градили културу заједништва и како смо се прилагођавали системским променама . Посебно се истиче улога стручних сарадника као покретача промена, као и значај континуитета и одрживости у професионалном развоју ментора и приправника.
Кључне речи: професионални развој, менторство, промена, изазов, компетенције
Контекст и полазишта
Током претходне две деценије у ПУ „Раковица“ значајна пажња се посвећивала процесу увођења у посао приправника. Ни у ранијој пракси, рад Актива није био искључиво усмерен на формално оспособљавање приправника за савладавање Програма увођења у посао и полагање испита за лиценцу,
Од самог почетка, фокус је био на избору компетентних и професионалних васпитача за менторе, као и на осмишљавању плана рада Актива који одговара реалним потребама приправника и установе, уз развијање професионалних компетенција које су се односиле углавном на непосредан рад са децом. Временом је уочена потреба да се тежиште помери ка изградњи односа, сарадње и развијању културе заједнице учења. То је остваривано и остварује се систематски, а улогу иницијатора у осмишљавању, координацији и подршке у праћењу овог процеса имају стручни сарадници.
Актив ментора и приправника је био један од канала кроз који смо градили климу заједништва, партнерства и поверења између ментора и приправника, уз истицање професионалних компетенција – знања, умења и вредности као основе квалитетне васпитно-образовне праксе.
Један од изазова са којим смо се суочили током менторске подршке имплементацији Основа програма (2020/2021) је био и преиспитивање постојеће праксе.. Препознајући га, стручни сарадници су иницирали промене у приступу и садржају рада Актива ментора и приправника. Полазиште за унапређивање праксе било је усклађивање са вредностима и принципима програмске концепције као и са стандардима компетенција за професију васпитача и стручног сарадника. Фокус нам је био на грађењу односа поверења, заједништва, партнерства, као и на спремности на (континуирано) рефлексивно сагледавање праксе.
Процес и активности
Стручни сарадници су, као иницијатори и координатори процеса, осмислили нови План рада Актива који обухвата најмање шест до седам сусрета током године (од септембра до јуна).
Програм увођења у посао поред заједничких активности ментора и приправника обухвата и редовне састанке Актива на којима се приправници, ментори и стручни сарадници баве различитим темама у вези са кључним димензијама Основа програма.
- вредности на којима се заснива васпитно-образовна пракса,
- креирање инспиративног простора за игру и учење,
- развијање теме/пројекта у складу са интересовањима деце,
- улогу васпитача у подршци дечјој игри и учењу,
- рефлексивно преиспитивање праксе.
На првом састанку Актива ментора и приправника представља се програм увођења у посао медицинске сестре-васпитача и васпитача, План рада Актива ментора и приправника за текућу годину и значај документовања процеса увођења у посао приправника кроз Дневник ментора и Дневник приправника. Такође на састанку се презентују кључне димензије Основа програма „Године узлета (квалитет односа, значај простора, учење кроз игру и истраживање и партнерство са породицом и локалном заједницом). Такође, представљамо им и различите ресурсе – изворе учења у самој установи (радне групе, активи, библиотечки фонд).
Тема другог састанка чланова актива ментора и приправника је „Значај инспиративног простора – анализа простора уз помоћ матрице“. Стручни сарадници на састанку уз помоћ ППТ-а представљају значај инспиративног простора и критеријуме квалитетног физичког окружења који су описани у Основама програма предшколског васпитања и образовања Године узлета, и начин структуирања соба према просторним целинама у јаслама и вртићу. Потом приправници заједно са менторима обилазе просторе соба и холова вртића и анализирају их уз помоћ Матрице за анализу простора која је израђена на основу критеријума квалитетног окружења описаних у Основама програма. Након обиласка простора вртића стручни сарадници са приправницима и менторима дискутују о разумевању критеријума квалитетног физичког окружења што је значајно јер доприноси изградњи заједничког разумевања простора као трећег васпитача, али и медицинским сестрама васпитачима и васпитачима чије просторе су обишли дају предлоге за унапређивање квалитета заједничких простора и простора соба. На овај начин састанак актива ментора и приправника доприноси креирању и унапређивању, инспиративног простора једног вртића. Од ове године на састанцима Актива се прикључују и руководиоци вртића у којем је састанак, независно од тога да ли су ментори. Тиме подржавамо развијање културе дељења одговорности – да су за процес приправничко-менторске праксе одговорни сви запослени.
Тема трећег састанка Актива ментора и приправника је „Развијање теме/пројекта – истраживање деце и васпитача у пројекту“. Стручни сарадници путем ППТ-а представљају карактеристике теме/пројекта а потом ментори и приправници у оквиру малих група анализирају приче о пројектима из Водича за развијање теме/пројекта уз помоћ припремљених рефлексивних питања. Приправници се поред упознавања са процесом развијања теме/пројекта упознају и са једним од начина анализирања садржаја из приручника и водича из серијала „Линије лета“ и значајем коришћења литературе у свакодневном раду.
Четврти и пети састанак чланова актива односи се на укљученост васпитача у игру и учење деце. У вртићима који имају највећи број приправника медицинских сестара васпитача и васпитача организује се активности у којима приправници и ментори бораве у групама и посматрају на који начин приправник – медицинска сестра васпитач и васпитач учествују у дечјој игри. Након тога организује се састанак на коме стручни сарадници, приправници и ментори анализирају укљученост у игру – квалитет комуникације са децом, на који начин проширује игру, како уважава и охрабрује иницијативу деце, на који начин се усаглашава са дечјом перспективом и сл. Приправници кроз сугестије стручних сарадника, ментора и приправника из других вртића добијају прилику да преиспитају своје разумевање значаја учешћа у дечјој игри. Рефлексија започиње увидима самих приправника чијим активностима смо присуствовали у групи.
Шести састанак је посвећен анализи педагошких ситуација на коме стручни сарадници приправници са менторима анализирали различите изазовне ситуације са којима се сусрећу непосредном раду са децом, сарадњи са родитељима и колегама. На претходним састанцима (четвртом и петом), такође анализирамо различите изазовне ситуације са којима се практичари свакодневно сусрећу (издвојимо их, вербализујемо и предложимо могуће начине превазилажења).
На крају програма увођења у посао, у Установи се организује провера савладаности Програма увођења у посао приправника а стручни сарадници су чланови Комисије, чиме се обезбеђује повезаност формалних захтева и реалне праксе у установи.
Сви састанци Актива реализују се кроз интерактивне облике рада који доприносе размени искустава и заједничком грађењу значења, учењу кроз акцију, разумевању,. Користе се различити инструменти (из: модела Заједнице професионалног учења – ЗПУ, Основа програма, као и инструменти које су прилагодили/развили стручни сарадници, у складу са контекстом установе). Закључили смо да је овакав приступ је допринео бољем разумевању вредности и принципа Основа програма и њиховој доследнијој примени у пракси.
Посебна вредност процеса огледа се у тимском раду стручних сарадника (психолога, педагога, логопеда, педагога за физичко васпитања), који заједнички планирају, реализују и евалуирају рад Актива. Партнерство са менторима заснива се на поверењу и узајамном учењу, док се приправницима пружа континуирана подршка – кроз индивидуалне разговоре, праћење рада, повратну информацију и оснаживање за самостално и професионално деловање. То се гради од првог састанка на којем нам је фокус на обезбеђивању сигурне и подстсицајне средине, која је услов сваког учења, па и учења одраслих.
Увиди и промене
Поред изазова који су се односиле на усаглашавање рада Актива ментора и приправника (избор тема састанака актива, осмишљавање начин учења који ће допримнети бољој разумевању Основа програма) један од кључних увида са којим смо се суочили током претходне радне године односио се и на потребу повезивање претходних искустава праксе са актуелним системским променама. Промене законске/подзаконске регулативе (најављене измене Правилника о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника (чији део чини Програм увођења у посао наставника, васпитача и стручног сарадника) и нови Водич за васпитаче у предшколским установама – Менторство. представљали су изазов, али и прилику за унапређивање постојеће праксе.
Због тога су стручни сарадници организовали састанке са менторима, потенцијалним менторима (квалитетним васпитачима који су препознати да могу бити квалитетни ментори) и руководиоцима вртића ПУ „Раковица” на тему унапређивања планирања и документовања приправничко-менторске праксе, са циљем развијања/јачања увида ментора о неопходности/значају заједничког планирања и реализације активности са приправником.
Повод за тему састанка је био састанак са истим учесницима крајем августа 2025. године када је колегиница – психолог Установе као један од аутора и водитеља Обуке за менторе предшколских установа, упознала менторе наше установе са новинама, у правцу подршке менторима и јачања компетенција ментора.
Тема која се том приликом издвојила, односила се на планирање и документовање процеса и увид да су за квалитет приправничко-менторске праксе одговорни сви запослени (не само ментор, или ментор и приправник).
Стручни сарадници су кроз процес рефлексивног преиспитивања праксе Актива ментора и приправника дошли до увида да су кључне вредности и компетенције практичара универзалне и да опстају без обзира на промене програмске концепције – однос према деци, уважавање различитости (свих учесника у васпитно-образовном раду), сарадња и спремност на континуирано учење и стручно усавршавање. Оне представљају темељ и полазиште рада Актива независно од програмских/системских промена.
Промене су уочене у већој оснажености ментора, већој самосталности и сигурности приправника, као и у развоју културе отвореног дијалога и поверења у установи. Видљивост промена огледа се у квалитетнијој документацији праксе, већој повезаности тима и доследнијој примени принципа Основа програма у свакодневном раду.
Рефлексија и препоруке за даљи развој
Искуство рада Актива ментора и приправника показује да је континуитет кључан за одрживост квалитета. Планирање рада на годишњем нивоу, редовни сусрети, усклађивање са актуелним системским новинама и континуирана подршка менторима и приправницима доприносе грађењу и стабилности заједнице праксе.
Највреднијим сматрамо неговање рефлексивне културе – спремности да преиспитујемо сопствену праксу, учимо једни од других и прихватамо промене као прилику за јачање и унапређивање. Тимски рад стручних сарадника показује се као кључни ресурс у планирању и вођењу промена.
Као могуће правце даљег развоја препознајемо:
- додатно оснаживање ментора кроз тематске обуке и међусобну размену искустава,
- систематизацију и документовање примера добре праксе,
- повезивање са широм професионалном заједницом кроз мреже подршке и стручне скупове.
- Учешће ментора на обуци од јавног значаја – за менторе у предшколским установама
Рад Актива ментора и приправника у нашој установи показује да је професионална компетентност процес који се гради у односу, дијалогу и заједничком промишљању. Управо у томе видимо допринос развоју културе установе и шире професионалне заједнице.
Литература
Krnjaja, Ž. (2020). Razvijanje refleksivne prakse u vrtiću. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja. Pavlović-Breneselović, D. (2015). Gde stanuje kvalitet. Knjiga 2. Istraživanje sa decom prakse dečjeg vrtića. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu. Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja „Godine uzleta“ (2018). Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, br. 16/2018. Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju vaspitača i njegovog profesionalnog razvoja (2018). Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, br. 16/2018. Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja (2021). Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, br. 3/2021.
Зорица Пантовић, педагог, педагошки саветник Марија Белензада, психолог, педагошки саветник Олгица Гигић, психолог Јелена Пејчић, педагог Александра Планчак, психолог Сања Докмановић, логопед Василије Живановић, педагог за физичко Предшколска установа „Раковица“, Београд