У сусрет осамнаестим стручним сусретима

ОД „НЕВИДЉИВЕ ПОДРШКЕ“ ДО ПРЕПОЗНАТЉИВЕ ПРОФЕСИЈЕ – ДОПРИНОС СТРУЧНИХ САРАДНИКА КОНТИНУИТЕТУ, РАЗВОЈНОСТИ И ОДРЖИВОСТИ ПРОМЕНА У ПРАКСИ ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ

Апстракт: Рад полази од искуства стручних сарадника и сарадника у предшколској установи који су препознали да значајан део њиховог рада остаје „невидљив“ унутар установе и шире заједнице. Полазна референтна тачка била је потреба за јаснијим позиционирањем професионалних компетенција и њиховог доприноса квалитету васпитно- образовне праксе. Кроз процес заједничког промишљања, планирања и деловања покренуте су конкретне промене усмерене на већу видљивост рада, јачање професионалног идентитета и развој културе сарадње. У раду се приказује како је процес учинио видљивом узајамност развоја компетенција и унапређивања праксе, као и на који начин су компетенције стручних сарадника допринеле континуитету, развојности и одрживости промена у установи.
Кључне речи: професионалне компетенције, видљивост рада, култура установе,
заједништво, одрживост промена

КОНТЕКСТ И РЕФЕРЕНТНА ТАЧКА ПРОМЕНЕ
У оквиру ПУ „Олга Јовичић Рита“ у Краљеву, тим стручних сарадника (психолог, педагог,
логопед, сарадник за физичко васпитање и социјални радник) уочио је да је њихов рад често
препознат кроз појединачне активности, али недовољно видљив као системска и
континуирана подршка развоју квалитета. Референтна тачка промене била је свест о
„невидљивој подршци“ – раду који је присутан у свим сегментима функционисања
установе, али није увек јасно артикулисан ни препознат.
У тој тачки компетенције стручних сарадника огледале су се пре свега у индивидуалном
раду, саветодавној подршци и реаговању на актуелне изазове. Међутим, недостајала је
систематичнија стратегија комуницирања сопствене улоге и доприноса. Ово сазнање
одредило је правац даљег развоја – од реактивне ка проактивној и видљивијој
професионалној позицији.
ПРОЦЕС ГРАЂЕЊА КВАЛИТЕТА – РАЗВОЈНОСТ ПРОМЕНА
Процес је започет унутрашњом рефлексијом тима: анализирани су постојећи облици рада,
начини комуникације са васпитачима и родитељима, као и видљивост активности на нивоу
установе. Дефинисани су конкретни кораци: – јасније планирање и документовање активности; – редовно представљање рада на стручним већима;
– креирање информативних садржаја (панои, билтени, дигиталне објаве);
– иницирање заједничких пројеката са васпитачима;
– умрежавање са локалном заједницом.

Ове акције су покренуле промене у перцепцији улоге стручних сарадника. Видљивост није
схваћена као самопромоција, већ као преузимање одговорности за јасно комуницирање
професионалног доприноса. Изазови су се односили на временска ограничења, отпор
према променама и страх од „излагања“. Превазилажени су кроз међусобну подршку,
поделу одговорности и постепено увођење нових пракси.
Посебан значај имало је стварање услова за заједничко учење – кроз радионице, тематске
састанке и хоризонталну размену. У тим процесима препознаване су снаге свих актера,
што је допринело оснаживању заједништва и културе дијалога.
Праћење промена вршено је кроз самовредновање, повратне информације колега и
анализу укључености стручних сарадника у развојне процесе установе. Планови су
редефинисани у складу са уоченим потребама.
ОДРЖИВОСТ И УЗАЈАМНОСТ РАЗВОЈА КОМПЕТЕНЦИЈА И ПРАКСЕ
Унапређивање праксе допринело је развоју компетенција стручних сарадника – посебно у
домену комуникације, вођења процеса промена и тимског рада. Истовремено, развијене
компетенције омогућиле су систематичнији приступ грађењу квалитета.
Промена је постепено уграђена у културу установе: редовно планирање, транспарентност
рада и сараднички односи постали су део уобичајене праксе. Видљивост рада допринела је
јачању професионалног идентитета и мотивације, али и већем поверењу међу запосленима.
Будући правци развоја односе се на даље јачање истраживачког приступа пракси и
систематичније документовање професионалног учења. Научена лекција јесте да
видљивост није циљ сама по себи, већ средство за оснаживање квалитета, заједништва и
одговорности.
ЗАКЉУЧАК Пут од „невидљиве подршке“ до препознатљиве професије представља процес професионалног сазревања и колективног учења. Кроз континуирано преиспитивање сопствених компетенција и активну улогу у вођењу промена, стручни сарадници доприносе развојности и одрживости праксе предшколске установе. Ово искуство указује да је видљивост рада неодвојива од вредности заједништва, одговорности и професионалног интегритета и може послужити као подстицај другим установама у грађењу културе у којој је допринос сваког члана тима јасно препознат и уважен.

Литература:
Krnjaja, Ž. (2020). Kvalitet u predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju.
Krnjaja, Ž., i Pavlović Breneselović, D. (2015).Gde stanuje kvalitet: politika građenja kvaliteta
u predškolskom vaspitanju, Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju.
Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i
njegovog profesionalnog rada (2021), Udruženje stručnih saradnika predškolskih ustanova Srbije

Јелена Гољић, Ана Бошковић, Ивана Милорадовић Костић, Марија Чоловић Савић,
Наташа Белопавловић, Јелена Власовац, Тијана Павловић, Наташа Милић
ПУ „Олга Јовичић Рита“, Краљево

ПРИПРЕМА ТРАНЗИЦИЈЕ ЗА ШКОЛУ КАО ИЗАЗОВ НОВИХ ОСНОВА ПРОГРАМА ЗА ВАСПИТАЧЕ И РОДИТЕЉЕ И ОЧЕКИВАЊА ОД ДЕЦЕ – Професионална компетентност, вредности и заједништво кроз модел Позитивног дисциплиновања

АПСТРАКТ
Имплементација Нових основа програма предшколског васпитања и образовања „Године
узлета“ (ГУ) поставља пред васпитаче, родитеље и стручне сараднике изазов преиспитивања
традиционалних приступа припреми деце за полазак у школу. У раду је приказано искуство
ПУ „Олга Грбић“ из Косјерића у развоју системског и холистичког модела транзиције,
заснованог на Позитивном дисциплиновању (ПД) и стратешком оквиру „5П“ (Пружи,
Преиспитај, Прескочи, Примени, Потражи помоћ). Кључни фокус рада усмерен је на развој
саморегулације као најважнијег предуслова за успешну адаптацију детета на школу, уместо
на рану академизацију. Посебан допринос представља формализована сарадња са основном
школом кроз Акциони план транзиције и примену Скале процене транзиције и адаптације
првака (СПТАП), која омогућава континуитет подршке детету и повратну евалуацију
ефеката предшколске праксе.
Кључне речи: транзиција у школу, Позитивно дисциплиновање, саморегулација, Године
узлета, партнерство са породицом, модел 5П.

1. УВОД: КОНТЕКСТ И ПОЛАЗИШТА
   Транзиција из предшколске установе у основну школу представља осетљив развојни
   период за дете, али и значајан изазов за родитеље и професионалце. Праћење квалитета
   рада у ПУ „Олга Грбић“ указало је на парадокс: иако родитељи исказују висок степен
   поверења у установу, истовремено је присутна изражена забринутост поводом поласка у
   школу. Ова забринутост најчешће се испољава кроз захтеве за раном академизацијом
   (учење слова, бројева, вежбанке), што је у супротности са развојно заснованим и
   холистичким приступом који промовишу „Године узлета“.
   Полазна вредносна позиција тима била је да спремност за школу не подразумева
   акумулирано знање, већ развијену саморегулацију, емоционалну зрелост, самосталност и
   социјалне вештине. Ослонац за овакво деловање пронађен је у професионалним
   компетенцијама васпитача и психолога (К3 – развој заједнице која учи, К5 – партнерство
   са породицом), као и у принципима програма „Буди рука која воли и реч која соколи“.

2. МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР: МОДЕЛ „5П“ И ПОЗИТИВНО ДИСЦИПЛИНОВАЊЕ
   За структуирање промене у пракси коришћен је модел „5П“, који представља јасан и
   примењив оквир за имплементацију Позитивног дисциплиновања:
   – Пружи – обезбеђивање подршке и конкретних алата деци и родитељима;
   – Преиспитај – критичка анализа постојећих пракси и уверења;
   – Прескочи – напуштање застарелих модела који не подржавају дечју агентивност;
   – Примени – системска примена ПД алата у вртићу и породичном окружењу;
   – Потражи помоћ – умрежавање и формализација сарадње са школом и другим
   системима подршке.
   Вредносно полазиште овог модела јесте померање фокуса са „спремања детета за школу“
   ка „јачању детета за живот“, при чему се саморегулација препознаје као кључни развојни исходи.

3. ПРОЦЕС И КЉУЧНЕ АКТИВНОСТИ
   3.1. Реформа васпитне праксе
   Унутар установе преиспитане су традиционалне активности припреме за школу, као што
   су пасивно седење и симулација школских часова. Ове праксе замењене су активним
   учешћем деце, већом слободом избора, учењем кроз игру и развојем агентивности. У раду
   са изазовним понашањима уместо казне примењени су ПД алати:давање ограниченог
   избора, фокус на решење и логичке последице. Реализују се хоризонталне размене на тему
   позитивног дисциплиновања са васпитаљчима и радионице «Обујсе у дечје папуче».

3.2. Оснаживање и партнерство са родитељима Класични родитељски састанци трансформисани су у интерактивне радионице („Спремни за
школу – без страха“, „Обуј се у папуче детета“). Родитељима су понуђени конкретни и примењиви алати (флајери „Мали водич за велику самосталност“), чиме је њихова улога преусмерена са подучавања академским вештинама на подршку развоју самосталности и емоционалне
стабилности детета.

3.3. Међуинституционална сарадња са основном школом Сарадња са основном школом формализована је кроз Акциони план транзиције. Заједнички је дефинисано да је за школу најважније „спремно дете“ – социјално адаптирано, саморегулисано и функционално. Као иновативан инструмент уведена је Скала процене транзиције и адаптације првака (СПТАП), која омогућава учитељима да процене адаптацију деце и обезбеде повратну информацију предшколској установи. Креиран је упитник тј. Протокол “Профил самосталности” и предложен је да васпитачи попуне за свако дете у својој васпитној групи чиме ће употпунити дечји портфолио за подршку родитељима и увиде васпитача. И родитеља и уколико родитељи желе да
прикажу учитељици ради бољег приступа учитељице упериоду адаптације на школу.

4. УВИДИ И ПРОМЕНЕ У ПРАКСИ Реализација пројекта довела је до вишеструких позитивних исхода:
• васпитачи су оснажени да аргументовано заступају значај игре и саморегулације;
• родитељска анксиозност је смањена, а партнерство са установом ојачано;
• успостављен је „заједнички језик“ између вртића и школе;
• улога психолога проширена је са индивидуалног рада на позицију лидера транзиције и дизајнера подстицајног окружења

ЗАКЉУЧАК И ПРЕПОРУКЕ
Транзиција у школу није изолован догађај, већ дугорочан процес који почиње од првог
дана боравка детета у вртићу. Искуство ПУ „Олга Грбић“ показује да је саморегулација
најпоузданији предиктор успешне школске адаптације, далеко значајнији од раног
усвајања академских знања.
ДОДАТАК РАДУ: Емпиријска провера модела кроз Скалу процене транзиције и
адаптације првака (СПТАП)
Емпиријска потврда модела: Резултати скале процене транзиције (СПТАП)
Као круна процеса сарадње између ПУ „Олга Грбић“ и основне школе, примењена је
Скала процене транзиције и адаптације првака (СПТАП). Овај инструмент служи
као „повратна спрега“ која васпитачима и стручним сарадницима омогућава увид у
ефекте рада у васпитним групама Гоцине пред полазак у школу кроз три кључна
домена:
– систематска примена модела 5П и Позитивног дисциплиновања у ППП;
– увођење инструмената попут СПТАП-а као стандардног дела документације при
преласку у школу;
– даљи развој професионалних компетенција васпитача и стручних сарадника кроз
хоризонталне размене и супервизију;
– јачање националних политика које стављају социјално-емоционалне компетенције
у фокус спремности за школу.
Финални додатак закључку: „На тај начин, овај рад не само да је трансформисао праксу
ППП-а у ПУ „Олга Грбић“, већ је послужио као оквир за континуирани професионални
развој стручног сарадника. Психолог је кроз овај пројекат изашао из оквира индивидуалног рада са дететом и постао дизајнер подстицајног окружења које почива на вредностима емпатије, заједништва и Позитивног дисциплиновања. Оваква пракса директно доприноси јачању угледа установе и поставља стандард за то како стручни сарадник може бити носилац системских промена у ери „Година узлета.“
ПРЕПОРУКЕ Предлажемо да се модел 5П и скале за процену социјално-емоционалног статуса детета (попут СПТАП-а) формализују као стандардни део документације при преласку из ПУ у ОШ. Ово доприноси грађењу заједнице која заиста учи и која вреднује процес, а не само производ предшколског васпитања.

Како бисмо проверили ефикасност стратешког оквира „5П“ и принципа Позитивне
дисциплине, спроведена је евалуација адаптације првака. Резултати показују директну
везу између вештина развијених у вртићу и успешног сналажења у школској средини.

Табела 1: Збирни резултати адаптације по доменима (просек за први разред)

Кључни налази извештаја као инпут за стручни рад:

Највиша оцена у потврђује да деца која долазе из ПУ „Олга Грбић“ поседују развијену емпатију и
вештине саморегулације. Ово је директан резултат замене казнених мера ПД
алатима (нпр. „фокус на решење“ уместо на грешку).

• Доминација социјалне интелигенције: Највиша оцена у Домену II (3,39)
  – Истрајност на задатку: Висока самосталност у Домену III (посебно у одељењу 1-
  2 са оценом 3,92) доказује да холистички приступ и подстицање истраживачког
  духа кроз „Године узлета“ развијају дугорочну пажњу коју школа захтева.
  – Изазов рутина (Домен I): Резултат од 3,13 указује на то да је прелазак са
  слободнијег режима на структурисани школски дан најзахтевнији део транзиције,
  што оправдава нашу препораку о простору као „трећем васпитачу“ који мора бити
  јасно визуелно структурисан.
  
  Закључак евалуације: Резултати скале СПТАП служе као научна валидација да
  саморегулација, коју смо градили кроз партнерство са родитељима и обуке васпитача
  („Буди рука која воли…“), представља најјачи предсказатељ успешне транзиције. Ови
  подаци затварају круг сарадње између вртића и школе, дајући стручним сарадницима
  јасне смернице за даље унапређење праксе.
  На основу резултата извештаја, предлажу се следећи заједнички кораци: Домен I: Прелази и рутине (Најнижи резултат 3,13)
• Домен II: Социјално-емоционални фокус (Резултат 3,39)
  • Активност: Наставак коришћења „Тачка решења“ за решавање сукоба, што деца већ познају из вртића, како би се смањила потреба за интервенцијом учитељице.
  • ПД Принцип: Фокус на дугорочна решења – учење вештина уместо краткорочног кажњавања.
• Домен III: Истрајност и пажња (Резултат 3,25)
  • Активност: Креирање задатака који подстичу „истраживачки дух“ из програма Године узлета, чиме се повећава фокус и смањује одустајање код тежих задатака.
• Резултати евалуације указују да је највиши ниво постигнут у домену социјално-емоционалне адаптације, што потврђује ефекте Позитивног дисциплиновања и холистичког приступа програма „Године узлета“. ЛИТЕРАТУРА
• Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (2018). Правилник о основама програма предшколског васпитања и образовања „Године узлета“. Службени гласник РС – Просветни гласник, бр. 16/2018.
• Закон о основама система образовања и васпитања (2021). Службени гласник РС, бр. 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 27/2018 – др. закон, 6/2020 и 129/2021.
• Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ). Приручници и материјали за професионални развој стручних сарадника и васпитача у оквиру имплементације Нових основа програма.
• Друштво за дечју и адолесцентну психијатрију и сродне струке Србије – ДЕАС (2023). БУДИ РУКА КОЈА ВОЛИ И РЕЧ КОЈА СОКОЛИ: Приручник за професионалце који раде са родитељима. Београд.
• Nelsen, J. (2018). Positive Discipline: The Classic Guide to Helping Children Develop Self-Discipline, Responsibility, Cooperation, and Problem-Solving Skills. New York: Ballantine Books. (Или превод на српски језик уколико користите домаће издање).
• Siegel, D. J., & Bryson, T. P. (2011). The Whole-Brain Child: 12 Revolutionary Strategies to Nurture Your Child’s Developing Mind. New York: Delacorte Press. (Кључна литература за разумевање саморегулације и емпатије).
• Крњаја, Ж. и Павловић БреBreneselović, Д. (2017). Од учења ка подучавању: Програмски континуитет у предшколском васпитању. Београд: Институт за педагогију и андрагогију.
• Стандари компетенција за професију васпитача и стручног сарадника (2018). Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Гордана Штуловић (психолог), СањаМитровић(васпитач), СањаМијаиловић (васпитач)
ПУ „Олга Грбић“,Косјерић

.