Почело је одбројавање. Брзо нам стиже недеља, 29.3.2026. датум почетка…

РАЗВОЈ КОМПЕТЕНЦИЈА И ИЗГРАДЊА ЗАЈЕДНИШТВА КРОЗ САРАДЊУ ПОРОДИЦЕ И ВРТИЋА ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА ПОРОДИЦЕ

Апстракт: Сарадња породице и вртића представља један од стубова квалитета у предшколском васпитању. Обележавање Међународног дана породице представља значајан оквир за унапређивање односа породице и вртића, као и за промоцију вредности заједништва у предшколском васпитању и образовању. Овај рад представља модел организовања и реализовања активности у оквиру четири вртића са фокусом на компетенције стручних сарадника који су имали кључну улогу у планирању,
координацији и подршци васпитачима. Кроз заједничке активности јачали смо осећај припадности, подржавали породичне вредности и градили партнерство што је допринело целокупном развоју детета. У овом раду приказује се модел практичне сарадње, са посебним нагласком на улогу стручних сарадника и њихове компетенције у области сарадње и заједништва.
Кључне речи: подршка, породица, компетенције, тимски рад, заједништво

УВОД Током радне 2023/24. године у ПУ “Радосно детињство” Нови Сад вреднована је друга област квалитета рада Подршка деци и породици. Показатељ 2.3.2. У установи се примењују различити начини укључивања породице делимично је остварен. У складу са тим, као једна од мера за унапређивање квалитета рада предложено је да се Међународни дан породице (15. мај) обележи током целе радне недеље, у свим вртићима и местима у локалној заједници.
У пракси се често јављају изазови као што су недовољно учешће родитеља у животу вртића, различита очекивања и недостаци у планирању активности усмерених на развијање партнерског односа. Поставља се питање:
Како стручни сарадници могу да осмисле и воде процес који ће ангажовати
породице, оснажити васпитаче и креирати културу заједништва у вртићу?
Како смо почели….
Међународни дан породице представља значајан оквир за унапређивање односа
породице и вртића, као и за промоцију вредности заједништва у предшколском
васпитању и образовању. Овај рад представља модел организовања и
реализовања активности у оквиру четири вртића, у 44 групе, на територији
града Новог Сада, са посебним фокусом на компетенције стручних сарадника
који су имали кључну улогу у планирању, координацији и подршци васпитачима.
Оформљена је радна група на нивоу Установе чији су чланови били запослени
из в-о рада, различитих профила. Задатак ове радне групе је била израда
предлога активности (заједнички догађаји и тематске радионице за родитеље активности које подстичу размену добрих пракси и могући начини повезивања свих вртића у оквиру установе) и места реализације истих (паркови, културне станице, фудбалски терени, вртићи). Ка вртићима је упућен захтев да се израде акциони планови за обележавање Међународног дана породице.
Акциони планови вртића укључивали су: активности које јачају сарадњу између васпитача, родитеља и деце – радионице / заједничке игре; опремање простора едукативним материјалима за родитеље; пружање континуиране подршке васпитачима у планирању васпитно-образовног рада у складу са потребама конкретне групе. Дефинисани су носиоци активности, учесници, време и место
реализације, као и потребна средства.
Успостављена је сарадња са установама културе и спортским организацијама, како би се породици омогућило учешће у заједничким догађајима и активностима. Посебан акценат стављен је на повезивање родитеља и деце група пред полазак у школу из различитих вртића на једном месту у локалној заједници.
Шта смо радили…
Поред горе наведених активности, стручни сарадници су учествовали у припреми психолошко-педагошких текстова који су били намењени родитељима, са циљем подршке развоју детета и унапређењу сарадње породице и вртића. Израђени су и QR кодови који су омогућили лак приступ садржајима, чиме је повећана доступност и употребљивост стручних материјала.
Стручни сарадници су учествовали у изради и реализацији модела активности.
Модел активности:

  1. Припрема
     Планирање активности са васпитачима
     Планирање активности са локалном заједницом
     Израда плана активности
     Процена ризика и логистике
     Израда плаката за позив родитеља
  2. Реализација
     Интерактивне радионице
     Израда рамова и цртежа породице
     Породичне игре
     Креативни задаци
     Спортске и такмичарске игре (низ задатака које дете и родитељ раде
    заједно)
     Позоришна представа у извођењу васпитача
     Уређење и оплемењивање дворишта
  3. Евалуација
     Изложба
     Панел заједничких порука деце и родитеља
     Израда извештаја
     Рефлексија тима
    Шта смо закључили…

На основу евалуације закључили смо да овакав модел:
 продубљује партнерске односе
 чини родитеље видљивијим у животу вртића
 јача васпитне компетенције породица
 развија код деце осећај припадности и сигурности
 јача заједницу вртића
 подиже видљивост установе у заједници
 истиче компетенције стручних сарадника као носећег фактора промена у
култури сарадње
 може бити применљив у другим установама
Закључак
Обележавање Међународног дана породице представља значајан простор за
унапређивање партнерства породице и вртића, али и за видљивост улоге
стручних сарадника у подршци деци, родитељима и васпитачима. Кроз
промишљено планиране и заједнички реализоване активности, стручни
сарадник развија своје компетенције – способност посредовања, координације,
подршке, професионалног саветовања, као и изградњу заједништва које се
ослања на поверење, поштовање и отворен дијалог.
Овај приказан модел рада показује да партнерство са породицама није
једнократан догађај већ континуирани процес који се развија кроз свакодневне
интеракције, оснаживање родитеља и неговање заједничких вредности.
Укључивањем различитих перспектива – деце, родитеља/старатеља, васпитача/
медицинских сестара васпитача, сестара за превентивно здравствену заштиту,
помоћно техничког особља и локалне заједнице – вртић постаје место у коме су
сва искуства добродошла и у коме се гради шира мрежа подршке детету.
Пример описане праксе јасно показује да су компетенције стручних сарадника
кључне за развој културе сарадње и заједништва, као и за промовисање
позитивних модела који могу бити инспирација другим установама. Видљивост
оваквих иницијатива доприноси јачању професионалног идентитета
предшколске установе и подстиче ширење примера добре праксе на нивоу
локалне заједнице и шире.
Зато је истицање значаја породице, неговање односа и континуирана изградња
партнерства темељ за целовити развој детета и квалитетан васпитно-образовни
рад. Овај приступ може бити применљив и у другим предшколским установама
које желе да постану место подршке, сигурности и заједничког раста за све
учеснике – децу, родитеље и професионалце. Наш план је да овакав облик
обележавања Међународног дана породице постане устаљена пракса у свим
нашим вртићима.


Литература:


Najdanović – Tomić J. i drugi (2022). Samovrednovanje u predškolskim ustanovama – Vodič za zaposlene u predškolskim ustanovama. Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja: Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja; Pravilnik standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj
ustanovi i njegovom profesionalnom razvoju (2021). Službeni glasnik Republike
Srbije – Prosvetni glasnik, br. 3/2021-55;
Pravilnik o programu svih oblika rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi
(2021). Službeni glasnik Republike Srbije – Prosvetni glasnik, br. 6/2021;
Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja – Godine
uzleta (2019). Službeni glasnik Republike Srbije – Prosvetni glasnik, br. 16/2018.

Татјана Миљановић, педагог
Јелена Црнић, психолог, ПУ „Радосно детињство“, Нови Сад

„САГЛЕДАВАЊЕ ПРАКСЕ, АНАЛИЗА И РЕФЛЕКСИЈА ПУТЕМ СТРУЧНОГ УСАВРШАВАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И САМОВРЕДНОВАЊА РАДА УСТАНОВЕ“

Апстракт: Предшколска установа „Савски венац“ у континуитету ради на унапређивању квалитета васпитно-образовне праксе кроз развијање професионалних компетенција запослених, јачање заједничких вредности и изградње професионалне заједнице учења. Приказан рад заснива се на резултатима спроведеног истраживања стручног сарадника, педагога, унутар Установе о потребама и ефикасности стручног усавршавања запослених, као и на налазима процеса самовредновања у
областима „Васпитно–образовни рад“ и „Професионална заједница учења“. Добијени подаци
пружили су смернице како се квалитет рада може унапредити кроз систематски приступ
професионалном развоју, а уједно путем унапређивања праксе. Истраживање је вршено у току две
радне године, укључени су сви актери у васпитно – образовном процесу са циљем да се прикажу
актуелне потребе запослених у области стручног усавршавања, да се анализира усклађеност
професионалног развоја са стварним изазовима васпитно – образовне праксе, да се препознају
потребе за унапређивањем праксе и предузму планиране акције.
Кључне речи: квалитет, професионални развој, односи, заједница учења, самовредновање

Увод

Унапређивање квалитета рада представља трајни процес који захтева, континуирано

праћење, анализу и унапређивање професионалне праксе свих актера у васпитно-
образовном раду. Квалитет је нешто што се стиче радом, гради се усвајањем приципа и вредности једне установе, а све то кроз развијање праксе и заједнице учења. Квалитет није непроменљив, он мора да се одржава и гради у пракси. У таквом окружењу професионална компетентност васпитача, стручних сарадника, заједничке вредности и квалитетна сарадња унутар професионалне заједнице учења, представљају кључне факторе одрживог развоја и унапређења установе.
Полазишта овог рада сагледана су из више углова. Са једне стране резултати спроведеног
истраживања о потребама и ефектима стручног усавршавања запослених, а са друге стране
резултати добијени током процеса самовредновања рада Установе, а све у циљу јачања
рефлексивне праксе и културе заједнице учења. Ови извори заједно представљају увид у то
како професионални развој утиче на квалитет рада Установе и које промене је потребно
подстицати у наредном периоду.

Процес и активности
Спроведено је анкетирање запослених како би се сагледале потребе за усавршавањем,
проценила ефикасност већ реализованих програма и идентификовали приоритети у
професионалном развоју за наредни период.
Фокус је био на доприносу стечених знања и примена у свакодневном раду, такође потреба
за сагледавањем облика усавршавања унутар установе и предлога практичара како би
унапредили хоризонталну размену унутар Установе, а све у циљу сагледавања реалних и
актуелних потреба праксе.
Са друге стране тимови за самовредновање анализирали су рад установе кроз две области:
«Васпитно-образовни рад» и «Професионална заједница учења». Подаци су прикупљени
путем посматрања, анализе материјала који су чинили упитници и чек листе за фокус групе
родитеља, васпитача и деце.
Увиди и промене
Истраживања у ова два правца показала су потребу за унапређивањем и грађењем добрих
односа унутар установе, за уређењем заједничких простора како би се на тај начин
подстакла сарадња и међувршњачко учење деце, што захтева подршку и сарадњу одраслих
(васптача, родитеља, других одраслих). Као битан сегмент издвојила се потреба за
континуираним праћењем и документовањем дечијег учења и развоја, а све то доводи се у
везу са сталним стручним усавршавањем. Добијени резултати потврђују да квалитет рада у
предшколској установи значајно зависи од квалитета професионалног развоја, али и од
културе заједништва.
Анализа података из спроведеног истраживања и самовредновања рада Установе указује на
неколико кључних увида:

  1. Стручно усавршавање има највећи ефекат када је повезано са праксом
  2. Потребно је јачати рефлексивну и истраживачку праксу, како би се унапредио квалитет
  3. Јачањем професионалне заједнице учења и партнерских односа, постижу се бољи
    резултати у раду
  4. Препознате су заједничке вредности које треба надаље неговати и надограђивати у пракси
    На основу рефлексије и добијених резултата , уз консултације свих чланова стручног тима
    и практичара прави се план и организују се следеће активности у установи: 1. Хоризонталне размене са темом: Документовање дечијег учења и развоја, након
    менторске подршке у РЈ „Анђелак“, практичари у сарадњи са стручним сарадником уз
    подршку директора и помоћника директора, реализују 4 актива, са циљем да се обухвати
    што већи број учесника и пренесе стечено искуство у процесу учења и сагледавања праксе. 2. Организоване су радионице које подстичу сарадњу и комуникацију, као и развој
    квалитетних односа , а заснивају се на раду у малим групама. 3. Стратешки се планирају активи на нивоу Установе у циљу подршке развијању
    квалитетнијег реалног програма кроз унапред задате смернице и задатке. 4. Учење унутар установе , на основу примера добре праксе између објеката, анализе и
    рефлексије.

Слика 1. и 2. Хоризонтална размена у Установи

Закључак

Професионална заједница учења представља оквир у коме запослени међусобно подржавају
развој компетенција, деле вредности и граде визију о томе какво окружење и учење желимо
за децу. Подаци показују да су стручни развој и самовредновање међусобно повезани процеси: једно препознаје потребе, а друго нуди пут ка њиховом унапређењу. Јачање рефлексивне праксе, партнерских односа и систематске подршке стручних сарадника и руководства Установе, представља кључ одрживог развоја установе.
Препоруке за даљи рад:

  1. Наставити јачање професионалне заједнице учења, кроз редовне тимске састанке,
    заједничко разматрање праксе, размену и рефлексију.
  2. Унапредити документовање учења деце, како би анализе биле дубље, уједначеније и више
    оријентисане на развој детета.
  3. Правити план стручног усавршавања тако да буде смислен, применљив и у складу са
    потребама у пракси.
  4. Развијати културу заједничких вредности кроз активности које подстичу међусобну
    подршку, поштовање и отворени дијалог.
  5. Усмерити развојне активности на стварање одрживих промена

Literatura:
Pavlović-Breneselović, D, Krnjaja, Ž. 2021). SNOP- Stručni saradnik kao nosilac promene PU.
Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju
Krnjaja, Ž.(2016). Gde stanuje kvalitet: Razvijanje prakse dečijeg vrtića (Knjiga 3). Beograd:
Institut za pedagogiju i andragogiju.
Osnove programa predškolskog obrazovanja i vaspitanja – Godine uzleta (2019). Ministarstvo
prosvete, nauke tehnološkog razvoja , Beograd
Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i
njegovog profesionalnog razvoja (2021). Službeni glasnik RS – „prosvetni glasnik“ broj 3/ 2021
SAMOVREDNOVANjE u predškolskim ustanovama: vodič za zaposlene u predškolskim
ustanovama; autori Jelena Najdanović-Tomić … i dr. (2022). Beograd: Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja,

Марија Илић, стручни сарадник –педагог,
Милица Бекрић, васпитач,
Далиборка Месар, васпитач, помоћник директора, Предшколска Установа „Савски венац“, Београд

У сусрет осамнаестим стручним сусретима