ИЗАЗОВНА ПОНАШАЊА КОД ДЕЦЕ СА ТЕШКОЋАМА У РАЗВОЈУ – ПРОЦЕС, УВИДИ И ЗАЈЕДНИЧКО УЧЕЊЕ У ВРТИЋКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ
Апстракт:
Овај рад представља опис процеса, активности и увида насталих током пружања подршке деци која
испољавају изазовна понашања, као и оснаживања васпитача и породица у предшколској установи.
Полазећи од потребе да се кроз тимски рад, професионалну рефлексију и сарадњу развије стабилан
систем подршке, реализоване су активности засноване на анализи узрока понашања, сензорним
потребама детета и улози односа у регулацији емоција. Процес је резултирао израдом приручника,
унапређењем компетенција, јачањем заједништва и развојем праксе усмерене на дете. Рад може
послужити каомодел развоја инклузивне праксе у другим установама. Кључне
речи:професионална компетентност, заједништво и подршка, сарадња, инклузивна пракса,
хоризонталне размене.
УВОД
ПУ Чукарица у свом саставу има 23 вртића. Тим за инклузивно образовање Предшколске
Установе Чукарица организован је на следећи начин: на нивоу установе тим чине стручни
сарадници- педагог, психолог, логопеди, сарадник дефектолог и социјални радник,
васпитачи, медицинске сестре васпитачи и родитељ. Сваки од наша 23 вртића има и свој
мини тим за инклузију кога чине: васпитачи, медицинске сестре, васпитачи и стручни
сарадник педагог или психолог тог вртића.
Пракса представљена у овом раду настала је као одоговор на повећан број деце са
тешкоћама у развоју, нарочито у домену комуникације и сензорне интеграције. У таквом
контексту, васпитачи су се често сусретали са изазовним понашањима као што су плач,
ударање, избегавање контакта, одбијање активности, повлачење, трчање по соби и тешкоће
у транзицијама. Иако су поједини васпитачи имали претходна искуства, било је јасно да је
потребан усаглашен приступ заснован на заједничким вредностима и професионалним
компетенцијама.
Разлог покретања процеса био је увид у потребу да се понашање детета разуме кроз развојни
и сензорни аспект, а не као „инат“ или „непристојност“. Установљено је да недовољно познавање узрока понашања ствара несигурност код васпитача и доводи до неусаглашених
реакција, што може појачати узнемиреност детета.
Полазиште рада заснива се на вредностима:
● поштовање индивидуалног развоја,
● изградња односа и поверења,
● сарадња и заједништво у тиму,
● професионална рефлексија као услов квалитета.
ПРОЦЕС У ГРАЂЕЊУ КВАЛИТЕТА
Анализа потреба и иницијални кораци
Процес је започео унутрашњим испитивањем потреба васпитача. Тема која се најчешће
издвајала била је: „Како да разумемо узрок понашања и реагујемо смирено и доследно?“
Ово је представљало основу за планирање наредних корака.
Организоване су радионице на којима су васпитачи доносили примере из праксе. Кроз
тимску анализу почели су да уочавају:
● услове који претходе понашању (умор, глад, прејаки стимулуси),
● потребе детета у тренутку понашања,
● реакције које понашање одржавају или умањују.
Овај део процеса представљао је један од најважнијих корака ка развијању професионалне
рефлексије.
Стручни сарадници су организовали индивидуалне разговоре са родитељима кроз које су
прикупљене информације о кућним ритуалима, окидачима и омиљеним активностима
детета. Ово је омогућило да се гради конзистентност између породице и вртића.
Након креирања стратегија и планова подршке уследила је израда индивидуализованих
стратегија:
● визуелне најаве,
● структуриране рутине,
● сензорни материјали,
● простори за смиривање,
● постепене транзиције
Важну улогу у овом процесу су имали стручни сарадници као медијатори, координатори
и пружаоци подршке кроз:
● редовне консултације са васпитачима,
● оснаживање тима кроз анализу података,
● сарадњу са логопедом и дефектологом,
● праћење напретка детета.
Као резултат процеса, настала је брошура, а затим због обимног материјала и приручник
која садржи: описе стратегија, примере из праксе, визуелне подршке и смернице за рад са
децом која испољавају изазовна понашања. Приручник је постао материјал доступан свим
васпитачима и значајно унапредио праксу.
УВИДИ И ПРОМЕНЕ
Промена у ставовима васпитача:
Најзначајнији увид био је да је понашање деце сигнал, а не „проблем“. Васпитачи су
почели да се питају: „Шта дете покушава да ми каже?“ уместо „Како да га зауставим?“
Током процеса развиле су се компетенције у областима:
● процене потреба детета,
● реаговања у кризним ситуацијама,
● емоционалне подршке,
● сензорне интеграције,
● документовања и планирања.
Процес је повезао васпитаче, стручне сараднике и породице. Сарадња је постала
природна, систематична и усмерена ка добробити детета.
Кроз приручник, презентације и интерну обуку, резултати рада постали су видљиви широј професионалној заједници унутар установе.
РЕФЛЕКСИЈА И ПРЕПОРУКЕ ЗА ДАЉИ РАЗВОЈ
Кроз цео процес уочено је да заједничко учење, континуитет у сарадњи и рефлексивно
приступање пракси представљају најјаче елементе који утичу на квалитет подршке.
Васпитачи су истицали да им је највише значило то што нису били сами у процесу и што
су имали простор да размене дилеме, неуспехе и успехе.
Кључне поуке које су произашле из процеса укључују:
● важност тога да сваки одрасли у окружењу има исте информације и да примењује
усаглашене стратегије; ● неопходност континуиране подршке и доступности стручног сарадника у кризним
ситуацијама;
● значај документације која помаже да се сагледа реална слика напретка;
● вредност отвореног дијалога у тиму, без страха од грешке;
● потребу да се породице активно укључе у осмишљавање подршке, а не само у
праћење резултата.
Препоруке за даљи развој
Увођење редовних хоризонталних размена – једном месечно као простор за
рефлексију, анализу примера и унапређење праксе.
Даље проширивање приручника – укључивање нових примера из праксе, визуелних
материјала и ситуација из различитих узрасних група.
Развој система интерне супервизије – структурирани разговори са стручним
сарадником током године, усмерени на процену и унапређење професионалне праксе.
Јачање сарадње са породицама – кроз радионице, кратке водиче за кућне рутине и
заједничке активности које подржавају регулацију детета.
Умрежавање са другим установама – размена пракси, примерa успешне подршке и
повезивање тимова сличних интересовања Континуиране обуке из области сензорне интеграције и комуникације – како би
васпитачи могли боље да препознају узроке понашања и примене одговарајуће
стратегије.
ЗАКЉУЧАК
Процес описан у овом раду показује да изазовна понашања деце нису препрека, већ
полазиште за развој професионалне праксе и заједничког учења. Усаглашена сарадња
васпитача, стручних сарадника и породица представља темељ на коме се гради стабилна,
осетљива и инклузивна пракса у предшколској установи.
Кроз анализу узрока понашања, увођење сензорне подршке, визуелних рутина, доследних
стратегија и професионалне рефлексије, тим је успео да оствари значајне помаке у
функционисању групе, у добробити деце и у оснаживању васпитача.
Рад показује да је квалитетна подршка могућа само онда када је заснована на:
● разумевању детета као активног субјекта;
● партнерству свих актера;
● вредностима заједништва и поверења;
● континуитету у учењу и преиспитивању праксе.
Ова искуства могу да послуже као модел другим установама које желе да развију
инклузивну,подржавајућу и професионалну културу рада.
Литература Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja – Godine uzleta,
Beograd: Službeni glasnik RS, br. 88/17 i 27/18 – dr. zakon
Dijete i senzorna integracija – A. Jean Ayers, Naklada Slap, 2009.
Disciplina bez drame – D. Dž. Sigl, T. P. Brajson
Brošura za problematična ponašanja kod dece sa poteškoćama u razvoju – Institut za mentalno
zdravlje.
Маја Костић, психолог
Зорица Крстић, дефектолог
Ана Хаџић, логопед
Зорица Жујовић Катић,логопед
ПУ Чукарица, Београд
ЈАЧАЊЕ ПРОФЕСИОНАЛНИХ И РОДИТЕЉСКИХ
КОМПЕТЕНЦИЈА ЗА ПРИСТУП ВАСПИТНОЈ ДИСЦИПЛИНИ У РОДИТЕЉСТВУ
Студија случаја “Буди први, буди снажан, иначе ниси важан“
Апстракт: Комуникација са родитељима о досциплиновању деце одговорност је сваког стручњака који ради са децом и породицама, посебно на предшколском узрасту. Уз подршку
Удружења стручних сарадника и Министарства просвете, у оквиру плана широке
имплементације новог модела превентивног програма, одржана је обука стручњака који раде у
ПУ у Србији на тему примене 5П модела, намењеног за непосредни рад са родитељима, децом и
другим стручњацима, под називом “Буди рука која воли и реч која соколи“.
Стручним сарадницима у установи се овом обуком јачају компетенције за коришћење и примену 5 категорија порука родитељима:
Пружи, у пракси поучавања, неговања, лечења, помагања и заштите Преиспитај,
Прескочи/Прекини, Примени, /Потражи. Примена модела у раду са породицма у установи,
кроз анализу студије случаја, бацила је ново светло на потребу да сви васпитачи наставе да
осветљавају и разумеју родитељске, а посебно своје личне васпитне стилове који значајно
утичу на однос према кажњавању деце.
Кључне речи: васпитна дисциплина, 5П модел превенције, студија случаја, професионалне
компетенције, вредности
УВОД За квалитетно бављење предшколским васпитањем и образовањем неопходно је
преиспитивање васпитних пракси запослених и родитеља, са посебним акцентом на
васпитној дисциплини у родитељству.
Телесно кажњавање деце још увек није експлицитно забрањено у Србији (осим у
школском окружењу и институцијама СЗ). Комитет за надзор примене Конвенције о дечјим
правима у Србији редовно указује на потребу за законом којим би се регулисала забрана
телесног кажњавања, а промовише позитивне, ненасилне и партиципативне начине
васпитања и дисциплиновања деце. Досадашњи превентивни програми су хетерогени, не
користе нужно исти наратив, најчешће радионичарског типа који обухвата већ мотивисане
полазнике и углавном без евалуације ефеката имплементације наученог. Комуникација са родитељима о досциплиновању деце одговорност је сваког стручњака који
ради са децом и породицама – није приватна и одлука сваког појединца, већ одлука везана за
јавно здравље.
Уз подршку Удружења стручних сарадника и Министарства просвете, у оквиру плана
широке имплементације новог модела превентивног програма, одржана је обука
стручњака који раде у ПУ у Србији на тему примене 5П модела, намењеног за
непосредни рад са родитељима, децом и другим стручњацима, под називом “Буди рука
која воли и реч која соколи“. Стручним сарадницима у установи се овом обуком јачају
компетенције за коришћење и примену 5 категорија порука родитељима у пракси
поучавања, неговања, лечења, помагања и заштите: ПРУЖИ, ПРЕИСПИТАЈ,
ПРЕСКОЧИ/ПРЕКИНИ, ПРИМЕНИ, ПОТРАЖИ.
Дводневној обуци присуствовало је 5 чланова стручне службе из наше установе. Задатак за
супервизијски састанак је био приказати студију случаја у којој се може видети приступ у
пружању подршке породици која примењује неки вид физичког кажњавања детета.
Одлучиле смо се за случај који се десио у установи пре обуке, тако што смо то искуство
ставиле у контекст обуке и продискутовле шта и како бисмо урадиле другачије сада у
светлу новог модела.
Дале смо назив студији случаја: Прича о дечаку Васи “Буди први, буди снажан, иначе
ниси важан!“
O дететовој породици и њиховим уверењима Дечак В.К. похађа вртић од јаслица, тренутно је у групи пред полазак у школу. Живи са оцем и мајком и две старије сестре. Треће је дете и једини дечак у породици. Отац и мајка запослени у приватној фирми коју заједно воде. Отац изразито строг, патријахалних уверења. Захтеван, не толерише грешке, виче, физички кажњава ( по речима Васе). Две старије сестре су прошле кроз исти вртић. Васпитачи знају, из времена када су сво троје деце доводили у вртић, да је отац често омаловажао старије ћерке.
Мајка је слушала похвале због дечакове интелигенције и информисаности, и у тим ситуацијама је
истицала како је најстарија ћерка најуспешнија. Када су учестале жалбе на Васино понашање мајка
је развила стратегију избегавања разговора са васпитачима. Љутила се отворено на дете због
приговора васпитача. Истовремено се љутила на васпитаче зато што не умеју да реше проблем.
Опис понашања: Васа је високо интелигентан дечак, врло информисан. У вртићу има потребу за потпуном доминацијом. У свакој ситуацији настоји да је најбољи и да је први. Не мири се са
поразом, у тим ситуацијама исказује бес и агресивно понашање. Шутира васпитаче, удара другове,
треска вратима од собе, баца играчке. Друговима даје надимке, вређа их, непримерено се обраћа
васпитачима ( као одрасли ). Најчешће речи: „Не знаш ти ништа, немаш појма“
Највећу забринутост изазвао је догађај у групи када се Васа вртио после одсуства због болести у
групу и укључио у такмичарску игру коју су учили у међувремену. Како није успео да победи друга у пару из више пута, он је побеснео од немоћи, почео да плаче и узео канап, увио око врата, повукао
на горе уз речи, “Ја ћу да се обесим“.
О интервенцији стручних сарадника:
– Нисмо успели и поред свих напора да реализујемо заједнички разговор васпитача, педагога и оба
родитеља. Када је коначно отац дошао на разговор, Разговор са оцем је био напоран и захтеван.
Најтеже је било успоставити комуникацију без узајамних осуда и оптуживања и пронаћи
заједнички циљ за Васу.
Педагог је саветовала оцу више времена проведених са Васом у игри, без „учења“, без притисака
да се извршавају неки задаци, већ дечја игра у којој ће обојица уживати.
Педагог користи стратегије позитивне комуникације, истиче дететове добре стране. Указује на
могуће пропусте васпитача који су подржавали “доминацију“ Васе док је био у млађој и средњој
групи. Код сваког покушаја да осветли породичне односе и положај Васе у породици, отац заузима
став да је његов васпитни стил једино могућ и исправан: “Ја постављам правила и тако мора да
буде“.
Одлучили смо да стратегије усмеримо на кориговање и побољшавање квалитета вор-а у васпитној
групи.
Педагог и васпитачи држали су неколико активности у групи са циљем подршке социо –
емоционалном развоју из приручника „Вртић као подстицајна средина за учење и развој“(о
емоцијама, емпатији, тимском раду и кооперативним играма ).
Укључили смо Васу у процес транзиције (напредно дете које има емоционалне проблеме ) –
обавили смо консултације са психологом школе коју ће похађати. Са школским психологом смо на
састанку у стручној служби разменили информације о понашању дечака које нас брине и
препоруци да се обрати посебна пажња на његово бурно испољавање непријатних емоција при
формирању социјалних односа у школи, посебно каналисању потребе да буде најбољи и први у
свему.
На сугестију педагога, у циљу осмишљавања активности које ће бити делатне за децу и засноване
на прикупљању информација и литературе из породице и окружења, васпитачи са децом развили
пројекат „Светска чуда“, где је Васа био јако ангажован и дао значајан допринос. У оквиру
слављења пројекта, на Дан отворених врата, тројица очева из групе била су присутна у соби на
активности: „Деца говоре о свом учењу“. Отац је био одушевљен јер “није знао колико уче и раде“.
Ишао је по соби, разгледао инсталације, разговарао са децом о њима и више пута понављао
“Свака част, свака част!“ Педагог и психолог помогле су васпитачима да осмисле тај дан и
присуствовале су тог дана активностима у групи, како би направиле видео материјал о томе како
деца говоре о свом учењу. Отац је био много приступачнији, опуштенији, јако љубазан према деци
и одраслима, био је поносан што је ту. Васа је показивао велику жељу да га упозна са свима и да
му све до детаља испричају о свом пројекту. Сматрамо ову активност изузетно значајном због одсуства критике и напетости која је постала
уобичајена у обостраној комуникацији,а сада је била заснована на дељењу позитивних искустава,
на сарадњи и заједништву.
Када применимо знања са обуке, шта се још може урадити у овој и сличним ситуацијама:
ПРЕИСПИТАЈ: Предавање за родитеље и васпитаче на тему “Стилови родитељства“
(стр. 35 у приручнику “Буди рука која воли – тренинг за практичаре у ПВО)
Створена је слика о успешним родитељима и деци и отежано препознавање симптома који
указују да дете трпи услед строгог дисциплиновања и неиспуњених очекивања родитеља.
Препознавање АУТОРИТАРНОГ (висока очекивања, ниска топлина) стила родитеља
може оснажити васпитаче да раније препознају и реагују када дете осећа последице и то
показује у вртићу, а саме родитеље да преиспитају и уколико процене да треба коригују
сопствени васпитни стил.
ПРИМЕНИ: Инструктивни рад са васпитачима и непосредно у групи на усвајању
стратегије „Бити корак испред детета“.
Превенирањем сукоба које је В. имао потребу да изазове, помогли бисмо да каналише свој
неизражени и нагомилани бес, смањила би се “повика“ на В., као и количина негативних
порука које иначе добија и истовремено би се повећао број ситуација у којима је одржао
нормалну комуникацију са друговима без изражавања вербалне или физичке агресије.
Васпитач својим присуством и посредовањем кроз моделовање и проширивање игре нуди
алтернативе у потенцијалним сукобима међу децом.
ПРЕИСПИТАЈ, ПРЕКИНИ/ПРЕСКОЧИ: Освешћивање разлика у ставовима васпитача у односу на кажњавање и награђивање деце ( у оквиру Годишњег плана стручног усавршавања реализовали смо обуку “Позитивна дисциплина“ ).Највише “слепих мрља“ долази из наших редова. Услед физичког кажњавања коме су били изложени (лично или присуствовањем) од својих родитеља, неки васпитачи и стр.сарадници не виде када им се последице код деце услед изложености физичком кажњавању заправо дешавају “испред носа“. Налазе оправдање, а да тога нису ни свесни, за родитељску строгост и склоност физичком кажњавању.
ПОТРАЖИ ПОМОЋ: Раније бисмо почели (већ када је В. био у млађој групи) са
иницирањем саветодавног рада са породицом. Васпитачи су саопштавали да је В.
презахтевно дете, да тражи додатну пажњу и ако је не добије да се намеће на све могуће
начине са невероватном упорношћу за тако мало дете. Понудили смо праву стручну
подршку породици тек у групи пред полазак у школу, до тада смо их препознали као
“презахтевне“, чак успешне, јер им је најстарија девојчица била успешна у школи и спорту.
ПРЕКИНИ/ПРЕСКОЧИ: Тим за заштиту и управни органи установе да покажу у
пракси нулту толеранцију за кажњавање деце у самој установи, као последица
погрешно научених метода дисциплиновања деце које почивају на болним личним
искуставима (дешава се да када васпитач снажно повуче дете за руку или када родитељ удари дете на ходнику, сматрамо то само пролазном непријатношћу или налазимо разна
оправдања да умањимо учињену штету по дете).
ПРЕИСПИТАЈ: Више бисмо се бавили уједначавањем ставова групних васпитача јер
су разлике биле очигледне и лоше се одражавале на атмосферу у групи. Дошли смо до
закључка да је највећи негативни допринос васпитача у овом случају била
НЕДОСЛЕДНОСТ и велике осцилације у димензији Респонзивност – Топлина и
Захтевност – Контрола, чиме су слале збуњујуће поруке детету у зависности од ситуације
када је један васпитач сам или када су оба васпитача у соби. Такође, породични проблеми
једног од васпитача учинили су да је она неко време емитовала НЕУКЉУЧЕН стил
васпитања, са ниском контролом и ниском топлином, што детету шаље поруку “Снађи се
сам“.
О свему овоме дискутовали смо на супервизијском састанку, а затим продубили и
наставили дискусију на састанку стр.сарадника и сарадника Центра Ниш, где смо имали
прилику да видимо и чујемо студије случаја из 4 установе.
За даљи рад значајно нам је и коришћење ЕКО – мапе у раду са породицама, где бисмо при
првом сусрету створили јасну слику социјалне мреже коју те породица има, што је од
велике важности када процењујемо капацитет породице за промену, као и потребу за
укључивање других институција за подршку породици.
Један од закључака је да у установи немамо довољно ресурса, нити времена за
континуиранији индивидуални рад са родитељима, јер је такав потребан за промену
дубоко укорењених образаца кажњавања, али можемо едуковати друге кроз заједничко
грађење квалитетног реалног програма и стварањем климе у установи која јасно
подупире нулту толеранцију на кажњавање, као и јачати мрежу сарадње са другим
инситиуцијама и установама у граду које могу кад треба пружити значајнију
подршку родитељима и заштиту детету.
Као најважнији фактор утицаја на суочавање са проблемом кажњавања истичемо
суочавање са личним моделима васпитања којима смо били изложени као деца.
Сваки одрасли који је био изложен грубом дисциплиновању развио је неку стратегију да се
заштити од непријатних емоција и у великој мери ће од тога зависити и модел понашања у
одраслом добу, и тај ће утицај имати јаче и дуготрајније дејство него сви научени модели
превенције. Зато смо у наш план стручног усавршавања уврстили ову обуку као изузетно
значајну и надамо се да ће сви васпитачи добити прилику да осветле приступ овој теми на
дубљем и свеснијем нивоу.
Литература: Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i
odraslom, (2018). “Sl. glasnik RS” br. 80/2018; Pravilnik o osnovama programa predškolskog
vaspitanja i obrazovanja (2018). “Sl. glasnik RS – Prosvetni glasnik”, br. 16/2018; Pravilnik o
standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovog
profesionalnog razvoja, „Sl. glasnik RS – Prosvetni glasnik“, br. 3/2021. Pravilnik o standardima za
profesiju vaspitača i njegovog profesionalnog razvoja, „Sl. glasnik RS – Prosvetni glasnik“, br.
16/2018. Samovrednovanje u predškolskim ustanovama – Vodič za zaposlene u predškolsim
ustanovama /Jelena Najdanović-Tomić i drugi, Beograd, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog
razvoja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, 2022. Vodič “Nastavnici/vaspitači
kao nosioci kvalitetnog obrazovanja za svu decu” (2023). Beograd:
Ministarstvo prosvete Republike Srbije
Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja (2023). „Sl glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018,
dr.zakon 10/2019, 27/2018, -dr. zakon 6/2020, 129/2021 i 92/2023; Zakon o predškolskom vaspitanju
i obrazovanju (2021). “Sl. glasnik RS”, br. 8/2010, 101/2017, 113/2017, -dr. zakon, 95/2018, dr.
zakon, 10/2019, 86/2019, dr. zakon, 157/2020, dr. zakon, 123/2021, dr. zakon i 129/2021;
Биљана Михајловић, стр.сарадник-психолог,
Драгана Стојановић, стр.сарадник-педагог
ПУ “Вукица Митровић“ Лесковац