ВИШЕФАЗНИ ПРОГРАМ ПОДРШКЕ ВАСПИТАЧИМА У РАЗВИЈАЊУ
ПАРТНЕРСКИХ ОДНОСА СА ПОРОДИЦОМ
Апстракт:
Циљ рада је приказати процес идентификовања слабости у партнерским односима са породицом у
објекту „Лептирић“ и активности стручних сарадника усмерене на оснаживање васпитача у складу
са принципима Година узлета. Самовредновање, SWOT анализа и непосредни рад у групама указали
су на недовољно укључивање родитеља у заједничко учење са децом, недовољну праксу
консултовања са родитељима и недовољно разумевање значаја дечијих портфолија као средства
праћења дечијег учења.
У циљу превазилажења уочених изазова реализован је вишефазни програм подршке који је
обухватио: идентификовање стресора у раду са родитељима применом развијених алата,
оснаживање васпитача за саветодавне разговоре, недељне рефлексивне састанке и реализацију
родитељских састанака на тему развојних карактеристика и потреба деце.
Закључено је да системски и рефлексивни приступ стручних сарадника доприноси одрживом
партнерству породице и вртића, унапређује квалитет програма и јача професионалну заједницу
учења.
Кључне речи: заједничко учење и учешће, партнерство, подршка деци и породици, професионална
заједница учења, рефлексивна пракса.
ВИШЕФАЗНИ ПРОГРАМ ПОДРШКЕ ВАСПИТАЧИМА У РАЗВИЈАЊУ
ПАРТНЕРСКИХ ОДНОСА СА ПОРОДИЦОМ
УВОД Партнерски однос породице и вртића представља један од кључних принципа
савременог
предшколског васпитања и образовања, нарочито у контексту реализације програма Године узлета, који наглашава заједничко учешће, учење и рефлексивну праксу. Квалитет сарадње
са породицом директно утиче на добробит детета, континуитет његовог учења и развоја, као
и на професионалну сигурност васпитача. Управо зато, системска подршка васпитачима у
овој области представља значајан сегмент рада стручних сарадника.
Полазећи од резултата самовредновања, SWOT анализе и непосредног рада у групама, у
објекту „Лептирић“ уочени су изазови у реализацији програма заснованог на партнерству
са породицом. Пре свега, идентификовано је недовољно укључивање родитеља у процесе
заједничког учења са децом, ограничена пракса консултовања родитеља у односу на потребе и напредак детета, као и недовољно разумевање значаја дечјих портфолија као алата за
праћење учења и активног учешћа деце.
Ови увиди указали су на потребу за осмишљеном, системском и рефлексивном подршком
васпитачима. Као одговор на уочене изазове, стручни сарадници су креирали и реализовали
вишефазни програм који обухвата идентификовање стресора у раду са родитељима,
оснаживање васпитача за саветодавну комуникацију, редовне рефлексивне састанке и
непосредну подршку у остваривању партнерских односа са породицом.
У раду приказујемо процес анализе, структуру програма подршке и развојне ефекте које је
овај приступ имао на праксу васпитача и квалитет сарадње са породицом.
Препознавање и систематизација изазова у раду са породицом У објекту дечије јасле
„Лептирић“, у оквиру реализованог процеса самовредновања, за
приоритетну област изабрана је Подршка деци и породици. Применом више извора података
резултата самовредновања, SWOT анализе, као и увида стечених током непосредних
боравка у васпитним групама, омогућено је свеобухватно и поуздано сагледавање постојеће
праксе. Додатне информације добијене су кроз индивидуалне разговоре са васпитачима и
заједничке анализе у неформалним стручним групама, што је додатно оснажило валидност
прикупљених резултата.
Интеграцијом свих наведених података идентификоване су тешкоће у остваривању
програма заснованог на партнерству са породицом. Кључне слабости односе се на
недовољно активно учешће родитеља у процесима заједничког учења са децом, ограничено
и неуједначено учешће родитеља у процесу консултовања и праћења развоја и учења детета,
као и недовољно разумевање педагошке сврхе дечјих портфолија
Добијени резултати представљају основу за планирање и имплементацију вишефазног
програма подршке усмереног на унапређивање компетенција васпитача, развијање
квалитетније комуникације и сарадње са породицом, као и подизање нивоа професионалне
праксе у области систематског праћења учења и развоја деце.
Вишефазни програм подршке васпитачима у области сарадње са породицом
У циљу превазилажења идентификованих изазова у области партнерства са породицом, до
којих се дошло анализом резултата самовредновања, SWOT анализе и увида из непосредног
рада у васпитним групама, реализован је вишефазни програм подршке васпитачима.
Програм је конципиран као континуирани процес професионалног оснаживања и
унапређивања праксе сарадње са породицом, а обухватио је следеће фазе:
3.1. Недељни састанци и заједничка анализа праксе
Прва фаза програма подразумевала је континуиране недељне стручне састанке са
васпитачима. Ови сусрети били су усмерени на развијање и унапређивање праксе
партнерства са породицом кроз више аспеката:
анализа социјалног значења простора вртића, да ли и како простор шаље поруку о
добродошлици породице и њеном припадању вртићу (видљиве поруке, постери,
простори за родитеље, доступност информација); различити начини упознавања родитеља са програмском концепцијом (писана обавештења, групни састанци, „туре“ кроз простор вртића);
дефинисање програма сарадње са породицом у различитим улогама (учешће у
стручним тимовима, волонтирање, сарадња у активностима са децом);
разматрање начина прикупљања мишљења родитеља о њиховим потребама,
очекивањима и приоритетима;
планирање заједничких социјалних активности (излети, културни догађаји, дружења);
успостављање јасно дефинисаних, али флексибилних термина за сарадњу, у складу
са могућностима породица;
укључивање ширих чланова породице (бака, дека и др.) у активности вртића;
оснаживање васпитача за препознавање специфичних препрека у укључивању
породица и развијање ефикасних стратегија за њихово превазилажење.
Ова фаза била је најобимнији сегмент програма, јер је омогућила континуирано
преиспитивање праксе и развој нових решења у сарадњи са породицама.
3.2. Идентификовање потенцијалних стресора у раду са родитељима
У другој фази коришћени су алати добијени на обуци „Брига о родитељима и старатељима“
коју су похађали стручни сарадници: „Кофа стреса“ и „Огртач подршке“ (UNICEF, 2025).
Коришћене картице су прилагођене раду са већим бројем васпитача. Њихова примена
омогућила је идентификовање емоционалних и практичних стресора које васпитачи
доживљавају у комуникацији и свакодневној сарадњи са родитељима. Ово је представљало
полазну основу за креирање реалистичних интервенција и подстицање бољег разумевања
професионалних потреба васпитача.
3.3. Оснаживање васпитача за саветодавни приступ
У трећој фази фокус је био на развијању компетенција васпитача за вођење професионалне,
подржавајуће и партнерске комуникације са родитељима. Ослањајући се на начела
саветодавног рада (Зуковић, 2017), васпитачи су оснажени да структуирају разговоре,
препознају потребе родитеља, те граде односе засноване на узајамном поверењу и
поштовању.
3.4. Реализација родитељских састанака уз учешће стручних сарадника
Завршна фаза програма обухватала је организовање родитељских састанака на теме
развојних карактеристика и потреба деце јасленог узраста. Учествовање стручних
сарадника обезбедило је родитељима стручно утемељене информације и подршку, а
васпитачима додатну сигурност у представљању садржаја и унапређивању комуникације са
породицама.
Ефекти вишефазног програма
Реализација вишефазног програма подршке васпитачима представљала је континуирани
процес развијања компетенција, преиспитивања постојеће праксе и унапређивања односа са
породицама у складу са принципима програма Године узлета. Свака фаза је имала своју
улогу-од оснаживања васпитача и смањивања стреса који васпитачи доживљавају у раду са
родитељима, преко унапређивања саветодавне комуникације, до заједничког рефлексивног
учења и изградње партнерских односа са родитељима. У целини, програм је допринео значајним помацима у пракси и видљивим променама у квалитету сарадње са породицом.
Кључни ефекти вишефазног програма примењиваног у раду са васпитачима:
Унапређена рефлексивна пракса васпитача
Васпитачи су почели систематичније да преиспитују сопствену праксу, ставове и
обрасце комуникације са породицом.
Редовни рефлексивни састанци допринели су да размена унутар колектива постане
професионални ресурс, а не повремена активност.
Васпитачи су оснажени да препознају стресоре на емоционалном и практичном
нивоу које доживљавају у раду са родитељима, потребе у комуникацији и начине на
које њихова улога утиче на партнерство са породицом
Унапређене комуникацијске и саветодавне вештине васпитача
Васпитачи су стекли већу сигурност у вођењу саветодавних разговора,
структурирању комуникације и препознавању потреба родитеља.
Унапређено је умеће активног слушања, емпатије и ненаметљивог вођења разговора,
што директно доприноси изградњи поверења.
Партнерска комуникација са родитељима, постала је видљивији део праксе
Видљивост социјалног значења простора
Простор шаље јасну поруку о вртићу као месту заједничког живљења и
инспиративне средине за учење и истраживање, о осећају припадности и
персонализованости, укључивању породице
Родитељи се дуже задржавају у заједничким просторима, постављају питања и
укључују се у уређење инспиративног и квалитетеног простора
Родитељска партиципација као темељ/основ партнерских односа
Родитељи су показали већу спремност да учествују у активностима, да се укључе у
развијање тема/пројеката и да са васпитачима заједнички креирају подстицајно и
инспиративно окружење за учење и истраживање
Родитељи су ојачали своје компетенције у области отворене и конструктивне
комуникације, давања повратних информација и јасног изражавања сопствених
потреба и очекивања, што је допринело развијању осећаја припадности и активнијем
учешћу у заједници
Деконструисање односа васпитача и родитеља према дечијим портфолијима Васпитачи су почели систематичније да користе портфолије као средство дијалога са
децом и родитељима.
Родитељи су боље разумели сврху портфолија, што је резултирало већим учешћем у
прикупљању материјала и праћењу учења и развоја деце
Портфолији су постали средство заједничког праћења учења и развоја, а не
административна обавеза.
Смањење стреса и јачање професионалног интегритета васпитача
Идентификовање стресора довело је до бољег разумевања сопствене реакције у
ситуацијама комуникације са родитељима.
Васпитачи су стекли осећај подршке од стручног тима, што је смањило осећај
несигурности у изазовним ситуацијама.
Унапређен професионални интегритет позитивно се одразио на укупну атмосферу у
групама.
Јачање професионалне заједнице учења у објекту
Створени су услови да васпитачи уче једни од других, деле примере добре праксе и
заједнички решавају изазове.
Кроз заједничке анализе, група је развила осећај колективне одговорности за
квалитет сарадње са породицом.
Стручни сарадници су постали активни фасилитатори професионалног учења
Одрживост програма и могућности имплементације у другим објектима
Вишефазни програм подршке реализован у објекту „Лептирић“ показује висок степен
континуираног професионалног учења и заједничког деловања, који су темељи програмског оквира Године узлета. Кроз редовну размену, праћење и прилагођавање праксе, стечене компетенције
васпитача и модели сарадње са породицом могу се лако пренети и примењивати и у другим
објектима и вртићким групама.
Кључна снага програма лежи у томе што је флексибилан-омогућава да сваки колектив, у
складу са сопственим контекстом, потребама породица и ресурса, примени исте принципе
уз одговарајуће прилагођавање. На тај начин, програм може послужити као модел за
унапређивање партнерских односа и у ширем систему предшколске установе, доприносећи
развоју кохезивне и професионално повезане заједнице учења.
Начини праћења примењеног програма
Праћење остварености вишефазног програма реализује се кроз систематичан и континуиран
процес који обухвата обилазак објеката и непосредне разговоре са васпитачима, одржавање
планираних састанака, као и сарадњу са Тимом за унапређивање квалитета рада. У оквиру
наведене сарадње израђена је скала за праћење, усклађена са стандардима квалитета рада
установе. При томе се користе јасно дефинисани индикатори из сваке области квалитета,
који омогућавају систематично праћење и процену степена остварености планираних
активности и циљева програма.
одрживости јер почива на принципима рефлексивне праксе,
Закључак Реализација вишефазног програма подршке унапређивању партнерства са показала је да системски, рефлексивно планиран и континуиран стручни рад значајно унапређује праксу васпитача, квалитет комуникације и степен укључености родитеља у живот вртића. Кроз структурисану подршку- од препознавања стресора, оснаживања за саветодавне разговоре, редовних рефлексивних састанака до заједничких сусрета са породицама-васпитачи су развили веће самопоуздање, професионалну сигурност и дубље разумевање концепта партнерства у складу са принципима Година узлета. Истовремено, породице су постале активнији и равноправнији учесници у процесима учења и развоја деце.
Одрживост програма огледа се у томе што је модел флексибилан, преносив и применљив у
различитим објектима и васпитним групама. Његова структура – рефлексивни приступ,
системска подршка и заједничко учење – представља основу која се лако може прилагодити
потребама других тимова, чиме се подстиче ширење културе партнерства и професионалне
заједнице учења на нивоу целе установе.
Тако формулисан програм показује да улагање у професионално оснаживање васпитача
директно доприноси квалитету програма, већем учешћу породица и стварању стабилних,
одрживих и развојно подстицајних односа између вртића и породице. Литература
- Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. (2019). Godine uzleta: Osnove
programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Beograd: Prosvetni pregled. - Pavlović Breneselović, D., Krnja ja, Ž., Jovanović, M., Sjeničić, G. (2022). Strategija
zajedničkog razvijanja programa u skladu sa specifičnostima pojedinih uzrasta dece:
Razvijanje realnog programa u skladu sa Osnovama programa PVO „Godine uzleta”.
Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. - UNICEF. (2025). Briga o roditeljima/starateljima: Priručnik za učesnike.
- Zuković, S. (2017). Savetodavni rad u institucijama vaspitanja i obrazovanja – teorijski i
praktični aspekti. Novi Sad: Filozofski fakultet. - Jerković, I., Zotović, M. (2020). Razvojna psihologija. Beograd: Centar za primenjenu
psihologiju
Александра Спасојевић
Анђелка Симић
ПУ „Бамби“, Лозница
ГРАЂЕЊЕ КОНТИНУИТЕТА РЕФЛЕКСИВНЕ ПРАКСЕ КРОЗ АКЦИЈУ
Апстракт: Рад представља процес унапређивања рефлексивне праксе у ПУ „Наша младост“ у Лапову, у установи са израженом културом блиске и свакодневне комуникације практичара. Полазећи од изазова одржавања континуитета у заједничком учењу и очувању мотивације васпитача, стручни сарадник успоставља редовне рефлексивне састанке засноване на вредностима заједништва, поверења и подршке. Применом различитих активности – од заједничке туре кроз просторе, анализе заједничких простора, Т-табеле компетенција, „шаке подршке“ до писања писма себи у
будућности – подстиче се аргументована дискусија, хоризонтална размена и дубље преиспитивање праксе. Уочени резултати обухватају јачање отворене комуникације, већу укљученост практичара и постепено формирање заједничког разумевања програмске концепције.
Рад истиче значај смислености у стручном усавршавању, потребу за континуитетом и
флексибилним приступом, те даје предлоге за даљи развој као што су одржавање процесних
паноа, оснаживање васпитача за улогу фацилитатора и повратак литератури као основи за
заједничко учење. Кључне речи: заједничко учење, култура заједништва, поверење, вредности, рефлексија
Увод
ПУ ,,Наша младост“ у Лапову карактеристична је по једном објекту и култури установе
где је и формална и неформална комуникација између практичара олакшана. Као стручни
сарадник имам могућност да будем свакодневно у контакту и са васпитачима и са децом
у свим групама. Кроз праксу смо се суочавали са изазовима да одржимо континуитет у
заједничком учењу и грађењу односа поверења између практичара. Од саме примене
Година узлета покренули смо праксу редовних недељних састанака (рефлексивних
састанака) са различитим најављеним темама. Теме су биране на основу пажљивог
слушања практичара током боравка стручног сарадника у групама, током неформалних
разговора са васпитачима, праћењем различитих педагошких ситуација и самог процеса
развијања програма. Одржати континуитет, то је био први задатак. Други задатак је био
да подстакнемо међусобно учење и размену, разговор о изазовима и буђење критичких
пријатеља код васпитача. Након одређеног времена уочавам пад мотивације практичара
за рефлексивну праксу и рефлексивни састанци се претврају у шаблонске састанке са
површним, некритичким анализама праксе без метастратешког нивоа. Као и у раду са
децом, игра представља кључ учења и код практичара, што ме инспирише на промене у
рефлексији практичара. Циљ је био и одржати фокус на вредностима, сами закључци са
- стручних сусрета Удружења стручних сарадника и сарадника предшколских установа
Србије били су ми подсетник на значај вредности и заједништва. Вредности које су нам
биле у фокусу током процеса су неговање културе заједништва, поверења и подршке, као
и заједничко учење. Професионални развој видимо као процес заједничког
преиспитивања и учења, али и континуирано учење као основ јачања развојних
капацитета. Највећи изазов је био одржати континуитет и мотивацију практичара за
дељењем и учењем.
Процес и активности
Сам процес је текао кроз инсистирање на континуитету у одржавању рефлексивних
састанака. Као стручни сарадник на самим састанцима имам улогу фацилитатора,
пратим процес, укључујем се у дискусије и по потреби адаптирам сценарио.
Литература – Водич ,,Заједничким учењем до квалитета“, претходни радови колега и
закључци са претходних сусрета Удружења стручних сарадника и сарадника
представљају ми ослонац у проналажењу инспирације за покретање мотивације код
практичара за дубљом и квалитетнијом рефлексијом. На самим састанцима
подстичем питањима дијалог, али са акцентом на аргументацији ставова и сугестија.
Ради лакшег праћења процеса учења и повезивања рефлексије на састанцима
израђујем процесни пано учења практичара. На тај начин остварујемо и видљивост
учења. Како су изгледали неки од састанака, укратко ћемо приказати:
-Тура практичара кроз све собе са задатком уочавања видљивости актуелне теме/
пројекта са дискусијом. Обилазимо два дана све собе, разговарамо са децом о
теми/пројекту, уочавамо приказе процеса. Кроз разговоре на рефлексивним
састанцима запажамо да васпитачи међусобно нису упућени у теме/пројекте
колега, зато се одлучујемо за туру и конструктивну дискусију са врло отвореним
сугестијама за унапређење. Долазимо до главне поруке СМИСЛЕНОСТ! Уочавамо
продукте у којима не проналазимо смисленост ни за дете, ни за родитеље, али ни
за практичаре.
-Анализа заједничких простора кроз приказ и коментарисање/анализу заједничких
простора кластер центара, затим приказ фотографија наших заједничких простора и
упоређивање и долажење до закључка да нам заједништво није видљиво. Јачамо
аргументовано изношење ставова и мишљења.
-Т- табела: Истицање индивидуалних снага васпитача и области у којима им је потребна подршка. На основу стандарда компетенција за професију васпитача, васпитачи издвајају специфична знања/умења којима владају на високом нивоу и знања/умења којима би волели да у већој мери овладају. Ова активност подстиче код васпитача да размишљају о својим и снагама и слабостима, али и да се враћају компетенцијама за рад васпитача као ослонцу за рад.
-Шака подршке (фотографија 1): практичари у исцртаним отиснутим шакама
исписују актуелне изазове из праксе, затим једни другима исписују решења у
прстима. Ова активност их подстиче да деле своје проблеме, али да једни другима
помажу у проналажењу решења. Долазимо до значајних увида колико нам значи
хоризонтална размена, неформална размена са колегама, али означавају као значајну подршку педагога.
-Писмо себи у будућности (фотографија 2): постављање и освешћивање циљева,
подстицање унутрашње мотивације код васпитача за професионални развој. Пише
свако за себе писмо себи у будућности, шта је постигао/ла на крају ове радне године на
професионалном плану. Писма стављамо у коверту, заједно је затварамо и отворићемо
је на последњем рефлексивном састанку ове радне године.
Кроз заједнички рад радимо континуирано на грађењу компетенције за сарадњу и
заједништво. Примећујем позитивнију атмосферу на самим састанцима, већу
отвореност да васпитачи искажу мишљење уз аргументацију и веће улагање труда да
се покажу у што бољем светлу пред колегама.
Увиди и промене
Од васпитача се очекује да буду рефлексивни практичари, да у континуитету истражују
сопствену праксу, да заједнички градимо заједницу учења и управо је то био циљ кроз
ове радионице. Као стручни сарадник стварала сам прилике за грађење знања са колегама
и прилике да чују виђење других, слабе и јаке стране, стварала прилике да увиде места
где могу једни другима бити подршка. Циљ је био радити континуирано и на заједничком
разумевању кључних коцепата. Учење је успешније када васпитачи увиђају проблем и
познају сврху учења, али и када су сви компетентни чланови заједнице. Суштина
рефлексивних састанака није у облику који смо примењивали већ у самом процесу који
се одвија и процесу преиспитивања вредности и ставова. Научили смо и да је учење код
одраслих лакше уз игру, грађење позитивне атмосфере и грађење заједничке и подељене
одговорности. Најважнија промена која је покренута је што несумњиво смо изградили
заједничко разумевање концепције програма! А, то нам је темељ сваког наредног корака
у пракси.
Рефлексија и препоруке за даљи развој
Како би се одржао континуитет промене и континуираног унапређивања праксе вртића
потребно је да застанемо и преиспитамо да ли то што као стручни сарадници радимо има
смисла или радимо да бисмо испунили форму. Стално подсећамо васпитаче да у раду са
децом размишљају о смислености, а та смисленост је једнако важна и у раду са
практичарима. Ослушкивање васпитача, њихових потреба, неформални разговори,
враћање и неколико корака уназад ако је то потребно. Тренутни рефлексивни састанци
заснивају се на читању литературе ,,Стратегије заједничког развијања програма у складу
са специфичностима појединих узраста деце“ и упоређивање са праксом. Изградили смо
заједништво и поверење где васпитачи сами могу да искажу потребу да се вратимо на
читање литературе и рад на заједничком разумевању стратегија васпитача. Даљи кораци
о којима размишљамо су: -вођење процесног паноа рефлексивних састанака јер доприноси видљивости (код деце често буди заинтересованост, родитељи могу имати увид у наше процесе
учења, али и нама самима помаже да пратимо процес учења).
- оснаживање васпитача за улогу фацилитатора ради јачања мотивације, почели
- смо са оснаживањем васпитача који показују ентузијазам да направе наредне кораке
- враћање на литературу и стратегије, као процењена потреба васпитача
- презентовање примера развијања теме/пројекта ради јачања критичких
- пријатеља код васпитача. Литература
Lakićević, O., Korać, I., Mihajlović, M., Zlatarović, V. (2022). Zajedničkim učenjem do
kvaliteta. Vodič za stručno usavršavanje u predškolskoj ustanovi kroz horizontalno
učenje. Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS
Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj
ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja (2021). Službeni glasnik Republike Srbije,
br. 110-00-00050/2021-04
Кристина Миладиновић ПУ ,,Наша младост“, Лапово